Job 39
1 Weet gij den tijd van het baren der steengeiten? Hebt gij waargenomen den arbeid der hinden?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Zult gij de maanden tellen, die zij vervullen, en weet gij den tijd van haar baren?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Als zij zich krommen, haar jongen met versplijting voortbrengen, haar smarten uitwerpen?
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Haar jongen worden kloek, worden groot door het koren; zij gaan uit, en keren niet weder tot dezelve.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Wie heeft den woudezel vrij henengezonden, en wie heeft de banden des wilden ezels gelost?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Dien Ik de wildernis tot zijn huis besteld heb, en het ziltige tot zijn woningen.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Hij belacht het gewoel der stad; het menigerlei getier des drijvers hoort hij niet.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Dat hij uitspeurt op de bergen, is zijn weide; en hij zoekt allerlei groensel na.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Zal de eenhoorn u willen dienen? Zal hij vernachten aan uw kribbe?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Zult gij den eenhoorn met zijn touw aan de voren binden? Zal hij de laagten achter u eggen?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Zult gij op hem vertrouwen, omdat zijn kracht groot is, en zult gij uw arbeid op hem laten?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Zult gij hem geloven, dat hij uw zaad zal wederbrengen, en vergaderen tot uw dorsvloer?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Zijn van u de verheugelijke vleugelen der pauwen? Of de vederen des ooievaars, en des struisvogels?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Dat zij haar eieren in de aarde laat, en in het stof die verwarmt.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 En vergeet, dat de voet die drukken kan, en de dieren des velds die vertrappen kunnen?
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Zij verhardt zich tegen haar jongen, alsof zij de hare niet waren; haar arbeid is te vergeefs, omdat zij zonder vreze is.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Want God heeft haar van wijsheid ontbloot, en heeft haar des verstands niet medegedeeld.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Als het tijd is, verheft zij zich in de hoogte; zij belacht het paard en zijn rijder.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Zult gij het paard sterkte geven? Kunt gij zijn hals met donder bekleden?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Zult gij het beroeren als een sprinkhaan? De pracht van zijn gesnuif is een verschrikking.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Het graaft in den grond, en het is vrolijk in zijn kracht; en trekt uit, den geharnaste tegemoet.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Het belacht de vreze, en wordt niet ontsteld, en keert niet wederom vanwege het zwaard.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Tegen hem ratelt de pijlkoker, het vlammig ijzer des spies en der lans.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Met schudding en beroering slokt het de aarde op, en gelooft niet, dat het is het geluid der bazuin.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 In het volle geklank der bazuin, zegt het: Heah! en ruikt den krijg van verre, den donder der vorsten en het gejuich.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Vliegt de sperwer door uw verstand, en breidt hij zijn vleugelen uit naar het zuiden?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Is het naar uw bevel, dat de arend zich omhoog verheft, en dat hij zijn nest in de hoogte maakt?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Hij woont en vernacht in de steenrots, op de scherpte der steenrots en der vaste plaats.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Van daar speurt hij de spijze op; zijn ogen zien van verre af.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Ook zuipen zijn jongen bloed; en waar verslagenen zijn, daar is hij.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
