Spreuken 7
1 Mijn zoon, neem mijn woorden in acht, En neem mijn wenken ter harte;
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 Onderhoud mijn geboden, opdat ge moogt leven, Let op mijn wenken als op de appel van uw oog.
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 Leg ze als een band om uw vingers, Schrijf ze op de tafel van uw hart
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Zeg tot de wijsheid: "gij zijt mijn zuster", Noem het verstand: "een bekende";
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 Opdat ze u behoeden voor een vreemde vrouw, Voor een onbekende met haar gladde taal.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 Want kijkend door het venster van mijn woning Door de tralies heen,
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 Lette ik op het onervaren volk, En zag onder de jongemannen een onverstandigen knaap.
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 Hij ging langs de straat, dicht bij haar hoek, En sloeg de richting in naar haar huis,
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 In de schemering, toen de avond viel En het nachtelijk duister.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 Daar komt de vrouw op hem af, Opzichtig gekleed met duidelijke bedoelingen.
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 Wat ziet ze er losbandig en lichtzinnig uit, In huis kunnen haar voeten het niet houden;
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 Ze loopt de straat, de pleinen op, En bij elke hoek staat ze op wacht!
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 Ze grijpt hem vast, geeft hem een kus, En zegt tot hem met een onbeschaamd gezicht:
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 Dankoffers had ik te brengen, Vandaag heb ik mijn geloften betaald;
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 Daarom ging ik naar buiten, u tegemoet, Om u te zoeken, en ik hèb u gevonden.
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 Dekens heb ik op bed gelegd, Bonte dekens van egyptisch lijnwaad;
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 Ik heb mijn bed met myrrhe besprenkeld, Met aloë en kaneel.
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Kom, laat ons dronken worden van minne, En tot de morgen zwelgen in liefde.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 Mijn man is niet thuis, Hij is op een verre reis;
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 Een buidel geld heeft hij bij zich gestoken, Dus komt hij met volle maan pas terug.
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 Door haar radde taal verleidde ze hem, Met haar gladde tong troonde ze hem mee.
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 Daar loopt de sukkel met haar mee, Als een stier, die naar de slachtbank gaat; Als een hert, dat huppelt naar het net,
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 Totdat een pijl hem het hart doorboort; Als een vogel, die scheert naar de strik, En niet vermoedt, dat het om zijn leven gaat.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Welnu dan, kinderen, luistert naar mij, Schenkt uw aandacht aan mijn woorden.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Laat u niet op haar wegen verleiden, Dwaalt niet op haar paden rond.
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 Want talrijke slachtoffers heeft ze gemaakt, Velen heeft ze om hals gebracht;
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
