Job 13
1 Se, mit Øje har skuet alt dette, mit Øre har hørt og mærket sig det;
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 hvad I ved, ved også jeg, jeg falder ikke igennem for jer.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Men til den Almægtige vil jeg tale, med Gud er jeg sindet at gå i Rette,
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 mens I smører på med Løgn; usle Læger er I til Hobe.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Om I dog vilde tie stille, så kunde I regnes for vise!
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hør dog mit Klagemål, mærk mine Læbers Anklage!
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Forsvarer I Gud med Uret, forsvarer I ham med Svig?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Vil I tage Parti for ham, vil I træde i Skranken for Gud?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Går det godt, når han ransager eder, kan I narre ham, som man narrer et Menneske?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Revse jer vil han alvorligt, om I lader som intet og dog er partiske.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Vil ikke hans Højhed skræmme jer og hans Rædsel falde på eder?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Eders Tankesprog bliver til Askesprog, som Skjolde af Ler eders Skjolde.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Ti stille, at jeg kan tale, så overgå mig, hvad der vil!
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Jeg vil bære mit Kød i Tænderne og tage mit Liv i min Hånd;
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 se, han slår mig ihjel, jeg har intet Håb, dog lægger jeg for ham min Færd.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Det er i sig selv en Sejr for mig, thi en vanhellig vover sig ikke til ham!
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hør nu ret på mit Ord, lad mig tale for eders Ører!
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Se, til Rettergang er jeg rede, jeg ved, at Retten er min!
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Hvem kan vel trætte med mig? Da skulde jeg tie og opgive Ånden!
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Kun for to Ting skåne du mig, så kryber jeg ikke i Skjul for dig:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Din Hånd må du tage fra mig, din Rædsel skræmme mig ikke!
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Så stævn mig, og jeg skal svare, eller jeg vil tale, og du skal svare!
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 Hvor stor er min Skyld og Synd? Lad mig vide min Brøde og Synd!
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Hvi skjuler du dog dit Åsyn og regner mig for din Fjende?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Vil du skræmme et henvejret Blad, forfølge et vissent Strå,
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 at du skriver mig så bitter en Dom og lader mig arve min Ungdoms Skyld,
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 lægger mine Fødder i Blokken, vogter på alle mine Veje. indkredser mine Fødders Trin!
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Og så er han dog som smuldrende Trøske, som Klæder, der ædes op af Møl,
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
