< Salme 90 >
1 En Bøn af den Guds Mand Moses. Herre, du var vor Bolig Slægt efter Slægt.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Førend Bjergene fødtes og Jord og Jorderig blev til, fra Evighed til Evighed er du, o Gud!
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Mennesket gør du til Støv igen, du siger: »Vend tilbage, I Menneskebørn!«
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Thi tusind Aar er i dine Øjne som Dagen i Gaar, der svandt, som en Nattevagt.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Du skyller dem bort, de bliver som en Søvn. Ved Morgen er de som Græsset, der gror;
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 ved Morgen gror det og blomstrer, ved Aften er det vissent og tørt.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Thi ved din Vrede svinder vi hen, og ved din Harme forfærdes vi.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Vor Skyld har du stillet dig for Øje, vor skjulte Brøst for dit Aasyns Lys.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Thi alle vore Dage glider hen i din Vrede, vore Aar svinder hen som et Suk.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Vore Livsdage er halvfjerdsindstyve Aar, og kommer det højt, da firsindstyve. Deres Herlighed er Møje og Slid, thi hastigt gaar det, vi flyver af Sted.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Hvem fatter din Vredes Vælde, din Harme i Frygt for dig!
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 At tælle vore Dage lære du os, saa vi kan faa Visdom i Hjertet!
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Vend tilbage, HERRE! Hvor længe! Hav Medynk med dine Tjenere;
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 mæt os aarle med din Miskundhed, saa vi kan fryde og glæde os alle vore Dage.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Glæd os det Dagetal, du ydmyged os, det Aaremaal, da vi led ondt!
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Lad dit Værk aabenbares for dine Tjenere og din Herlighed over deres Børn!
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 HERREN vor Guds Livsalighed være over os! Og frem vore Hænders Værk for os, ja frem vore Hænders Værk!
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.