Salme 89
1 En Maskil af Ezraiten Etan. Om HERRENS Naade vil jeg evigt synge, fra Slægt til Slægt med min Mund forkynde din Trofasthed.
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Thi du har sagt: »En evig Bygning er Naaden!« I Himlen har du grundfæstet din Trofasthed.
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 Jeg slutted en Pagt med min udvalgte, tilsvor David, min Tjener:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 »Jeg lader din Sæd bestaa for evigt, jeg bygger din Trone fra Slægt til Slægt!« (Sela)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Og Himlen priser dit Under, HERRE, din Trofasthed i de Helliges Forsamling.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Thi hvem i Sky er HERRENS Lige, hvo er som HERREN iblandt Guds Sønner?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 En forfærdelig Gud i de Helliges Kreds, stor og frygtelig over alle omkring ham.
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 HERRE, Hærskarers Gud, hvo er som du? HERRE, din Naade og Trofasthed omgiver dig.
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Du mestrer Havets Overmod; naar Bølgerne bruser, stiller du dem.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Du knuste Rahab som en fældet Kriger, splitted dine Fjender med vældig Arm.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Din er Himlen, og din er Jorden, du grunded Jorderig med dets Fylde.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Norden og Sønden skabte du, Tabor og Hermon jubler over dit Navn.
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Du har en Arm med Vælde, din Haand er stærk, din højre løftet.
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Retfærd og Ret er din Trones Grundvold, Naade og Sandhed staar for dit Aasyn.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Saligt det Folk, der kender til Frydesang, vandrer, HERRE, i dit Aasyns Lys!
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 De lovsynger Dagen igennem dit Navn, ophøjes ved din Retfærdighed.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Thi du er vor Styrkes Stolthed, du løfter vort Horn ved din Yndest;
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 thi vort Skjold er hos HERREN, vor Konge er Israels Hellige!
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Du taled engang i et Syn til dine fromme: »Krone satte jeg paa en Helt, ophøjed en Yngling af Folket;
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 jeg har fundet David, min Tjener, salvet ham med min hellige Olie;
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 thi min Haand skal holde ham fast, og min Arm skal give ham Styrke.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Ingen Fjende skal overvælde ham, ingen Nidding trykke ham ned;
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 jeg knuser hans Fjender foran ham og nedstøder dem, der hader ham;
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 med ham skal min Trofasthed og Miskundhed være, hans Horn skal løfte sig ved mit Navn;
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 jeg lægger Havet under hans Haand og Strømmene under hans højre;
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 mig skal han kalde: min Fader, min Gud og min Frelses Klippe.
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Jeg gør ham til førstefødt, den største blandt Jordens Konger;
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 jeg bevarer for evigt min Miskundhed mod ham, min Pagt skal holdes ham troligt;
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 jeg lader hans Æt bestaa for evigt, hans Trone, saa længe Himlen er til.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Hvis hans Sønner svigter min Lov og ikke følger mine Lovbud,
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 hvis de bryder min Vedtægt og ikke holder mit Bud,
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 da hjemsøger jeg deres Synd med Ris, deres Brøde med haarde Slag;
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 men min Naade tager jeg ikke fra ham, min Trofasthed svigter jeg ikke;
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 jeg bryder ikke min Pagt og ændrer ej mine Læbers Udsagn.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Ved min Hellighed svor jeg een Gang for alle — David sviger jeg ikke:
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Hans Æt skal blive for evigt, hans Trone for mig som Solen,
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 staa fast som Maanen for evigt, og Vidnet paa Himlen er sanddru.« (Sela)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Men du har forstødt og forkastet din Salvede og handlet i Vrede imod ham;
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Pagten med din Tjener har du brudt, vanæret hans Krone og traadt den i Støvet;
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 du har nedbrudt alle hans Mure, i Grus har du lagt hans Fæstninger;
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 alle vejfarende plyndrer ham, sine Naboer blev han til Spot.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Du har løftet hans Uvenners højre og glædet alle hans Fjender;
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 hans Sværd lod du vige for Fjenden, du holdt ham ej oppe i Kampen;
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 du vristed ham Staven af Hænde og styrted hans Trone til Jorden,
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 afkorted hans Ungdoms Dage og hylled ham ind i Skam. (Sela)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Hvor længe vil du skjule dig, HERRE, for evigt, hvor længe skal din Vrede lue som Ild?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Herre, kom i Hu, hvad Livet er, til hvilken Tomhed du skabte hvert Menneskebarn!
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Hvo bliver i Live og skuer ej Død, hvo frelser sin Sjæl fra Dødsrigets Haand? (Sela) (Sheol h7585)
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
49 Hvor er din fordums Naade, Herre, som du i Trofasthed tilsvor David?
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Kom, Herre, din Tjeners Skændsel i Hu, at jeg bærer Folkenes Spot i min Favn,
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 hvorledes dine Fjender haaner, HERRE, hvorledes de haaner din Salvedes Fodspor.
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Lovet være HERREN i Evighed, Amen, Amen!
Благословен Господ увек! Амин, амин.
