Salme 49
1 Til Sangmesteren. Af Koras Sønner. En Salme. Hør det, alle Folkeslag, lyt til, al Verdens Folk,
Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,
2 baade høj og lav, baade rig og fattig!
Простаци и господо, богати и сиромаси.
3 Min Mund skal tale Visdom, mit Hjerte udgransker Indsigt;
Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
4 jeg bøjer mit Øre til Tankesprog, raader min Gaade til Strengeleg.
Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
5 Hvorfor skulle jeg frygte i de onde Dage, naar mine lumske Fjender omringer mig med Brøde,
Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
6 de, som stoler paa deres Gods og bryster sig af deres store Rigdom?
Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!
7 Visselig, ingen kan købe sin Sjæl fri og give Gud en Løsesum
Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.
8 — Prisen for hans Sjæl blev for høj, for evigt maatte han opgive det — saa han kunde blive i Live
Велик је откуп за душу, и неће бити никад
9 og aldrig faa Graven at se;
Да ко довека живи, и не види гроба.
10 nej, han skal se den; Vismænd dør, baade Daare og Taabe gaar bort. Deres Gods maa de afstaa til andre,
Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
11 deres Grav er deres Hjem for evigt, deres Bolig Slægt efter Slægt, om Godser end fik deres Navn.
Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;
12 Trods Herlighed bliver Mennesket ikke, han er som Dyrene, der forgaar.
Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
13 Saa gaar det dem, der tror sig trygge, saa ender det for dem, deres Tale behager. (Sela)
Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
14 I Dødsriget drives de ned som Faar, deres Hyrde skal Døden være; de oprigtige træder paa dem ved Gry, deres Skikkelse gaar Opløsning i Møde, Dødsriget er deres Bolig. (Sheol h7585)
Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. (Sheol h7585)
Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. (Sheol h7585)
16 Frygt ej, naar en Mand bliver rig, naar hans Huses Herlighed øges;
Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.
17 thi intet tager han med i Døden, hans Herlighed følger ham ikke.
Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.
18 Priser han end i Live sig selv: »De lover dig for din Lykke!« —
Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.
19 han vandrer til sine Fædres Slægt, der aldrig faar Lyset at skue.
Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
20 Den, som lever i Herlighed, men uden Forstand, han er som Dyrene, der forgaar.
Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.
