< Ordsprogene 1 >
1 Ordsprog af Salomo, Davids Søn, Israels Konge.
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Af dem skal man lære Visdom forstandig Tale,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 tage mod Tugt, som gør klog, mod Retfærdighed, Ret og Retsind;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 de skal give tankeløse Klogskab, ungdommen Kundskab og Kløgt;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 den vise høre og øge sin Viden, den forstandige vinde sig Levekunst;
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 de skal lære at tyde Ordsprog og Billeder, de vises Ord og Gaader.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 HERRENS Frygt er Kundskabs begyndelse, Daarer ringeagter Visdom og Tugt.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hør, min Søn, paa din Faders Tugt, opgiv ikke din Moders Belæring.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 thi begge er en yndig Krans til dit Hoved og Kæder til din Hals.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Min Søn, sig nej, naar Syndere lokker!
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Siger de: »Kom med, lad os lure paa den fromme, lægge Baghold for sagesløs, skyldfri Mand!
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Som Dødsriget sluger vi dem levende, med Hud og Haar, som for de i Graven. (Sheol )
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol )
13 Vi vinder os Gods og Guld, vi fylder vore Huse med Rov.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Gør fælles Sag med os; vi har alle fælles Pung!«
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 — min Søn, gaa da ikke med dem, hold din Fod fra deres Sti;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 thi deres Fødder løber efter ondt, de haster for at udgyde Blod.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Thi det er unyttigt at udspænde Garnet for alle Fugles Øjne;
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 de lurer paa eget Blod, lægger Baghold for eget Liv.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Saa gaar det enhver, der attraar Rov, det tager sin Herres Liv.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Visdommen raaber paa Gaden, paa Torvene løfter den Røsten;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 oppe paa Murene kalder den, tager til Orde i Byen ved Portindgangene:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Hvor længe vil I tankeløse elske Tankeløshed, Spotterne finde deres Glæde i Spot og Daarerne hade Kundskab?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Vend eder til min Revselse! Se, jeg lader min Aand udvælde for eder, jeg kundgør eder mine Ord:
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Fordi jeg raabte og I stod imod, jeg vinked og ingen ænsed det,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 men I lod haant om alt mit Raad og tog ikke min Revselse til jer,
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 derfor ler jeg ved eders Ulykke, spotter, naar det, I frygter, kommer,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 naar det, I frygter, kommer som Uvejr, naar eders Ulykke kommer som Storm, naar Trængsel og Nød kommer over jer.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Da svarer jeg ej, naar de kalder, de søger mig uden at finde,
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 fordi de hadede Kundskab og ikke valgte HERRENS Frygt;
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 mit Raad tog de ikke til sig, men lod haant om al min Revselse.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Frugt af deres Færd skal de nyde og mættes med egne Raad;
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 thi tankeløses Egensind bliver deres Død, Taabers Sorgløshed bliver deres Undergang;
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 men den, der adlyder mig, bor trygt, sikret mod Ulykkens Rædsel.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.