< Ordsprogene 2 >

1 Min Søn, naar du tager imod mine Ord og gemmer mine Paalæg hos dig,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 idet du laaner Visdom Øre og bøjer dit Hjerte til Indsigt,
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 ja, kalder du paa Forstanden og løfter din Røst efter Indsigt,
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 søger du den som Sølv og leder den op som Skatte,
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 da nemmer du HERRENS Frygt og vinder dig Kundskab om Gud.
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 Thi HERREN, han giver Visdom, fra hans Mund kommer Kundskab og Indsigt.
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 Til retsindige gemmer han Lykke, han er Skjold for alle med lydefri Vandel,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 idet han værner Rettens Stier og vogter sine frommes Vej.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Da nemmer du Retfærd, Ret og Retsind, hvert et Spor, som er godt.
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 Thi Visdom kommer i dit Hjerte, og Kundskab er liflig for din Sjæl;
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 Kløgt skal vaage over dig, Indsigt være din Vogter —
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 idet den frier dig fra den ondes Vej, fra Folk, hvis Ord kun er vrange,
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 som gaar fra de lige Stier for at vandre paa Mørkets Veje.
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 som glæder sig ved at gøre ondt og jubler over vrangt og ondt,
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 de, som gaar krogede Stier og følger bugtede Spor —
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 idet den frier dig fra Andenmands Hustru, fra fremmed Kvinde med sleske Ord,
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 der sviger sin Ungdoms Ven og glemmer sin Guds Pagt;
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 thi en Grav til Døden er hendes Hus, til Skyggerne fører hendes Spor;
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 tilbage vender ingen, som gaar ind til hende, de naar ej Livets Stier —
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 at du maa vandre de godes Vej og holde dig til de retfærdiges Stier;
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 thi retsindige skal bo i Landet, lydefri levnes deri,
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 men gudløse ryddes af Landet, troløse rykkes derfra.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.

< Ordsprogene 2 >