< Salme 89 >
1 En Undervisning; af Ethan, Esrahiteren. Jeg vil synge om Herrens Naadegerninger evindelig, jeg vil kundgøre din Sandhed med min Mund fra Slægt til Slægt.
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Thi jeg har sagt: Din Naade skal bygges op evindelig, i Himlene skal du grundfæste din Sandhed:
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 „Jeg har gjort en Pagt med min udvalgte, jeg har tilsvoret David, min Tjener:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Evindelig vil jeg stadfæste din Sæd, og jeg har bygget din Trone fra Slægt til Slægt.‟ (Sela)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Og Himlene, Herre! skulle prise din underfulde Gerning og din Sandhed i de helliges Menighed.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Thi hvem i Skyen kan maale sig med Herren? hvo er Herren lig iblandt Gudernes Børn?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 en Gud saare frygtelig i de helliges hemmelige Raad og forfærdelig over alle, som ere trindt omkring ham!
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Herre, Gud Zebaoth! hvo er som du stormægtig, o Herre? og din Sandhed er trindt omkring dig.
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Du hersker over det hovmodige Hav; naar dets Bølger rejse sig, da bringer du dem til at lægge sig.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Du knuste Rahab, saa den blev som den ihjelslagne, du bortspredte dine Fjender med din stærke Arm.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Dig tilhøre Himlene, dig tilhører ogsaa Jorden, du har grundfæstet Jorderige og, hvad deri er.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Du skabte Norden og Sønden, Thabor og Hermon fryde sig i dit Navn.
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Du har en Arm med Styrke, din Haand er stærk, din højre Haand er ophøjet.
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Retfærdighed og Dom ere din Trones Befæstning, Miskundhed og Sandhed gaa frem for dit Ansigt.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Saligt er det Folk, som kender Frydesangen; Herre! i dit Ansigts Lys vandre de.
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 I dit Navn skulle de fryde sig den ganske Dag, og i din Retfærdighed ophøjes de.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Thi du er deres Styrkes Pris, og i din Velbehagelighed ophøjer du vort Horn.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Thi Herren er vort Skjold og den Hellige i Israel vor Konge.
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Da talte du til din Hellige i et Syn og sagde: Jeg har beredet Hjælp ved en Kæmpe, jeg har ophøjet en udvalgt ud af Folket.
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Jeg har fundet David, min Tjener, jeg har salvet ham med min hellige Olie.
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 Ved ham skal min Haand holde fast, og min Arm skal styrke ham.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Fjenden skal ikke plage ham, og en uretfærdig Mand skal ikke trænge ham.
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Men jeg vil sønderknuse hans Modstandere for hans Ansigt og slaa dem, som hade ham.
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Men min Sandhed og min Miskundhed skulle være med ham, i mit Navn skal hans Horn ophøjes.
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Og jeg vil udstrække hans Haand til Havet og hans højre Haand til Floderne.
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Han skal paakalde mig og sige: Du er min Fader, min Gud og min Frelses Klippe.
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Og jeg vil gøre ham til den førstefødte, til den højeste over Kongerne paa Jorden.
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Jeg vil bevare ham min Miskundhed evindelig, og min Pagt skal holdes ham trolig.
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Og jeg vil lade hans Sæd bestaa evindelig, og hans Trone, saa længe Himmelens Dage vare.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Dersom hans Børn forlade min Lov, og de ikke vandre i mine Befalinger,
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 dersom de vanhellige mine Skikke og ikke holde mine Bud:
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 Da vil jeg hjemsøge deres Overtrædelse med Riset og deres Misgerning med Plager.
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 Men min Miskundhed vil jeg ikke tage fra ham og ikke svige min Sandhed.
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 Jeg vil ikke vanhellige min Pagt og ikke forandre det, som er gaaet over mine Læber.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Eet har jeg svoret ved min Hellighed, jeg vil ikke lyve for David:
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Hans Sæd skal blive evindelig, og hans Trone som Solen for mig;
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 den skal befæstes som Maanen evindelig; og Vidnet i Skyen er trofast. (Sela)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Men nu har du forkastet og foragtet ham, du er fortørnet paa din Salvede.
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Du har tilintetgjort Pagten med din Tjener, du har vanhelliget hans Krone ned i Støvet.
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Du har nedrevet alle hans Mure, du har bragt Ødelæggelse over hans Befæstninger.
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Alle, som gik forbi paa Vejen, have plyndret ham, han er bleven til Spot for sine Naboer.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Du har ophøjet hans Modstanderes højre Haand, du har glædet alle hans Fjender.
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Ja, du lader hans skarpe Sværd vige tilbage og har ikke ladet ham bestaa i Krigen.
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Du har ladet hans Glans høre op og kastet hans Trone til Jorden.
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Du har forkastet hans Ungdoms Dage, du har skjult ham med Haan. (Sela)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Hvor længe, Herre! vil du skjule dig evindelig? hvor længe skal din Harme brænde som Ild?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Kom i Hu, hvad en Levetid er, til hvilken Forfængelighed du har skabt alle Menneskens Børn?
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Hvo er den Mand, som lever og ikke skal se Døden? som kan fri sin Sjæl fra Dødsrigets Vold? (Sela) (Sheol )
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol )
49 Herre! hvor ere dine forrige Naadegerninger, som du tilsvor David i din Sandhed?
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Herre! kom dine Tjeneres Forsmædelse i Hu, som jeg bærer i min Barm, den fra alle de mange Folkefærd,
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 med hvilken dine Fjender have bespottet, Herre! med hvilken de have bespottet din Salvedes Fodspor.
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Lovet være Herren evindelig! Amen, ja, amen.
Благословен Господ увек! Амин, амин.