< Salme 119 >
1 Salige ere de fuldkomne i Vandel, de, som vandre i Herrens Lov.
Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
2 Salige ere de, som bevare hans Vidnesbyrd, de, som søge ham af ganske Hjerte;
Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
3 og de, som ikke øve Uretfærdighed, men vandre paa hans Veje.
Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
4 Du har givet dine Bud, for at de nøje skulle holdes.
Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
5 Gid mine Veje maatte stadfæstes, at jeg kan holde dine Skikke;
Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
6 da skal jeg ikke beskæmmes, naar jeg ser hen til alle dine Bud.
Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
7 Jeg vil prise dig af et oprigtigt Hjerte, naar jeg lærer din Retfærdigheds Domme at kende.
Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
8 Jeg vil holde dine Skikke, forlad mig ikke aldeles.
Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
9 Hvormed skal en ung holde sin Sti ren? Derved at han holder sig efter dit Ord.
Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
10 Jeg søgte dig af mit ganske Hjerte, lad mig ikke fare vild fra dine Bud!
Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
11 Jeg gemte dit Ord i mit Hjerte, paa det jeg ikke skulde synde imod dig.
У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
12 Lovet være du, Herre! lær mig dine Skikke.
Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
13 Jeg forkyndte med mine Læber alle din Munds retfærdige Domme.
Устима својим јављам све судове уста Твојих.
14 Jeg glædede mig ved dine Vidnesbyrds Vej som over alle Skatte.
На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
15 Jeg vil grunde paa dine Befalinger og se til dine Stier.
О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
16 Jeg finder min Lyst i dine Skikke, jeg vir ikke glemme dit Ord.
Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
17 Gør vel imod din Tjener, at jeg maa leve, og jeg vil holde dit Ord.
Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
18 Aabn mine Øjne, at jeg maa se de underfulde Ting i din Lov.
Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
19 Jeg er fremmed paa Jorden, skjul ikke dine Bud for mig!
Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
20 Min Sjæl er knust, saa at jeg længes efter dine Domme alle Tider.
Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
21 Du skældte paa de hovmodige, de bleve forbandede, de, som fore vild fra dine Bud.
Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
22 Vælt Forhaanelse og Foragt fra mig; thi jeg har bevaret dine Vidnesbyrd.
Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
23 Endog Fyrster have sat sig ned og holdt Raad imod mig; men din Tjener grunder paa dine Skikke.
Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
24 Jeg finder min Lyst i dine Vidnesbyrd, de ere mit Raads Mænd.
Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
25 Min Sjæl hænger ved Støvet; hold mig i Live efter dit Ord!
Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
26 Jeg opregnede mine Veje, og du bønhørte mig; lær mig dine Skikke!
Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
27 Lad mig forstaa dine Befalingers Vej, og jeg vil grunde paa dine underfulde Gerninger.
Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
28 Min Sjæl svinder hen af Bedrøvelse; oprejs mig efter dit Ord!
Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
29 Vend Løgnens Vej fra mig, og skænk mig Naade i din Lov!
Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
30 Jeg udvalgte Trofastheds Vej; jeg satte dine Domme for mig.
Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
31 Jeg hang ved dine Vidnesbyrd; Herre! lad mig ikke beskæmmes.
Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
32 Jeg vil løbe dine Buds Vej; thi du giver mit Hjerte at aande frit.
Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
33 Lær mig, Herre! dine Skikkes Vej, og jeg vil bevare den indtil Enden.
Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
34 Undervis mig, at jeg maa bevare din Lov og holde den af ganske Hjerte.
Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
35 Led mig frem ad dine Buds Sti; thi til den har jeg Lyst;
Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
36 Bøj mit Hjerte til dine Vidnesbyrd og ikke til ulovlig Vinding.
Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
37 Bortvend mine Øjne, at de ikke se til Forfængelighed; hold mig i Live paa din Vej!
Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
38 Opfyld for din Tjener dit Ord, som er knyttet til Frygt for dig.
Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
39 Bortvend min Forsmædelse, som jeg frygtede for; thi dine Domme ere gode.
Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
40 Se, jeg har Længsel efter dine Befalinger; hold mig i Live ved din Retfærdighed!
Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
41 Lad din Miskundhed, o Herre! komme over mig, din Frelse, efter dit Ord.
Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
42 Og jeg vil svare den, som forhaaner mig, et Ord; thi jeg har sat min Lid til dit Ord.
И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
43 Og tag ikke Sandheds Ord aldeles fra min Mund; thi jeg har ventet paa dine Domme.
Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
44 Og jeg vil stedse holde din Lov, evindelig og altid.
И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
45 Og lad mig vandre i det fri; thi jeg har søgt dine Befalinger.
Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
46 Og jeg vil tale om dine Vidnesbyrd for Konger og skal ikke beskæmmes.
Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
47 Og jeg vil søge min Lyst i dine Bud, hvilke jeg elsker.
Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
48 Og jeg vil opløfte mine Hænder til dine Bud, hvilke jeg elsker, og grunde paa dine Skikke.
Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
49 Kom Ordet til din Tjener i Hu, efterdi du lod mig haabe.
Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
50 Dette er min Trøst i min Elendighed; thi dit Ord har holdt mig i Live.
У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
51 De hovmodige have spottet mig saa saare, jeg bøjede ikke af fra din Lov.
Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
52 Herre! dine Domme af Evighed kom jeg i Hu og blev trøstet.
Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
53 Der betog mig en heftig Harme over de ugudelige, som forlade din Lov.
Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
54 Dine Bud have været mine Sange i min Udlændigheds Hus.
Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
55 Om Natten kom jeg dit Navn i Hu, o Herre! og holdt din Lov.
Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
56 Dette skete mig; thi dine Befalinger har jeg holdt.
То је моје, да чувам заповести Твоје.
57 Jeg sagde: Herren er min Del, jeg vil holde dine Ord.
Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
58 Jeg bad ydmygt for dit Ansigt af ganske Hjerte: Vær mig naadig efter dit Ord!
Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
59 Jeg betænkte mine Veje, og jeg vil vende mine Fødder tilbage til dine Vidnesbyrd.
Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
60 Jeg hastede og tøvede ikke med at holde dine Bud.
Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
61 De ugudeliges Garn omspændte mig; din Lov glemte jeg ikke.
Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
62 Midt om Natten staar jeg op, at prise dig for din Retfærdigheds Domme.
У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
63 Jeg har Samkvem med alle dem, som frygte dig, og med dem, som holde dine Befalinger.
У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
64 Jorden er fuld af din Miskundhed, Herre! lær mig dine Skikke.
Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
65 Du gjorde vel imod din Tjener, Herre! efter dit Ord.
Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
66 Lær mig at faa god Sans og Forstand; thi jeg tror paa dine Bud.
Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
67 Før jeg blev ydmyget, for jeg vild, men nu holder jeg dit Ord.
Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
68 Du er god og gør godt; lær mig dine Skikke!
Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
69 De hovmodige have opspundet Løgn imod mig; men jeg vil holde dine Befalinger af ganske Hjerte.
Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
70 Deres Hjerte er følesløst som Fedt; men jeg forlyster mig ved din Lov.
Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
71 Det var mig godt, at jeg blev ydmyget, at jeg kunde lære dine Skikke.
Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
72 Din Munds Lov er mig bedre end tusinde Stykker Guld og Sølv.
Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
73 Dine Hænder have skabt mig og beredt mig; giv mig Forstand, at jeg kan lære at kende dine Bud.
Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
74 De, som frygte dig, skulle se mig og glæde sig; thi jeg haaber paa dit Ord.
Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
75 Herre! jeg ved, at dine Domme ere Retfærdighed, og at du af Trofasthed ydmygede mig.
Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
76 Lad dog din Miskundhed være mig til Trøst efter dit Ord til din Tjener.
Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
77 Lad din Barmhjertighed komme over mig, at jeg maa leve; thi din Lov er min Lyst.
Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
78 Lad de hovmodige beskæmmes, thi uden Skel have de forurettet mig; men jeg vil grunde paa dine Befalinger.
Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
79 Lad dem vende tilbage til mig, som frygte dig, og som kende dine Vidnesbyrd.
Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
80 Lad mit Hjerte være fuldkomment efter dine Skikke, at jeg ikke skal beskæmmes.
Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
81 Min Sjæl forsmægter af Længsel efter din Frelse; jeg haaber paa dit Ord.
Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
82 Mine Øjne forsmægtede af Længsel efter dit Ord, idet jeg sagde: Naar vil du trøste mig?
Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
83 Thi jeg var ligesom en Læderflaske i Røg; dine Skikke glemte jeg ikke.
Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
84 Hvor mange ere vel din Tjeners Dage? naar vil du holde Dom over dem, som forfølge mig?
Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
85 De hovmodige grove Grave for mig, og de skikke sig ikke efter din Lov.
Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
86 Alle dine Bud ere Trofasthed; uden Grund forfølger man mig; hjælp mig!
Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
87 De havde paa et lidet nær ødelagt mig i Landet; men jeg forlod ikke dine Befalinger.
Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
88 Hold mig i Live efter din Miskundhed, saa vil jeg bevare din Munds Vidnesbyrd.
По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
89 Herre! dit Ord bestaar evindelig i Himlene.
Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
90 Din Trofasthed varer fra Slægt til Slægt; du befæstede Jorden, og den stod fast.
Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
91 De bestaa endnu denne Dag efter dine Domme; thi de ere alle dine Tjenere.
По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
92 Dersom ikke din Lov havde været min Lyst, da var jeg omkommen udi min Elendighed.
Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
93 Jeg skal i Evighed ikke forglemme dine Befalinger; thi ved dem holdt du mig i Live.
Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
94 Din er jeg; frels mig; thi jeg søger efter dine Befalinger.
Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
95 De ugudelige biede paa mig for at lægge mig øde; jeg vil give Agt paa dine Vidnesbyrd.
Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
96 Jeg har set Ende paa al Fuldkommenhed; men dit Bud strækker sig saare vidt.
Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
97 Hvor kær har jeg din Lov! den er min Tanke den ganske Dag.
Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
98 Dine Bud gøre mig visere end mine Fjender; thi de ere for mig evindelig.
Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
99 Jeg blev klogere end alle mine Lærere; thi dine Vidnesbyrd ere min Tanke.
Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
100 Jeg er bleven forstandigere end de gamle; thi jeg har bevaret dine Befalinger.
Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
101 Jeg holdt mine Fødder tilbage fra al Ondskabens Sti, at jeg kunde holde dit Ord.
Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
102 Jeg afveg ikke fra dine Domme; thi du har lært mig det.
Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
103 Hvor vare dine Ord søde for min Gane, mere end Honning for min Mund.
Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
104 Jeg er bleven forstandig af dine Befalinger; derfor hader jeg al Løgnens Sti.
Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
105 Dit Ord er en Lygte for min Fod og et Lys paa min Sti.
Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
106 Jeg har svoret og holdt det, at jeg vilde bevare din Retfærdigheds Domme.
Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
107 Jeg er saare plaget; Herre! hold mig i Live efter dit Ord.
Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
108 Lad min Munds frivillige Ofre behage dig, Herre! og lær mig dine Domme.
Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
109 Jeg gaar altid med Livet i Hænderne; dog har jeg ikke glemt din Lov.
Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
110 De ugudelige lagde Snarer for mig; dog for jeg ikke vild fra dine Befalinger.
Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
111 Jeg fik dine Vidnesbyrd til Arv evindelig; thi de ere mit Hjertes Glæde.
Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
112 Jeg bøjede mit Hjerte til at gøre efter dine Skikke evindelig indtil Enden.
Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
113 De tvesindede hader jeg; men din Lov elsker jeg.
Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
114 Du er mit Skjul og mit Skjold; jeg haaber paa dit Ord.
Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
115 Viger fra mig, I onde! og jeg vil bevare min Guds Bud.
Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
116 Ophold mig efter dit Ord, at jeg maa leve, og lad mig ikke blive til Skamme med mit Haab!
Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
117 Styrk mig, at jeg maa blive frelst, og jeg vil altid se hen til dine Skikke.
Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
118 Du forkaster alle dem, som fare vild fra dine Skikke; thi deres Svig er Løgn.
Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
119 Du lod alle de ugudelige paa Jorden svinde bort som Skum; derfor elsker jeg dine Vidnesbyrd.
Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
120 Af Frygt for dig gyste min Krop, og jeg frygtede for dine Domme.
Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
121 Jeg gjorde Ret og Retfærdighed; du vil ikke overgive mig til dem, som gøre mig Vold!
Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
122 Vær Borgen for din Tjener, ham til Bedste; lad de hovmodige ikke gøre mig Vold.
Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
123 Mine Øjne forsmægte af Længsel efter din Frelse og efter din Retfærdigheds Ord.
Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
124 Gør med din Tjener efter din Miskundhed, og lær mig dine Skikke!
Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
125 Jeg er din Tjener; undervis mig, at jeg maa kende dine Vidnesbyrd.
Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
126 Det er Tid, at Herren gør noget; de have brudt din Lov.
Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
127 Derfor elsker jeg dine Bud mere end Guld og mere end fint Guld.
Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
128 Derfor holder jeg alle dine Befalinger om alle Ting for at være rette; jeg hader al Løgnens Vej.
Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
129 Dine Vidnesbyrd ere underfulde; derfor bevarer min Sjæl dem.
Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
130 Dine Ords Aabenbaring spreder Lys og gør de enfoldige forstandige.
Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
131 Jeg oplod min Mund og higede; thi jeg havde Længsel efter dine Bud.
Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
132 Vend dig til mig, og vær mig naadig efter din Vis imod dem, der elske dit Navn.
Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
133 Befæst mine Trin ved dit Ord, og lad ingen Uret herske over mig!
Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
134 Udløs mig af Menneskers Vold, saa vil jeg holde dine Befalinger.
Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
135 Lad dit Ansigt lyse over din Tjener, og lær mig dine Skikke!
Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
136 Der nedflød Vandstrømme af mine Øjne, fordi man ikke holdt din Lov.
Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
137 Du er retfærdig, Herre! og dine Domme ere retvise.
Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
138 Du har sat dine Vidnesbyrd som Retfærdighed og Trofasthed overmaade.
Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
139 Min Nidkærhed har lagt mig øde; thi mine Modstandere have glemt dine Ord.
Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
140 Dit Ord er saare lutret, og din Tjener elsker det.
Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
141 Jeg er liden og foragtet; men jeg glemmer ikke dine Befalinger.
Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
142 Din Retfærdighed er Ret evindelig, og din Lov er Sandhed.
Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
143 Angest og Trængsel ramte mig; dine Bud ere min Lyst.
Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
144 Dine Vidnesbyrd ere Ret evindelig; undervis mig, saa lever jeg.
Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
145 Jeg har raabt af ganske Hjerte; bønhør mig, Herre! jeg vil bevare dine Skikke.
Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
146 Jeg har raabt til dig; frels mig, og jeg vil holde fast ved dine Vidnesbyrd.
Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
147 Jeg kom aarle i Daggry og raabte; jeg har haabet paa dit Ord.
Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
148 Mine Øjne vare vaagne før Nattevagterne for at grunde paa dit Ord.
Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
149 Hør min Røst efter din Miskundhed; Herre! hold mig i Live efter dine Domme;
Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
150 De nærmede sig, som jage efter Skændselsgerninger; de vare langt borte fra din Lov.
Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
151 Nær er du, o Herre! og alle dine Bud ere Sandhed.
Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
152 Jeg har forlængst hentet Kundskab af dine Vidnesbyrd; thi du har grundfæstet dem evindelig.
Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
153 Se min Elendighed, og udfri mig; thi din Lov har jeg ikke glemt.
Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
154 Udfør min Sag, og genløs mig; hold mig i Live efter dit Ord.
Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
155 Frelsen er fjern fra de ugudelige; thi de søge ikke dine Skikke.
Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
156 Stor er din Barmhjertighed, o Herre! hold mig i Live efter dine Domme!
Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
157 Mine Forfølgere og Modstandere ere mange; jeg har ikke bøjet mig fra dine Vidnesbyrd.
Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
158 Jeg har set de troløse og væmmedes ved dem; thi de holde ikke dit Ord.
Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
159 Se, hvor jeg har elsket dine Befalinger; Herre! hold mig i Live efter din Miskundhed.
Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
160 Summen af dit Ord er Sandhed, og evig er al din Retfærdigheds Dom.
Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
161 Fyrster forfulgte mig uden Aarsag, men mit Hjerte frygtede for dit Ord.
Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
162 Jeg glæder mig over dit Ord som den, der finder et stort Bytte.
Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
163 Jeg hader Løgn og har Vederstyggelighed dertil; din Lov elsker jeg.
Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
164 Jeg lovede dig syv Gange om Dagen for din Retfærdigheds Dommes Skyld.
Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
165 Der er stor Fred for dem, som elske din Lov, og der er ikke Anstød for dem.
Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
166 Jeg ventede paa din Frelse, Herre! og jeg udførte dine Bud.
Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
167 Min Sjæl holdt dine Vidnesbyrd, og jeg elskede dem saare.
Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
168 Jeg holdt dine Befalinger og dine Vidnesbyrd; thi alle mine Veje ere aabenbare for dig.
Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
169 Lad mit Raab komme nær for dit Ansigt, Herre! og undervis mig efter dit Ord!
Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
170 Lad min ydmyge Begæring komme for dit Ansigt; fri mig efter dit Ord!
Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
171 Mine Læber skulle udgyde Lovsang; thi du lærer mig dine Skikke.
Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
172 Min Tunge skal genlyde af dit Ord; thi alle dine Bud ere Retfærdighed.
Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
173 Lad din Haand være mig til Hjælp; thi jeg har udvalgt dine Befalinger.
Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
174 Jeg har Længsel efter din Frelse, Herre! og din Lov er min Lyst.
Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
175 Maatte min Sjæl dog leve og love dig, og dine Domme hjælpe mig!
Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
176 Jeg har faret vild; opsøg din Tjener som det fortabte Faar; thi dine Bud har jeg ikke glemt.
Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.