Ordsprogene 19
1 Bedre er en fattig, som vandrer i sin Oprigtighed end den, hvis Læber ere forvendte, og som tilmed er en Daare.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Ogsaa naar en Sjæl er uden Kundskab, er det ikke godt, og den, som haster med Fødderne, glider ud.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 Menneskets Daarlighed forvender hans Vej, og hans Hjerte vredes imod Herren.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Gods tilfører mange Venner; men den ringe maa skilles fra sin Ven.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 Et falsk Vidne skal ikke agtes uskyldigt, og den, som taler Løgn, skal ikke undkomme.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Mange bejle til en Fyrstes Gunst, og enhver er Ven med en gavmild Mand.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 Alle den fattiges Brødre hade ham, ja, endog hans Venner holde sig langt fra ham; han jager efter Ord, som ikke ere til.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 Den, som forhverver sig Forstand, elsker sit Liv; den, som bevarer Indsigt, skal finde godt.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 Et falsk Vidne skal ikke agtes uskyldigt, og den, som taler Løgn, skal omkomme.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Det staar ikke en Daare vel an at leve højt, meget mindre en Tjener at herske over Fyrster.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 Et Menneskes Klogskab gør ham langmodig, og det er ham en Ære at overse Fornærmelse
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Kongens Vrede er som en ung Løves Brølen; men hans Bevaagenhed er ligesom Dug paa Urter.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 En daarlig Søn er sin Fader en Ulykke, og en Kvindes Trætter ere et vedholdende Tagdryp.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 Hus og Gods arves efter Forældre; men en forstandig Kvinde er fra Herren.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Dovenskab nedsænker i en dyb Søvn, og en efterladen Sjæl skal hungre.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Hvo som bevarer Budet, bevarer sin Sjæl; hvo der foragter sine Veje, skal dødes.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 Hvo som forbarmer sig over den ringe, laaner Herren, og han skal betale ham hans Velgerning.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Tugt din Søn, thi der er Haab; men vend ikke din Hu til at dræbe ham!
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Den, hvis Vrede er stor, maa lide Straf; thi dersom du frier ham, da maa du blive ved dermed.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Adlyd Raad, og tag imod Tugt, at du kan blive viis paa dit sidste.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Der er mange Anslag i en Mands Hjerte; men Herrens Raad det skal bestaa.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 Et Menneskes Lyst er hans Kærlighed; og en fattig er bedre end en Løgner.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 At en frygter Herren, er til Liv; mæt skal han hvile, han skal ikke hjemsøges med Ulykke.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 Den lade stikker sin Haand i Fadet; han lader den end ikke komme til sin Mund igen.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Slaa Spotteren, at den uerfarne maa blive forstandig; og irettesæt den forstandige, saa vil han vinde Kundskab.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 Den, der overfalder Faderen og bortjager Moderen, er en Søn, som gør til Skamme og Vanære.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Lad kun af, min Søn! med at høre paa Formaning, saa du farer vild fra Kundskabs Ord.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 Et nedrigt Vidne spotter Retten, og de ugudeliges Mund sluger Uret.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Straffedomme ere beredte til Spottere og Slag til Daarers Ryg.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
