Johannes 10
1 „Sandelig, sandelig, siger jeg eder, den, som ikke gaar ind i Faarefolden gennem Døren, men stiger andensteds over, han er en Tyv og en Røver.
Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2 Men den, som gaar ind igennem Døren, er Faarenes Hyrde.
А који улази на врата јесте пастир овцама.
3 For ham lukker Dørvogteren op, og Faarene høre hans Røst; og han kalder sine egne Faar ved Navn og fører dem ud.
Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4 Og naar han har ført alle sine egne Faar ud, gaar han foran dem; og Faarene følge ham, fordi de kende hans Røst.
И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5 Men en fremmed ville de ikke følge, men de ville fly fra ham, fordi de ikke kende de fremmedes Røst.”
А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6 Denne Lignelse sagde Jesus til dem; men de forstode ikke, hvad det var, som han talte til dem.
Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7 Jesus sagde da atter til dem: „Sandelig, sandelig, siger jeg eder, jeg er Faarenes Dør.
Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8 Alle de, som ere komne før mig, ere Tyve og Røvere; men Faarene hørte dem ikke.
Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9 Jeg er Døren; dersom nogen gaar ind igennem mig, han skal frelses; og han skal gaa ind og gaa ud og finde Føde.
Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10 Tyven kommer ikke uden for at stjæle og slagte og ødelægge; jeg er kommen, for at de skulle have Liv og have Overflod.
Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11 Jeg er den gode Hyrde; den gode Hyrde sætter sit Liv til for Faarene.
Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12 Men Lejesvenden, som ikke er Hyrde, hvem Faarene ikke høre til, ser Ulven komme og forlader Faarene og flyr, og Ulven røver dem og adspreder dem,
А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13 fordi han er en Lejesvend og ikke bryder sig om Faarene.
А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14 Jeg er den gode Hyrde, og jeg kender mine, og mine kende mig,
Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15 ligesom Faderen kender mig, og jeg kender Faderen; og jeg sætter mit Liv til for Faarene.
Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16 Og jeg har andre Faar, som ikke høre til denne Fold; ogsaa dem bør jeg føre, og de skulle høre min Røst; og der skal blive een Hjord, een Hyrde.
И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17 Derfor elsker Faderen mig, fordi jeg sætter mit Liv til for at tage det igen.
Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18 Ingen tager det fra mig, men jeg sætter det til af mig selv. Jeg har Magt til at sætte det til, og jeg har Magt til at tage det igen. Dette Bud modtog jeg af min Fader.”
Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19 Der blev atter Splid iblandt Jøderne for disse Ords Skyld.
Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20 Og mange af dem sagde: „Han er besat og raser, hvorfor høre I ham?”
Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21 Andre sagde: „Dette er ikke Ord af en besat; mon en ond Aand kan aabne blindes Øjne?”
Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22 Men Tempelvielsens Fest indtraf i Jerusalem. Det var Vinter;
А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23 og Jesus gik omkring i Helligdommen, i Salomons Søjlegang.
И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24 Da omringede Jøderne ham og sagde til ham: „Hvor længe holder du vor Sjæl i Uvished? Dersom du er Kristus, da sig os det rent ud!”
А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25 Jesus svarede dem: „Jeg har sagt eder det, og I tro ikke. De Gerninger, som jeg gør i min Faders Navn, de vidne om mig;
Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26 men I tro ikke, fordi I ikke ere af mine Faar.
Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27 Mine Faar høre min Røst, og jeg kender dem, og de følge mig,
Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
29 Min Fader, som har givet mig dem, er større end alle; og ingen kan rive noget af min Faders Haand.
Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30 Jeg og Faderen, vi ere eet.”
Ја и Отац једно смо.
31 Da toge Jøderne atter Stene op for at stene ham.
А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32 Jesus svarede dem: „Mange gode Gerninger har jeg vist eder fra min Fader; for hvilken af disse Gerninger stene I mig?”
Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33 Jøderne svarede ham: „For en god Gerning stene vi dig ikke, men for Gudsbespottelse, og fordi du, som er et Menneske, gør dig selv til Gud.”
Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34 Jesus svarede dem: „Er der ikke skrevet i eders Lov: Jeg har sagt: I ere Guder?
Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35 Naar den nu har kaldt dem Guder, til hvem Guds Ord kom (og Skriften kan ikke rokkes),
Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36 sige I da til den, hvem Faderen har helliget og sendt til Verden: Du taler bespotteligt, fordi jeg sagde: Jeg er Guds Søn?
Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37 Dersom jeg ikke gør min Faders Gerninger, saa tror mig ikke!
Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38 Men dersom jeg gør dem, saa tror Gerningerne, om I end ikke ville tro mig, for at I kunne indse og erkende, at Faderen er i mig, og jeg i Faderen.”
Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39 De søgte da atter at gribe ham; og han undslap af deres Haand.
Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40 Og han drog atter bort hinsides Jordan til det Sted, hvor Johannes først døbte, og han blev der.
И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41 Og mange kom til ham, og de sagde: „Johannes gjorde vel intet Tegn; men alt, hvad Johannes sagde om denne, var sandt.”
И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42 Og mange troede paa ham der.
И многи вероваше Га онде.
