< Job 38 >
1 Nato Jahve odgovori Jobu iz oluje i reče:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 “Tko je taj koji riječima bezumnim zamračuje božanski promisao?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Bokove svoje opaši k'o junak: ja ću te pitat', a ti me pouči.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Gdje si bio kad zemlju utemeljih? Kazuj, ako ti je znanje sigurno.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Znaš li tko joj je mjere odredio i nad njom uže mjerničko napeo?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Na čemu joj počivaju temelji? Tko joj postavi kamen ugaoni
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 dok su klicale zvijezde jutarnje i Božji uzvikivali dvorjani?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 Tko li zatvori more vratnicama kad je navrlo iz krila majčina;
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 kad ga oblakom k'o haljom odjenuh i k'o pelenam' ovih maglom gustom;
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 kad sam njegovu odredio među, vrata stavio sa prijevornicama?
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 Dotle, ne dalje, rekao sam njemu, tu nek' se lomi ponos tvog valovlja!
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Zar si ikad zapovjedio jutru, zar si kazao zori mjesto njeno,
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 da poduhvati zemlju za rubove i da iz nje sve bezbožnike strese;
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 da je pretvori u glinu pečatnu i oboji je k'o kakvu haljinu.
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 Ona uzima svjetlost zlikovcima i pesnicu im lomi uzdignutu.
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Zar si ti prodro do izvora morskih, po dnu bezdana zar si kad hodio?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Zar su ti vrata smrti pokazali; vidje li dveri kraja mrtvih sjena?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Zar si prostranstvo zemlje uočio? Govori, ako ti je znano sve to.
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Koji putovi u dom svjetla vode, na kojem mjestu prebivaju tmine,
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 da ih odvedeš u njine krajeve, da im put k stanu njihovu pokažeš?
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Ti znadeš to, tÓa davno ti se rodi, tvojih dana broj veoma je velik!
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Zar si stigao do riznica snijega i zar si tuče spremišta vidio
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 što ih pričuvah za dane nevolje, za vrijeme boja krvava i rata?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Kojim li se putem dijeli munja kada iskre po svoj zemlji prosipa?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Tko li je jaz iskopao povodnju, tko prokrčio pute grmljavini
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 da bi daždjelo na kraj nenastanjen, na pustinju gdje žive duše nema,
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 da bi neplodnu napojio pustoš, da bi u stepi trava izniknula?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Ima li kiša svoga roditelja? Tko je taj koji kapi rose rađa?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 Iz čijeg li mraz izlazi krila, tko slanu stvara što s nebesa pada?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 Kako čvrsnu vode poput kamena i led se hvata površja bezdana?
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Možeš li lancem vezati Vlašiće i razdriješiti spone Orionu,
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 u pravo vrijeme izvesti Danicu, vodit' Medvjeda s njegovim mladima?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Zar poznaješ ti zakone nebeske pa da njima moć na zemlji dodijeliš?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Zar doviknuti možeš oblacima pa da pljuskovi tebe poslušaju?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Zar na zapovijed tvoju munje lijeću i tebi zar se odazivlju: 'Evo nas'?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Tko je mudrost darovao ibisu, tko li je pamet ulio u pijetla?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Tko to mudro prebrojava oblake i tko nebeske izlijeva mjehove
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 dok se zemlja u tijesto ne zgusne i dok se grude njezine ne slijepe?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Zar ćeš ti plijen uloviti lavici ili ćeš glad utažit' lavićima
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 na leglu svojem dok gladni čekaju i vrebaju na žrtvu iz zaklona?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Tko hranu gavranovima pribavlja kad Bogu ptići njegovi cijuču i naokolo oblijeću bez hrane?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?