Job 27

1 Job nastavi svoju besjedu i reče:

Tinovo’ Iobe amy lañona’ey ty hoe:

2 “Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:

Kanao veloñe t’i Andrianañahare, nitavañe ty zoko; naho i El-Sadai nampafaitse ty troko,

3 sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,

ie mbe amako ty fiaiko, naho an-doak’ oroko ao ty kofòn’ Añahare,

4 usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.

le lia’e tsy hañoratse o soñikoo, vaho tsy hiñeoñeo famañahiañe ty lelako.

5 Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.

Sondia’e te hiantofako ho to ty anahareo; ampara’ te hivetrake, tsy hapitsoko amako ty fahitiko.

6 Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.

Ho faharako ty havañonako vaho tsy havotsoko; leo raik’ amo androkoo tsy inje’ ty troko.

7 Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!

Ee te hanahake o tsereheñeo o malaiñe ahikoo, naho ho hambañe ami’ty tsivokatse ty mitroatse amako.

8 Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?

Ino ty fitamà’ ty tsy aman-Kake, t’ie naito, ie tsoahen’ Añahare ty fiai’e?

9 Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?

Ho janjiñen’Añahare hao ty fikoia’e ie mivovo ama’e ty hankàñe?

10 Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?

Hifalea’e hao t’i El-Sadai? Ho kanjie’e nainai’e hao t’i Andrianañahare?

11 Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.

Hampandrendreheko anahareo ty fitàn’ Añahare; tsy eo ty hapoko ty amy El-Sadai.

12 Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”

Toe fonga nahaisake nahareo, akore arè t’ie mitsingevongevo?

13 “Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.

Intoy ty toly tsaharen’ Añahare amo tsereheñeo, ty lova azotso’ i El-Sadai amo mampangebahebakeo;

14 Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.

Ndra firefire o ana’eo le ho amy fibaray avao; le lia’e tsy ho enen-kaneñe o tarira’eo.

15 Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.

Halente’ ty kiria o sehanga’eo, le tsy hahafandala o ramavoi’iareoo.

16 Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,

Ndra te ampitoabore’e hoe deboke ty volafoty, naho avotri’e hoe lietse o saroñeo—

17 nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.

ndra te ihentseña’e, ho sikina’ o vantañeo, vaho hifanjarà’ o malio-tahiñeo i volafotiy.

18 Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:

Tsene’e hoe fararotse ty akiba’e, hoe kibohotse faorem-pigaritse.

19 bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.

Reketse vara t’ie màndre, fe tsy hamokatse ka; ie mañente, tsy eo.

20 Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.

Imbotraha’ ty firevendreveñañe hoe sorotombake; itavaña’ ty tangololahy haleñe.

21 Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.

Ahela’ i tiok’ atiñanañey; le añe re; naviovio’ i tiobeiy amy toe’ey.

22 Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.

Eka mihiririñe mb’ama’e le tsy apo’e; himanea’e ty hipoliotse am’pità’e.

23 Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.

Ho tehafam-pitàñe, ho kosasaheñe hiakatse i toe’ey.