Job 19
1 Job progovori i reče:
Na Hiob buae se,
2 “TÓa dokle ćete mučit' dušu moju, dokle ćete me riječima satirat'?
“Mobɛhyɛ me ɔyaw na mode nsɛm abubu me akosi da bɛn?
3 Već deseti put pogrdiste mene i stid vas nije što me zlostavljate.
Mpɛn du ni a moasopa me; mo ani nwu sɛ motow hyɛ me so.
4 Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje.
Sɛ ɛyɛ nokware sɛ mafom ɔkwan a, me mfomso yɛ me nko ara asɛm.
5 Mislite li da ste me nadjačali i krivnju moju da ste dokazali?
Sɛ ampa sɛ mobɛma mo ho so asen me na mode mʼanimguase ayɛ adanse atia me a,
6 Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mrežom.
ɛno de munhu sɛ Onyankopɔn ayɛ me bɔne na ɔde ne tan atwa me ho ahyia.
7 Vičem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema.
“Ɛwɔ mu, misu se, ‘Wɔafom me’ de, nanso obiara mmua me; meteɛ mu pɛ mmoa, nanso atɛntrenee biara nni hɔ.
8 Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio.
Wasiw me kwan enti mintumi nsen; ɔde sum aduru mʼakwan so.
9 Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu.
Wayi mʼanuonyam afi me so na watu mʼahenkyɛw afi me ti so.
10 Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iščupao.
Wasɛe me akwannuasa nyinaa so de awie me; watu mʼanidaso ase te sɛ dua.
11 Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drži neprijateljem.
Nʼabufuw huru tia me; na wakan me afra nʼatamfo mu.
12 U bojnom redu pristižu mu čete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju šator.
Nʼakofo ba anibere so; wosisi mpie de tia me na wotwa me ntamadan ho hyia.
13 Od mene su se udaljila braća, otuđili se moji poznanici.
“Wayi me nuabarimanom afi me ho; na mʼamanifo atwe wɔn ho koraa.
14 Nestade bližnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviše me.
Mʼabusuafo kɔ; na me nnamfonom werɛ afi me.
15 Sluškinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim očima.
Mʼahɔho ne me mmaawa bu me sɛ ɔhɔho; mete sɛ ɔnanani ma wɔn.
16 Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati.
Mefrɛ me somfo, na ommua; mpo, metew mʼano srɛ no.
17 Mojoj je ženi dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe.
Me home bɔn me yere; me ho afono mʼankasa nuabarimanom.
18 I deranima na prezir tek služim, ako se dignem, rugaju se meni.
Mpo, mmarimaa nkumaa bu me animtiaa; sɛ mipue a wodi me ho fɛw.
19 Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah.
Me nnamfo ankasa nyinaa kyi me; mʼadɔfo asɔre atia me.
20 Kosti mi se za kožu prilijepiše, osta mi jedva koža oko zuba.
Maka were ne nnompe, nea mede aguan nkutoo ne me se akyi nam.
21 Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Božja me je ruka udarila.
“Munhu me mmɔbɔ, me nnamfonom, munhu mmɔbɔ, na Onyankopɔn nsa abɔ me.
22 Zašto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa?
Adɛn nti na motaa me sɛnea Onyankopɔn yɛ no? Na mommfa me honam yi saa ara?
23 O, kad bi se riječi moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale;
“Ao, sɛ anka wɔde me nsɛm bɛhyɛ nhoma mu, anka wɔbɛkyerɛw wɔ nhoma mmobɔwee so,
24 kad bi se željeznim dlijetom i olovom u spomen vječan u stijenu uklesale!
anka wɔde dade pɛe bɛkyerɛw wɔ sumpii so, anaa wobekuruakyerɛw wɔ ɔbotan so afebɔɔ!
25 Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji će on nad zemljom ustati.
Minim sɛ me dimafo te ase, na awiei no ɔbɛsɔre agyina asase so.
26 A kad se probudim, k sebi će me dići: iz svoje ću puti tad vidjeti Boga.
Na wɔasɛe me were awie no, mefi me were mu ahu Onyankopɔn.
27 Njega ja ću kao svojega gledati, i očima mojim neće biti stranac: za njime srce mi čezne u grudima.
Me ara mehu no mede mʼani, na ɛnyɛ obi foforo ani, behu no. Sɛnea me koma ho pere wɔ me mu!
28 Kad kažete: 'Kako ćemo ga goniti? Koji ćemo razlog protiv njega naći?',
“Sɛ moka se, ‘Yɛbɛteetee no, efisɛ ɔhaw no fi ɔno ara a,’
29 mača tad se bojte: grijehu mač je kazna. Saznat ćete tada da imade suda!”
ɛsɛ sɛ mo ankasa musuro afoa no na abufuw nam afoa so de asotwe bɛba, na mubehu sɛ atemmu wɔ hɔ.”
