Propovjednik 7
1 Bolji je dobar glas nego skupocjeno ulje, i smrtni dan nego dan rođenja.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Bolje je ići u kuću gdje je žalost nego u kuću gdje je gozba, jer ondje je kraj svakoga čovjeka, i tko je živ, nek' primi k srcu!
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Bolji je jad nego smijeh, jer pod žalosnim licem srce je radosno.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Srce je mudrih ljudi u kući žalosti, a srce bezumnih u kući veselja.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Bolje je poslušati ukor mudra čovjeka negoli slušati hvalospjev luđaka.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Jer kao prasak trnja ispod kotla, takav je smijeh luđaka, i to je ispraznost.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Jer smijeh od mudraca čini luđaka i veselje kvari srce.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Bolji je svršetak stvari nego njezin početak i bolja je strpljivost od oholosti.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Ne nagli u srdžbu, jer srdžba počiva u srcu luđaka.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Ne pitaj zašto su negdašnja vremena bila bolja od ovih, jer to nije mudro pitanje.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Mudrost je dragocjena baština i probitak onima na koje sunce sja.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Jer kao što je novac zaštita, tako je i mudrost; a prednost je mudrosti u tome što izbavlja onoga tko je ima.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Pogledaj djela Božja; tko može ispraviti što je on iskrivio?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 U sretan dan uživaj sreću, a u zao dan razmišljaj: Bog je stvorio jedno kao i drugo - da čovjek ne otkrije ništa od svoje budućnosti.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Svašta vidjeh u svojemu ništavnom životu: pravednik propada unatoč svojoj pravednosti, a bezbožnik i dalje živi unatoč svojoj bezbožnosti.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Ne budi prepravedan i ne budi premudar; zašto da se uništavaš?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Ne budi preopak i ne budi lud; zašto bi umro prije vremena?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Dobro je da držiš jedno, ali ni drugo ne puštaj iz ruke, jer tko se boji Boga, izbavlja se od svega.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Mudrost mudraca veću moć daje gradu nego deset mogućnika.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Na zemlji nema pravednika koji, čineći dobro, ne bi nikad sagriješio.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 I još jedno: nemoj se obazirati na govorkanje; čut ćeš možda da te sluga tvoj proklinjao;
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 a zna tvoje srce kako si i ti često druge proklinjao.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Sve sam to mudrošću iskušao. Mislio sam da sam mudar, ali mi je mudrost bila nedokučiva.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Ono što jest, daleko je i duboko, tako duboko - tko da i pronađe?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 I još jednom pokušah istražiti i shvatiti mudrost i smisao, da spoznam opačinu kao ludost, a ludost kao bezumlje.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 Otkrih da ima nešto gorče od smrti - žena, ona je zamka, srce joj je mreža, a ruke okovi; tko je Bogu drag, izmiče joj, a grešnik je njezin sužanj.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Eto, to sam sve u svemu otkrio, veli Propovjednik.
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 I još sam tražio, ali bez uspjeha. Nađoh čovjeka - jednog od tisuću, a žene ne nađoh među svima nijedne.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Otkrih ovo: Bog stvori čovjeka jednostavnim, a on snuje nebrojene spletke.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
