< 詩篇 74 >
1 亞薩的訓誨詩。 上帝啊,你為何永遠丟棄我們呢? 你為何向你草場的羊發怒,如煙冒出呢?
Poučna pjesma. Asafova. Zašto si, Bože, posve zabacio, zašto kiptiš gnjevom na ovce paše svoje?
2 求你記念你古時所得來的會眾, 就是你所贖、作你產業支派的, 並記念你向來所居住的錫安山。
Sjeti se zajednice koju si davno stekao, plÓemena koje namače kao svoju baštinu i brda Siona gdje si Šator svoj udario!
3 求你舉步去看那日久荒涼之地, 仇敵在聖所中所行的一切惡事。
Korakni k ruševinama vječnim - sve je u Svetištu razorio neprijatelj.
4 你的敵人在你會中吼叫; 他們豎了自己的旗為記號。
Protivnici tvoji vikahu posred skupštine tvoje, znakove svoje postaviše k'o pobjedne znakove.
Bijahu kao oni koji mašu sjekirom po guštari,
6 聖所中一切雕刻的, 他們現在用斧子錘子打壞了。
sjekirom i maljem vrata mu razbijali.
7 他們用火焚燒你的聖所, 褻瀆你名的居所,拆毀到地。
Ognju predadoše Svetište tvoje, do zemlje oskvrnuše Prebivalište tvoga imena.
8 他們心裏說:我們要盡行毀滅; 他們就在遍地把上帝的會所都燒毀了。
Rekoše u srcu: “Istrijebimo ih zajedno; spalite sva svetišta Božja na zemlji!”
9 我們不見我們的標幟,不再有先知; 我們內中也沒有人知道這災禍要到幾時呢!
Ne vidimo znakova svojih, proroka više nema, i nitko među nama ne zna dokle ...
10 上帝啊,敵人辱罵要到幾時呢? 仇敵褻瀆你的名要到永遠嗎?
Dokle će se još, o Bože, dušmanin rugati? Hoće li protivnik dovijeka prezirati ime tvoje?
11 你為甚麼縮回你的右手? 求你從懷中伸出來,毀滅他們。
Zašto povlačiš ruku, zašto u krilu sakrivaš desnicu svoju?
No Bog je moj kralj od davnine, on koji posred zemlje spasava!
Ti svojom silom rasječe more, smrska glave nakazama u vodi.
14 你曾砸碎鱷魚的頭, 把牠給曠野的禽獸為食物。
Ti si Levijatanu glave zdrobio, dao ga za hranu nemanima morskim.
15 你曾分裂磐石,水便成了溪河; 你使長流的江河乾了。
Ti si dao da provre izvor i bujica, ti si presušio rijeke nepresušne.
16 白晝屬你,黑夜也屬你; 亮光和日頭是你所預備的。
Tvoj je dan i noć je tvoja, ti učvrsti mjesec i sunce;
17 地的一切疆界是你所立的; 夏天和冬天是你所定的。
ti sazda sve granice zemlji, ti stvori ljeto i zimu.
18 耶和華啊,仇敵辱罵, 愚頑民褻瀆了你的名,求你記念這事。
Spomeni se ovoga: dušmanin ti se rugaše, Jahve, i bezumni narod pogrdi ime tvoje.
19 不要將你斑鳩的性命交給野獸; 不要永遠忘記你困苦人的性命。
Ne predaj jastrebu život grlice svoje, i život svojih siromaha ne zaboravi zauvijek!
20 求你顧念所立的約, 因為地上黑暗之處都滿了強暴的居所。
Pogledaj na Savez svoj, jer svi su zakuci zemlje puni tmina i nasilja.
21 不要叫受欺壓的人蒙羞回去; 要叫困苦窮乏的人讚美你的名。
Ne daj da jadnik otiđe postiđen: neka siromah i ubog hvale ime tvoje!
22 上帝啊,求你起來為自己伸訴! 要記念愚頑人怎樣終日辱罵你。
Ustani, Bože, zauzmi se za svoju parnicu, spomeni se pogrde koju ti bezumnik svaki dan nanosi.
23 不要忘記你敵人的聲音; 那起來敵你之人的喧嘩時常上升。
Ne zaboravi vike neprijatelja svojih: buka buntovnika još se diže k tebi!