< 诗篇 102 >

1 困苦人发昏的时候,在耶和华面前吐露苦情的祷告。 耶和华啊,求你听我的祷告, 容我的呼求达到你面前!
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 我在急难的日子,求你向我侧耳; 不要向我掩面! 我呼求的日子,求你快快应允我!
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 因为,我的年日如烟云消灭; 我的骨头如火把烧着。
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 我的心被伤,如草枯干, 甚至我忘记吃饭。
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 因我唉哼的声音, 我的肉紧贴骨头。
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 我如同旷野的鹈鹕; 我好像荒场的鸮鸟。
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 我警醒不睡; 我像房顶上孤单的麻雀。
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 我的仇敌终日辱骂我; 向我猖狂的人指着我赌咒。
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 我吃过炉灰,如同吃饭; 我所喝的与眼泪搀杂。
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 这都因你的恼恨和忿怒; 你把我拾起来,又把我摔下去。
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 我的年日如日影偏斜; 我也如草枯干。
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 惟你—耶和华必存到永远; 你可记念的名也存到万代。
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 你必起来怜恤锡安, 因现在是可怜她的时候, 日期已经到了。
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 你的仆人原来喜悦她的石头, 可怜她的尘土。
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 列国要敬畏耶和华的名; 世上诸王都敬畏你的荣耀。
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 因为耶和华建造了锡安, 在他荣耀里显现。
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 他垂听穷人的祷告, 并不藐视他们的祈求。
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 这必为后代的人记下, 将来受造的民要赞美耶和华。
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 因为,他从至高的圣所垂看; 耶和华从天向地观察,
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 要垂听被囚之人的叹息, 要释放将要死的人,
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 使人在锡安传扬耶和华的名, 在耶路撒冷传扬赞美他的话,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 就是在万民和列国 聚会事奉耶和华的时候。
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 他使我的力量中道衰弱, 使我的年日短少。
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 我说:我的 神啊, 不要使我中年去世。 你的年数世世无穷!
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 你起初立了地的根基; 天也是你手所造的。
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 天地都要灭没,你却要长存; 天地都要如外衣渐渐旧了。 你要将天地如里衣更换, 天地就都改变了。
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 惟有你永不改变; 你的年数没有穷尽。
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 你仆人的子孙要长存; 他们的后裔要坚立在你面前。
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

< 诗篇 102 >