< 箴言 10 >

1 所罗门的箴言: 智慧之子使父亲欢乐; 愚昧之子叫母亲担忧。
Ngeche mag Solomon: Wuowi mariek kelo mor ni wuon mare, to wuowi mofuwo miyo min mare chuny lit.
2 不义之财毫无益处; 惟有公义能救人脱离死亡。
Mwandu moyudi e yo marach onge gi ohala; to tim makare reso ji e tho.
3 耶和华不使义人受饥饿; 恶人所欲的,他必推开。
Jehova Nyasaye ok we ngʼat makare obed gi kech, to oketho gombo mar joricho.
4 手懒的,要受贫穷; 手勤的,却要富足。
Lwedo manyap miyo ngʼato bedo jachan, to lwedo ma jakinda kelo mwandu.
5 夏天聚敛的,是智慧之子; 收割时沉睡的,是贻羞之子。
Ngʼat makayo cham e kinde oro en wuowi mariek, to ngʼat ma nindo kinde keyo en wuowi makwodo wich.
6 福祉临到义人的头; 强暴蒙蔽恶人的口。
Gweth sidho kondo mar loch ewi ngʼat makare, to timbe mahundu opongʼ e dho ngʼat marach.
7 义人的纪念被称赞; 恶人的名字必朽烂。
Paro miparogo ngʼat makare nobed gweth, to nying ngʼat marach nolal.
8 心中智慧的,必受命令; 口里愚妄的,必致倾倒。
Ngʼat mariek e chunye rwako chike, to ngʼat mofuwo ma wachne ngʼeny dhi e kethruok.
9 行正直路的,步步安稳; 走弯曲道的,必致败露。
Ngʼat mobidhore wuotho kaonge luoro, to ngʼatno maluwo yore mobam ibiro yudo mapiyo.
10 以眼传神的,使人忧患; 口里愚妄的,必致倾倒。
Ngʼat madiemo wangʼe giwuond kelo kuyo, to ngʼat mofuwo ma wachne ngʼeny dhi e kethruok.
11 义人的口是生命的泉源; 强暴蒙蔽恶人的口。
Dho ngʼat makare en soko mar ngima, to timbe mahundu opongʼo dho ngʼat marach.
12 恨能挑启争端; 爱能遮掩一切过错。
Sigu kelo miero, to hera umo maricho duto.
13 明哲人嘴里有智慧; 无知人背上受刑杖。
Rieko iyudo e dho jogo mongʼeyo tiend wach, to luth en mar ngʼe ngʼatno maonge gi rieko mar ngʼado bura.
14 智慧人积存知识; 愚妄人的口速致败坏。
Joma riek okano ngʼeyo, to dho joma ofuwo kelo kethruok.
15 富户的财物是他的坚城; 穷人的贫乏是他的败坏。
Mwandu mar jomoko e ohinga mochiel motegno ma gigengʼorego, to dhier e kethruok mar jochan.
16 义人的勤劳致生; 恶人的进项致死。
Pok joma kare kelonegi ngima, to mwandu ma joricho yudo kelonegi kum.
17 谨守训诲的,乃在生命的道上; 违弃责备的,便失迷了路。
Ngʼat mawinjo weche mirieyego wuotho e yo madhiyo e ngima, to ngʼat motamore kethone tero ji mamoko e yor lal.
18 隐藏怨恨的,有说谎的嘴; 口出谗谤的,是愚妄的人。
Ngʼatno mapando sigu manie chunye, dhoge nigi miriambo, to ngʼatno ma jakwoth ofuwo.
19 多言多语难免有过; 禁止嘴唇是有智慧。
Ka weche ngʼeny, to richo ok nyal bare ma ok obetie, to ngʼat marito lewe oriek.
20 义人的舌乃似高银; 恶人的心所值无几。
Lew ngʼat makare en fedha mowal, to chuny ngʼat marach nigi ohala matin.
21 义人的口教养多人; 愚昧人因无知而死亡。
Dho ngʼat makare konyo ji mangʼeny, to ngʼat mofuwo tho nikech rem mar ngʼeyo ngʼado bura.
22 耶和华所赐的福使人富足, 并不加上忧虑。
Gweth mar Jehova Nyasaye kelo mwandu, kendo ok omed chandruok kuome.
23 愚妄人以行恶为戏耍; 明哲人却以智慧为乐。
Ngʼat mofuwo yudo mor e timbe maricho, to ngʼat man-gi winjo bedo mamor kuom rieko.
24 恶人所怕的,必临到他; 义人所愿的,必蒙应允。
Gima ngʼat marach oluoro biro loye; to gima ngʼat makare dwaro ibiro miye.
25 暴风一过,恶人归于无有; 义人的根基却是永久。
Ka auka mager ofuto, to joricho otieko; to joma kare chungo motegno nyaka chiengʼ.
26 懒惰人叫差他的人 如醋倒牙,如烟薰目。
Mana kaka kong awayo machamo lak kendo ka iro malungo wenge, e kaka jasamuoyo ni jogo moore.
27 敬畏耶和华使人日子加多; 但恶人的年岁必被减少。
Luoro Jehova Nyasaye miyo idak amingʼa, to higni mar ngʼat marach ingʼado bedo machwok.
28 义人的盼望必得喜乐; 恶人的指望必致灭没。
Geno mar joma kare en mor, to geno mar joricho nolal nono.
29 耶和华的道是正直人的保障, 却成了作孽人的败坏。
Yor Jehova Nyasaye e kar pondo ni joma kare, to en kethruok ni jogo matimo richo.
30 义人永不挪移; 恶人不得住在地上。
Joma kare ok nopudh ngangʼ, to joricho ok nodongʼ e piny.
31 义人的口滋生智慧; 乖谬的舌必被割断。
Dho joma kare kelo rieko, to lep mar richo nongʼad oko.
32 义人的嘴能令人喜悦; 恶人的口说乖谬的话。
Lew joma kare ongʼeyo gima owinjore, to dho joricho wacho mana gik mochido.

< 箴言 10 >