传道书 6

1 我见日光之下有一宗祸患重压在人身上，

Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:

2 就是人蒙 神赐他资财、丰富、尊荣，以致他心里所愿的一样都不缺，只是 神使他不能吃用，反有外人来吃用。这是虚空，也是祸患。

Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.

3 人若生一百个儿子，活许多岁数，以致他的年日甚多，心里却不得满享福乐，又不得埋葬；据我说，那不到期而落的胎比他倒好。

Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.

4 因为虚虚而来，暗暗而去，名字被黑暗遮蔽，

Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;

5 并且没有见过天日，也毫无知觉；这胎，比那人倒享安息。

Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.

6 那人虽然活千年，再活千年，却不享福，众人岂不都归一个地方去吗？

И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?

7 人的劳碌都为口腹，心里却不知足。

Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.

8 这样看来，智慧人比愚昧人有什么长处呢？穷人在众人面前知道如何行，有什么长处呢？

Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?

9 眼睛所看的比心里妄想的倒好。这也是虚空，也是捕风。

Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.

10 先前所有的，早已起了名，并知道何为人，他也不能与那比自己力大的相争。

Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.

11 加增虚浮的事既多，这与人有什么益处呢？

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?

12 人一生虚度的日子，就如影儿经过，谁知道什么与他有益呢？谁能告诉他身后在日光之下有什么事呢？

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?