< 詩篇 85 >
1 詠【求賜平安與幸福】 科辣黑子孫的詩歌,交於樂官。 天主,您對您的地域已加垂憐,且將雅各伯的命改善;
Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Na’ya’yan Kora maza. Zabura ce. Ka nuna wa ƙasarka alheri, ya Ubangiji; ka mai da nasarorin Yaƙub.
Ka gafarta laifin mutanenka ka kuma shafe dukan zunubansu. (Sela)
Ka kau da dukan fushinka ka kuma juye daga hasalar fushinka.
4 天主,我們的救主,求您復興我們,求您從我們身上消除您的氣憤。
Ka sāke mai da mu, ya Allah Mai Cetonmu, ka kau da rashin jin daɗinka daga gare mu.
Za ka ci gaba da fushi da mu har abada ne? Za ka ja fushinka cikin dukan tsararraki?
Ba za ka sāke raya mu ba, don mutanenka su yi farin ciki a cikinka?
Ka nuna mana ƙaunarka marar ƙarewa, ya Ubangiji, ka kuma ba mu cetonka.
8 我要聽天主上主說的話:祂向自己的聖者和子民,以及向祂回心轉意的人,所說的話確實是和平綸音。
Zan saurari abin da Allah Ubangiji zai faɗa; ya yi alkawarin salama ga mutanensa, tsarkakansa, amma kada su koma ga wauta.
9 祂的救恩必接近敬箋愛祂的人,為使我們在地上久存。
Tabbatacce cetonsa yana kusa da waɗanda suke tsoronsa, don ɗaukakarsa ta zauna a cikin ƙasarmu.
Ƙauna da aminci za su sadu; adalci da salama za su yi wa juna sumba.
Aminci zai ɓulɓulo daga ƙasa, adalci kuma yă duba daga sama.
Ubangiji tabbatacce zai bayar da abin da yake da kyau, ƙasarmu kuwa za tă ba da amfaninta.
Adalci na tafiya a gabansa yana shirya hanya domin ƙafafunsa.