詩篇 144

1 上主，我的磐石，他應該常受頌讚！他教我的手能鬥，教我的指能戰。

Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

2 他是我的力量，我的堡壘，他是我的干城，我的救主，我的盾牌及我的避難所，他使萬民都來屈服於我。

Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

3 上主，世人算什麼，您竟眷顧他，人子算什麼您竟懷念他？

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

4 世人不過像一口氣，他的歲月如影消逝。

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

5 上主，求您將天低垂，親自降凡，您一觸摸群山，群山立即冒煙。

Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

6 求您發出閃電，將敵人驅散，求您把箭射出，使他們混亂。

Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

7 求您自高處伸出您的手，救拔我，求您由洪水和外人手中，拯救我！

Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

8 他們的口舌只說虛言謊語，只是為發假誓而舉起右手。

Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

9 天主，我要向您高唱新曲，我要彈十絃琴向您詠奏。

Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

10 是您賜給君王獲得了勝利，是您拯救了您的僕人達味。

Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

11 求您由凶險的刀劍救拔我，求您由外人的手掌拯救我！他們的口舌只說虛言謊語，只是為發假誓而舉起右手。

Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

12 願我們的兒子們，從幼就像茂盛的果樹，願我們的女兒們，像宮殿中雕刻的砥柱！

Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

13 願我們倉廩裡的各種食糧常滿，願我們牧場上的羊群，蕃殖億萬！

Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

14 願我們的牲畜常滿載重量，城牆沒有缺口也沒有逃亡，我們的街市中也沒有悲傷。

Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

15 身逢這些福樂的百姓，真是有福，認上主為天主的人民，真是有福。

Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!