< 詩篇 124 >
«Жуқириға чиқиш нахшиси» Әгәр биз тәрәптә турғини Пәрвәрдигар болмиған болса, — Аһ, Исраил шундақ десун —
Биз тәрәптә турғини Пәрвәрдигар болмиған болса, Кишиләр бизгә һуҗумға қозғалғанда,
Уларниң ғәзиви бизгә туташқанда, — Шу чағда улар бизни тирик жутуветәтти;
[Шу чағда] сулар бизни ғәриқ қиливетәтти; Кәлкүн бешимиздин өтәтти;
Давалғуған сулар бешимиздин өтәтти!
6 讚美上主,他沒有將我們拋出,使我們做成他爪牙的獵物;
Пәрвәрдигарға тәшәккүр-мәдһийә болғай! Уларниң чишлириға ов болушқа бизни қоюп бәрмиди.
7 我們像掙脫獵人羅網的小鳥,羅網扯破了,我們自然逃掉。
Җенимиз тутқучиларниң басмиқидин қечип чиққан қуштәк қачти; Басмақ сундурулуп, биз қачтуқ!
8 我們的救助是仰賴上主的名,上天和下地都是由他所造成。
Еришкән ярдимимиз Пәрвәрдигарниң намидидур, Асман-зимин Яратқучиниң намидидур!