箴言 20
1 清酒令人輕狂，醇酒使人發瘋；凡沉溺於酒的，必不是明智人。
Mpamerevere ty divay, mpañotakotake ty toake, vaho tsy mahihitse i nampivìhe’ey.
2 君王震怒，有如獅子的咆哮；觸怒他的，危害自己的性命。
Ty fampangebaheban-kaviñera’ i mpanjakaiy, le manahake ty firohafan-diona; mamoe aiñe ty mitrabik’ aze hiboseha’e.
3 平息爭端，是人的光榮；凡是愚人，都喜愛爭論。
Havañona’ ondaty te miholiatse añ-ali-drokoñe, fe manjehatse avao o dagolao.
4 懶惰人一寒冷，便不耕作；收獲之時，他必一無所獲。
Tsy mitrabak’ asotry ty tembo; ie famara-manta, mangatake tsy mahazo.
5 人心的謀略，有如深水，唯有聰明人，纔能汲取。
Rano laleke ty fisafirian’ arofo’ ondaty, fe mampiboak’ aze ty mahihitse.
6 自命為仁者，比比皆是；但有誰找到忠貞的人﹖
Maro ty mihaboke ho mpiferenaiñe, fa ia ty mahatendreke ondaty migahiñe.
7 正義的人，必然為人正直；他的後代子孫，必然有福。
Mañavelo an-kahiti’e ty vantañe; haha o ana’e manonjohy azeo!
8 君王高坐在判座上，所有邪惡一目了然。
Tsongàe’ ty mpanjaka miambesatse an-jaka ao am-pihaino’e ze atao haratiañe iaby.
9 有誰能說：「我保持了心靈的潔淨，我是純潔無罪的﹖」
Ia ty mahafisaontsy ty hoe: Fa nampikanitsoheko ty troko; vaho malio tahin-draho?
10 不同的衡量，不同的升斗：二者皆為上主同樣厭惡。
Songa tiva am’ Iehovà ty vato-pandanja vìlañe naho ty kapoake vàlañe.
11 孩童的行為，潔淨正執直與否，由他的舉動便可認出。
O sata’eo ro andrendrehañe i zatovo, hera mikasokàsoke naho to i fitoloña’ey.
12 能聽的耳朵，能看的眼睛：二者皆為上主所造。
Ty ravembia mahajanjiñe, naho ty fihaino mahaoniñe, songa namboare’ Iehovà.
13 不要貪睡眠，免得你受窮；兩眼睜開，纔能得飽食。
Ko manao hatea rotse, tsy mone ho rarake; Avotiriho o fihaino’oo le ho eneñe mahakama.
14 顧客常說：「不好，不好! 」但一離去，讚不絕口。
Raty, raty, hoe ty mpivily; ie mienga le isengea’e.
15 雖有大批黃金寶石，但最寶貴的，還是明智的唇舌。
Eo ty volamena naho ty vatosoa tsifotofoto; fe safira ty fivimby nahatendreke hilala.
16 誰為外方人作保，拿去他的衣服；誰為異邦人作保，以他本人作質。
Rambeso ty saro’ ty nitsoak’ ambahiny, tambozoro ho antoke t’ie tsy fohiñe.
17 騙來的食物頗覺香甜，事後口中卻滿是砂礫。
Mamy ty mofo niazo t’ie namañahy, fa ho atseke faseñe aniany ty vava’e.
18 運籌帷幄，必先要商討；進行戰事，必該憑智謀。
Tolo-kevetse ro mahajadoñe safiry, Mañolots’ añ’aly ty fanoroan-kihitse.
19 遊蕩閒談的，必洩露秘密；張口饒舌的，別與他交結。
Mampiborake tangogo ty mpikanifoke mitsatsà; aa le ko mirekets’ami’ty mpangaradadake.
20 凡是辱罵自己父母的人，他的燈必在幽暗中熄滅。
Ze mamatse rae naho rene, hikipeke an-kaieñe ao ty failo’e.
21 起初容易得來的財物，最後也不會得到祝福。
Ty lova tinaentaeñe am-baloha’e, tsy ho tahieñe am-para’e.
22 你切不可說：「我以惡報惡；」應信賴上主，他必拯救你。
Ko manao ty hoe: Ho valeko i ratiy; mahaliñisa Iehovà, Ie ty handrombak’ azo.
23 不同的衡量，為上主所惡；不同的天秤，實屬不道德。
Tiva am’ Iehovà ty vato-lanja tsy mira; vaho tsy vokatse o fandanjàñe vìlañeo.
24 世人的腳步，由上主支配；人那能了解自己的道路﹖
Alaha’ Iehovà o lia’ ondatio; aia arè ty haharendreha’ ondaty i lala’ey?
25 人若冒然說「聖，」許願後纔反省，這是自投羅網。
Fandrike ty ikofofoaha’ t’indaty, ty hoe: Masiñe! ie añe i fantay vaho añontanea’e.
26 智慧的君王簸揚惡人，且用車輪來壓軋他們。
Manònga o lo-tserekeo ty mpanjaka mahihitse; le ampivarimbariñe’e ama’e ty larò.
27 人的靈魂是天主的燈，探照肺腑的一切隱密。
Failo’ Iehovà ty arofo’ ondaty, Fonga karaofe’e o añova’eo.
28 仁愛和忠誠，是君王的保障；他的寶座，是賴慈愛而支撐。
Mahafijadoñe ty fiferenaiñañe naho ty hatò i mpanjakay; tohaña’e am-patarihañe i fiambesa’ey.
29 少年人的光榮，在於他們的魄力；老年人的榮耀，在於他們的白髮。
Enge’ o ajalahio o haozara’ iareoo; maroi-foty ty volonahe’ o androanavio.
30 見傷的鞭打能清除邪惡，杖擊能觸及肺腑的深處。
Mamaopao-karatiañe ty fofoke mamonotroboke, naho mañalio o añova’eo ty lafa.
