箴言 13
1 智慧之子，聽從父親的教訓；輕狂的人，不聽任何人規勸。
Miantoke ty lafan-drae’e ty ajaja karafito, fe tsy mañaon-trevoke ty mpiteratera.
2 義人必飽嘗自己口舌的果實，惡人的慾望只有飽食強暴。
Ty havokaran-tsaontsi’ ondatio ro ikama’e raha mafiry, fe tsihavokarañe ty fañiria’ o mpitroboo.
3 謹口慎言，方能自保性命；信口開河，終必自取滅亡。
Mahatan-kavelo ty mahambeñe ty falie’e; mianto ka ty mampidañadaña fivimby.
4 懶人雖常盼望，卻一無所得；勤勞的人，卻常如願以償。
Tea-haneñe ty votroo, fe tsy mahazo; ho anjañeñe ka ty mavitrike.
5 義人憎惡謊言，惡人令人可憎可惡。
Malain-dremborake ty vañoñe, fe manao ty hameñarañe naho hasalarañe ty lahiaga.
6 正義保衛行為正直的人，邪惡卻使罪人滅亡。
Mahambeñe i an-dalam-bantañey ty havañonañe, fe mamotsake ty mpanan-kakeo o hatsivokarañeo.
7 有人自充富人，其實一貧如洗；有人佯作窮人，其實腰纏萬貫。
Eo ty miamoke ho mpañefoefo fe poi’e; eo ka ty manao ho rarake f’ie mpañaleale.
8 富人的錢財只是性命的贖價，窮人卻沒有這樣的威脅。
Mahajebañe ty fiai’ ondaty o vara’eo, fe tsy mañaom-pañembàñañe ty rarake.
9 義人的光明，必要高升；惡人的燈火，勢必熄滅。
Mirebeke ty failo’ o vantañeo, fe hakipeke ty jiro’ i lahiaga.
10 傲慢只有引起爭端，虛心受教的人纔有智慧。
Fifandierañe avao ty ente’ ty fibohabohañe, fe hihitse ty rambese’ ty mañaom-bere.
11 儻來之物，容易消逝；經久積存，日漸增多。
Mikepake ty vara niazo an-tsata koake, fa mampitombo ka ty mitromake hanontoña’e.
12 希望遲不兌現，令人心神煩惱；願望獲得滿足，像株生命樹。
Mampikoretse arofo ty fitamañe nihànkañe, fe hataen-kaveloñe ty salala niheneke.
13 誰輕視法令，必遭滅亡；誰敬畏誡命，必得安全。
Hanaña’ i tsaray songo ty manirìka aze, fe ho tambezeñe ty mañeveñe amo lilio.
14 智慧人的教訓是生命的泉源，人可賴以脫免死亡的羅網。
Figoangoañan-kavelo ty Fañòha’ o mahihitseo hiholiara’e o fandrin-kavilasio.
15 明哲的規勸，使人蒙恩，殘暴人的舉止，粗魯蠻橫。
Tendreke fañisohañe ty hilala soa, fe tomoantoañe ty lala’ o manao bodongeroo.
16 精明的人，常按理智行事；愚昧的人，只自誇其糊塗。
Hene mitoloñe an-kilala ze hendre, fe hagegeañe ty aboa’ i dagolay.
17 奸妄的使者，使人陷於災禍；忠誠的使者，給人帶來安和。
Mivariñ’an-dama ty irake vìlañe, fe fijanganañe ty mpihitrike migahiñe.
18 拒絕規勸的，必遭貧苦羞辱；接受懲戒的，反要受人尊敬。
Hararahañe naho hasalarañe ty hizò ty tsi-mañaon-dafa, iasiañe ka ty miantok’ endake.
19 願望獲得滿足，能使心靈愉快；遠離邪惡，卻為愚昧人所深惡。
Mamy an-troke ty fisalalàñe heneke, fe mamparitsike i dagola ty isitaha’e ty raty.
20 與智慧人往來，可成智慧人；與愚昧人作伴，必受其連累。
Miha-mahihitse te miharo lia ami’ty mahihitse, f’ie halovilovy te mpiami’ty gege.
21 惡運追蹤罪人，義人卻得善報。
Tokoen-kasotriañe ty aman-kakeo, fe firaoraoañe ty anambezañe o vantañeo.
22 善人為子子孫孫留下產業，罪人的財富是為義人積蓄。
Mampandova amo anan’ ana’eo ty vañoñe, fe mihaja ho a o vantañeo ty vara’ o piaroteñeo.
23 窮人開墾的田地，生產大量食物；誰若缺乏正義，定不免於滅亡。
Bey ty havokarañe an-tane-hoba’ i rarakey, fe ifaopaoha’ ty tsy-hatò.
24 不肯使用棍杖的人，實是恨自己的兒子；真愛兒子的人，必時加以懲罰。
Malaiñ-anake ty mampipoke fikiso, fe mikoko aze ty mipiso am-pahimbañañe.
25 義人必得飽食，惡人無以果腹。
Mahaeneñe ty tro’e ty mahakama’ i vantañey, fe kefoke ty fisafoa’ i lahiaga.
