士師記 19
1 當以色列人尚沒有君王時，有一個肋未人寄居在厄弗辣因山地邊境；他由猶大白冷取了一個女子為妾。
Amo esoha, Isala: ili da hina bagade hame galu. Lifai dunu afadafa da Ifala: ime agolo soge ganodini esalu. E da Bedeleheme moilai, Yuda soge ganodini, amoga ea gidisedagi uda a: fini (amo da ea udadafa hame be ema gilisili golamusa: eno lai) amo hamomusa: lai.
2 那妾對他發怒，就離開他回了猶大白冷的父家，在那裏住了四個月。
Be amo uda da Lifai dunuma ougiba: le, hobea: i dagoi. E da ea eda ea diasu Bedeleheme moilai ganodini, amoga buhagili, oubi biyaduyale gala esalu.
3 她的丈夫起來，帶著一個僕人，牽了兩匹驢去找她，想去慰問她，勸她回來；當他來到那女子的父家時，那少女的父親一望見他，就喜喜歡歡地來迎接他。
Amalalu, Lifai dunu da e bu lamusa: dawa: i galu. E da ea hawa: hamosu dunu amola dougi aduna amo uda ea eda diasuga oule asi. Ea uda da eda diasu logo doasi amola ea eda da Lifai dunu hahawane aowai.
4 他的岳父，即那少女的父親，留他在家住了三日，他們在那裏一齊喫喝居住。
Eda da ema esaloma: ne sia: i. Amaiba: le, e da eso udiana ouesalu. E amola ea uda da amo diasuga ha: i mai amola amogai gasi udiana golai.
5 第四天他們一早起來，肋未人起身要走，那少女的父親就對女婿說：「你們先用些餅，吃點點心，然後再走。」
Eso biyadu amoga hahabedafa ela da nedigili, logoga masunusa: liligi momagei. Be uda ea eda da Lifai dunu ema amane sia: i, “Hidadea fonobahadi ha: i moma. Amo da dima gasa imunu. Fa: no masunu da defea.”
6 於是他們二人坐下一起喫喝；少女的父親對那人說：「請你賞面，再住一夜，再高興高興! 」
Amaiba: le, amo dunu aduna da fili, ha: i mai amola waini hano mai. Amalalu, uda ea eda da ema amane sia: i, “Guiguda: hahawane golama!”
7 那人起身要走，但他的岳父挽留了他，他又在那裏過了一夜。
Lifai dunu da masunusa: wale gadoi. Be uda ea eda da ema ha: giwane esaloma: ne sia: beba: le, e da eno gasi amoga goegawi golai.
8 第五天他一早起來要走，但那少女的父親又說：「請先吃些點心! 」於是二人又一同吃東西，直到日已西斜；
Golale, eso bi hahabedafa, e da masunusa: dawa: i galu. Be uda ea eda da amane sia: i, “Hidadea ha: i moma. Esomogoa agoane masunu da defea.” Amaiba: le, amo dunu aduna da ha: i mai.
9 那人和他的妾連他的僕人起身要走，他的岳父，即那少女的父親，對他說：「你看，天已晚了，今天在這裏再過一夜，再高興高興，明天清早起來，上路回家去罷! 」
Lifai dunu amola ea gidisedagi uda amola ea hawa: hamosu dunu da masusa: dawa: beba: le, eda da amane sia: i, “Daeya da gadenesa. Dilia gasimu galebe. Guiguda: hahawane golama. Hahabedafa dia diasuga masunu da defea.”
10 但是，那人不願再過一夜，就帶著他的妾和僕人，以及備好的兩匹驢起身走了，來到耶步斯，即耶路撒冷的對面。到基貝亞過夜
11 當他們臨近耶步斯時，日已西垂，僕人就對主人說：「來，讓我們轉去，到這座耶步斯人城裏去投宿! 」
Be Lifai dunu da gasi eno amoga golamu higa: i galu. Amaiba: le, e, ea gidisedagi uda, ela hawa: hamosu dunu amola dougi aduna (fisu amo da: iya ligisibi ba: i) logoga asi. Ilia da Yibase (Yelusaleme) gadenene doaga: loba, gasi gadenene ba: i. Amaiba: le, hawa: hamosu dunu da amane sia: i, “Ninia da amo Yibase moilai bai bagade ganodini golamu da defea.”
12 主人回答他說：「我們不可進入這座不屬以色列子民的外方人的城，我們往基貝亞去罷!
13 他又對僕人說：「來! 我們到一個地方去投宿，或在基貝亞，或在辣瑪。」
Be ea ouligisu da amane sia: i, “Isala: ili dunu hame esalebe moilai bai bagade ganodini golamu da defea hame. Ninia da amo moilai baligili, Gibia o Lama moilaiga golamu.”
14 於是他們又上路前行，當來近本雅明的基貝亞時，太陽已經落了。
Amaiba: le, ilia da Yibase moilai bai bagade (Yelusaleme) baligili, Gibia moilai Bediamini fi ilia soge ganodini, amoga doaga: i. Amoha eso dabe ba: i.
15 他們遂進了基貝亞，在那裏投宿；他們進城後，就坐在城內街市上，因為沒有人收留他們在家中過宿。
Ilia da logo fisili, diasuga golamusa: asi. Ilia da moilai dogoa sogebi amoga asili, be dunu da ili aowamusa: hame sia: i.
16 有一個老人晚上由田間工作回來，他原是厄弗辣因山地的人，寄居在基貝亞；本地人卻是本雅明人。
Ilia da amoga esaloba, dunu da: i da ea ifabi amoga hawa: hamonanu, ilima doaga: i. E da musa: Ifala: ime agolo soge amoga esalu. Be amoga mugululi, Gibia moilaiga misi esalu. (Eno dunu huluane amogawi esalu da Bediamini dunu).
17 那老人舉目，看見在城中街市上又個過路的人，就問說：「你往那裏去﹖從那裏來﹖」
Dunu da: i da Lifai dunu moilai dogoa sogebi amoga esalebe ba: beba: le, e amane sia: i, “Di da habidili misibala: ? Amola di da habidili masa: bela: ?”
18 肋未人回答他說：「我們是從猶大白冷來，往厄弗辣因山地的邊境去。我本是那地方的人，我去過猶大白冷，現在要回家去，但沒有人收留我到自己家裏去。
Lifai dunu da bu adole i, “Ninia da Bedeleheme moilai Yuda soge gadili asili, wali ninia da ninia diasu Ifala: ime agolo soge amoga buhagisa. Guiguda: dunu eno da ninima golama: ne sogebi hame olei.
19 其實我有糧草餵驢，為我和你的婢女以及跟隨你僕人的這個青年人，都有食糧和酒，一無所缺。」
Ninia da dougi ea ha: i manu gala. Amola ninia da ha: i manu amola waini hano, na amola na gidisedagi uda amola na hawa: hamosu dunu manu defele gala. Be amo mae dawa: le, dunu da ninima golamu sogebi hame olei.”
20 那老人對他說：「你放心罷! 你所需要的由我供給，只不可在街上過夜。」
Dunu da: i da amane sia: i, “Dilia da na diasuga golamu da defea. Na da hahawane dili ouligimu. Dilia da gadili moilai dogoa sogebi amoga golamu da hamedei.”
21 他遂領他到自己家裏，餵上驢，他們洗了腳，以後就吃喝起來。基貝亞的惡行
Amaiba: le, e da ili ea diasuga oule asili, ilia dougi amoma ha: i manu i. Ilia da emo dodofelalu, ha: i mai.
22 他們正滿懷高興的時候，看，本城的一些無賴之徒，圍住房屋敲門，對作家主的老人說：「把剛才到你家的那個人領出來，我們要認識他。」
Ilia da hahawane da: i dunu ea diasu ganodini esalu. Amalalu, dunu amo sama ea sama adole lasu dunu da diasu sisiga: le, logo ga: suga bagade fasu. Ilia da dunu da: i ema amane sia: i, “Dunu da dia diasuga misi, amo gadili oule masa. Ninia da ema adole lasu hou hamomu.”
23 家主出來見他們，對他們說：「兄弟們，不要如此! 請你不要行這樣的惡事! 這人既進了我的家，你們決不能行這醜事!
Be dunu da: i da gadili asili, ilima amane sia: i, “Na na: iyado! Hame mabu! Amo wadela: idafa hou ema mae hamoma. Na da amo dunu na diasuga aowasa.
24 這裏有我的女兒還是處女，我領她出來，你們可任意污辱她，任憑你們待她；但是對於這人，你們決不可作這種醜事! 」
Ba: ma! Ea gidisedagi uda amola na uda mano dunu hame fi da esalebe. Na da ela gadili oule misini, dilia hanai hou elama hamoma. Be amo dunuma amo wadela: i hou mae hamoma.”
25 但是那些人不願聽他；客人就抓住自己的妾，把她交給了他們，他們就認識了她，整夜污辱她，直到早晨，在破曉的時候纔放了她。
Be wadela: i adole lasu dunu da ea sia: hame nabi. Amaiba: le, Lifai dunu da ea gidisedagi uda lale, gadili oule asili, ilima i. Ilia da gasi ganodini, mae fisili, amo uda wadela: lesi amola ilia hanaiga wadela: idafa hou hamonanu, hahabe fawane yolesi.
26 天快亮的時候，那女子回到留他主人住宿的那人屋前，跌倒在那裏，直到天亮。
Hahabedafa, uda da dunu da: i ea diasu amoga egoa esalu, amo logo ga: suga misini, diasa: i. Eso misi digagala: be galu e da amogai dialebe ba: i.
27 早晨，當她的主人起來開門，出去要動身起程時，看見那女人，即他的妾，伏在門口，她的手扶在門限上，
Egoa da nedigili, e da masusa: logo doasili, ea gidisedagi uda osoboga diasa: i, ea lobo logo ga: su gagumusa: molole guda: i dialebe ba: i.
28 就對她說：「起來! 我們走罷! 」然而沒有人回答他；那人便把她馱在驢上，起身回了本地。
E amane sia: i, “Wa: legadoma! Ninia da ahoa: di!” Be e da bu hame ado baoui. Amaiba: le, e da ea bogoi da: i hodo amo dougi da: iya ligisili, hi diasuga asi.
29 到了家裏，拿起刀來，握住自己的妾，把她的肢體切成十二塊，送到以色列全境，
E da hi diasuga doaga: loba, ganodini golili sa: ili, gobihei lai. Amoga e da ea gidisedagi uda ea da: i hodo dadega: le, hu amola gasa fagoyale agoane ligiagagale, afae afae amo, e da Isala: ili fi fagoyale gala ilima iasi.
30 吩咐他所派遣的人說：「你們要對以色列人這樣說：自從以色列子民由埃及地上來那一日，直到今日，是否發生過這樣的事﹖大家想一想，決定之後，請說出來。」凡看見的都說：「自從以色列子民由埃及地上來那一日，直到今日，從未發生過，也未見過這樣的事。」
Dunu huluane da amo hou ba: beba: le bagadewane fofogadigi. Ilia amane sia: i, “Ninia agoai hou da hamedafa ba: i. Ninia da Idibidi soge yolesili, amogainini wali, agoai hou hamedafa ba: su. Ninia amo hou hahamomu da defea. Hahamomusa: gini ninia adi hou hamoma: bela: ?”
