士師記 18
1 那時在以色列沒有君王，同時丹支派仍在尋找居住的基地，因為直到那一天在以色列支派中，丹支派尚未得到基地。
Amo esoha, hina bagade dunu Isala: ili soge ganodini esalebe hame ba: i. Isala: ili fi dunu da ilia soge ilegei amo lai dagoi. Be Da: ne fi da soge hame lai. Amaiba: le, ilia da soge gesowale fima: ne hogoi helesu.
2 於是丹子孫從祚辣和厄市陶耳，由全家族中，派了五個勇敢的人去窺探偵察那地方，對他們說：「你們去偵察那地方! 」他們到了厄弗辣因山地，來到米加的住宅，就在那裏過夜。
Da: ne dunu da ilia sosogo fi amoga bagade dawa: su dunu biyale gala amo soge hogomusa: ilegei. Ilia da amo dunu, Soula moilai bai bagade amola Esadoule soge, amoga asunasi. Ilia da Ifala: ime agolo sogega doaga: loba, Maiga ea diasuga golai.
3 他們在米加家附近，認出那少年肋末的聲音，就過去向他說：「誰領你來這裏﹖你在這裏作甚麼﹖你在這裏有甚麼職務﹖」
Amoga esalea, ilia da gobele salasu ayeligi ea sia: hisu nababeba: le, e da Lifai dunu ilia dawa: i galu. Ilia da ema asili, amane adole ba: i, “Di da guiguda: adi hamosala: ? Nowa da di guiguda: oule misibala: ?”
4 他回答說：「米加待我如此如此! 他聘了我作他的司祭。」
E bu adole i, “Na da Maiga ea hawa: hamonana. Na da ea gobele salasu hawa: hamonanebeba: le, e da nama bidi iaha.”
5 他們對他說：「你求問天主，使我們知道，我們將走的路順利嗎﹖」
Ilia da ema bu adole i, amane, “Di Godema adole ba: ma. Ninia da logoga ahoasea, hahawane ba: ma: bela: ?”
6 司祭回答他們說：「你們平安去罷! 上主必使你們所走的路順遂。」
Gobele salasu dunu da ilima bu adole i, “Mae dawa: ma! Dilia da se hame nabimu. Dilia ahoasea, Hina Gode da dili noga: le ouligilalumu.”
7 於是那五個人就去了，來到拉依士，在那裏看見城中的人民安居樂業，一如漆冬人一樣，平安無慮，地產豐富，一無所缺；並且他們離漆冬又遠，與阿蘭也沒有往來。
Amaiba: le, amo dunu biyale gala da fisili, asili, La: isi moilaiga doaga: i. Ilia da La: isi dunu ilia hou ba: i. Ilia da Saidounia dunu defele, hahawane, olofoiwane esalu. Ilia hanai huluane, ilia da gagui dagoi. Ilia da eno dunuma hame gegenai. Ilia da Saidounia dunu gadenene hame esalu. Ilia da eno dunu fi ilima hame gilisisu.
8 當他們回到祚辣和厄市陶耳自己弟兄那裏時，弟兄們問他們說：「你們帶來什麼消息﹖」
Dunu biyale gala da ilia moilaidafa amo Soula amola Esedoule amoga bu doaga: loba, ilia fi dunu da ilia ba: i liligi ilima adoma: ne sia: i.
9 他們回答說：「起來，讓我們上到拉依士去，因為我們已察看過，那地真肥美，你們還等什麼﹖不要再遲延，趕快去佔領!
Ilia da bu adole i, “Misa! Ninia La: isi moilai fi doagala: mu da defea. Ninia da ilia soge ba: i dagoi. Soge da noga: idafa. Dilia! Udigili mae esaloma! Hedolo! Amoga asili, amo soge gesowale fima.
10 到那裏去，是到一個不設防的人民那裏去，地面寬廣遼闊；天主已把那地交在你們手中；那地方物產豐富，一無所缺。」
Amoga asili dilia da ba: mu. Dunu eno da ilima doagala: mu ilia hame dawa: Soge da bagadedafa. Amo ganodini da dilia hanai huluane ba: mu. Gode da amo soge dilima i dagoi.”
11 於是有六百丹支派的人，帶著武器，從酢辣和厄市陶耳出發，
Amaiba: le, Da: ne fi dunu 600 da gegema: ne momagele, Soula amola Esedoule fisili asi.
12 經過山路，在猶大克黎雅特耶阿陵安營；因此，那地方直到今日叫作「丹營；」這地是在克黎雅特耶阿陵西面。
Ilia da sogebi amo Gilia: de Yialimi moilai bai bagade Yuda soge ganodini amo ea eso dabe la: ididili amoga abula diasu gaguli esalu. Amaiba: le, amo sogebi ea dio wali da Da: ne Abula Fisisu.
13 他們又從那裏經過厄弗辣因山地，來到米加的住處。丹人搶去米加的神像
Amo sogebi fisili asili, ilia da Maiga ea diasu Ifala: ime agolo soge ganodini gala, amoga doaga: i.
14 當時先去窺探那地的五個人，告訴弟兄們說：「你們知不知道，在此家內有「厄弗得、」「忒辣芬」和一尊神像﹖現在你們要決定當作什麼。」
Amalalu, dunu biyale gala musa: da La: isi soge hogola asi, ilia dogolegei dunuma amane sia: i, “Diasu afae guiguda: da ifaga hamoi ‘gode’ agoaila amo silifaga dedeboi, amo dilia dawa: bela: ? ‘gode’ agoaila eno amola gala amola ‘ifode’ gala. Ninia da adi hamoma: bela: ?”
15 於是他們轉入米加的住宅，來到少年肋末人的屋裏，向他請安問好。
Amaiba: le, ilia da Lifai ayeligi ea esalebe Maiga diasu ganodini asili, Lifai ea hou ema adole ba: i.
16 同時那六百丹人帶著兵器站在門口，
Amoha, Da: ne dadi gagui 600, gegemusa: momagei dagoi, da diasu gagoi ga: suga lelebe ba: i.
17 先去探地的那五個人就上去，進到裏面，要拿那尊神像並「厄弗得」和「忑辣芬，」此時司祭和那六百個帶武器的人站在門口。
Desega ahoasu dunu biyale gala da diasu ganodini golili sa: ili, ilia da ifa ‘gode’ agoaila silifaga dedeboi, amola ‘gode’ agoaila eno huluane amola “ifode” lai dagoi. Lifai gobele salasu dunu amola dadi gagui dunu 600 agoane da logo holei gadenene lelu.
18 當那些人進入米加家裏，拿那尊神像、「厄弗得」和「忑辣芬」時，司祭問他們說：「你們做什麼﹖」
Dunu da Maiga diasuga, sema liligi wamolamusa: ahoanoba, gobele salasu dunu da ilima amane adole ba: i, “Dilia da adi hamosala: ?”
19 他們回答說：「不要作聲，用手掩住你的口，跟我們去，作我們的師傅和司祭；你作一個人家的司祭好呢﹖還是在以色列中間作一個支派，一個家族的司祭好呢﹖」
Ilia bu adole i, “Ouiya: ma! Maedafa sia: ma! Di amola nini sigi masa! Di da ninia gobele salasu dunu hamomu da defea. Di da dunu afae ea sosogo fi fonobahadi ilima gobele salasu hawa: hamomu da defea hame. Be di da Isala: ili fidafa bagade huluane ilima gobele salasu hawa: hamomu da defea.”
20 司祭滿懷高興，遂帶了「厄弗得、」「忑辣芬」和神像，到了那些人中間。
Amo hou, gobele salasu dunu da hahawane ba: i. Amaiba: le, e da sema liligi huluane gaguli, ili sigi asi.
21 他們遂轉身回去，把婦孺、牲口以及輜重放在前方。
Ilia sinidigili, logoga asi. Ilia mano, bulamagau amola liligi da ili bisili asi.
22 當他們離開米加的住宅相當遠的時候，米加和米加家附近的人，都聚集起來，去追趕丹的子孫。
Ilia da fonobahadi sedade asili, Maiga da ea gadenene fi dunu huluane amo dunuma gegemusa: fa: no bobogei. Ilia da Da: ne dunuma doaga: le,
23 他們向丹的子孫呼喊，丹的子孫回過臉來對米加說：「你叫喊什麼﹖」
ilima wele sia: i dagoi. Da: ne dunu da sinidigili, Maiga ema amane adole ba: i, “Adi hou? Dunu bagade da abuli misibala: ?”
24 米加回答說：「你們把我所製的神像和司祭都帶走，我還有什麼呢﹖」怎麼你們還向我說：你作什麼﹖」
Maiga da bu adole i, “Giadofai dilia dawa: Dilia da na gobele salasu dunu amola ‘gode’ liligi na hamoi amo huluane lale, asi dagoi. Na da liligi eno hame galebe.”
25 丹的子孫對他說：「不要再讓我們聽見你的聲音，免得我們中間有暴燥的人打擊你們，使你和你全家都喪失性命! 」
Da: ne dunu da ema bu adole i, “Di da ouiya: mu da defea. Bai agoane hame hamosea, ninia dunu da di doagala: mu. Amasea, di amola dia sosogo fi huluane da bogogia: mu.”
26 此後，丹的子孫繼續前行，米加見他們比自己強大，就轉身回了家。丹族佔據拉依士
Amalalu, Da: ne dunu da bu logoga ahoanu. Maiga da ba: i dagoi, ilia gasa da ea gasa baligi dagoi. Amaiba: le, e da sinidigili, hi diasuga buhagi.
27 丹的子孫帶著米加所做的神像和他私有的司祭，來到拉依士，到了一個平安無慮的人民那裏，用刀劍殺戮了他們，放火燒了那城，
28 沒有人來援救，因為拉依士離漆冬很遠，與阿蘭又沒有往來。這城位於貝特勒曷布山谷中；丹的子孫重建這城，住在那裏，
Da: ne dunu da gobele salasu dunu amola Maiga ea hamoi liligi huluane lalu, asili, La: isi moilai doagala: i. La: isi dunu da olofoiwane, asaboiwane noga: i dunu esalu. Ilia da fago amo ganodini esalu. Amo fago ganodini moilai eno galu amo Bedelihobe. Da: ne dunu da La: isi dunu, uda amola mano huluane medole legei. Ilia diasu huluane ilia da laluga ulagisi. La: isi dunu da gaga: su dunu hame ba: i. Bai ilia da Saidone sogega sedagawane esalu amola ilia eno dunu fi ilima hame gilisisu. Da: ne dunu da La: isi moilai bu gaguli, amo ganodini fi.
29 按他們的祖宗，以色列所生的兒子丹的名字，給這城起名叫丹；其實這城原先名叫拉依士。
Amo moilai dio La: isi ilia da fisili bu Da: ne dio asuli. Ilia siba eda Da: ne amo Ya: igobe ea mano, amo dawa: le ilia amo dio asuli.
30 丹的子孫把那尊神像立起來，梅瑟的後裔，革爾雄的子孫約納堂和他的子孫作丹支派的司祭，直到該地被擄掠的時日。
Da: ne dunu da moilai ganodini ogogosu ‘gode’ ilia lai amoma nodone sia: ne gadomusa: bugisi. Yonada: ne (Gesiome egefe amola Mousese ea aowa) da Da: ne fi amo ganodini gobele salasu hawa: hamosu. Egaga fi amola da e bagia amo hawa: hamonanu. Yuda dunu huluane da mugululi asi dagoiba: le fawane fisi.
31 天主的殿在史羅多少時日，米加所作的神像在丹支派中也立了多少時日。
Isala: ili dunu da Abula Diasu Siailou sogebiga gagui amoga Godema nodone sia: ne gadosu. Be amo Abula Diasu da dialea, Maiga ea ogogosu ‘gode’ da Da: ne moilai ganodini dialebe ba: i.
