約書亞記 10
1 當耶路撒冷王阿多尼責德克聽說若蘇厄攻佔了哈依，完全予以毀滅，對待哈依和哈依王如對待耶利哥和耶利哥王一樣；又聽說基貝紅居民已與以色列媾和，可住在他們中間，
Yelusaleme hina bagade amo Adounaisidege da Yosiua da Yeligou mugululi ea hina bagade fane legei amo defele A: iai mugululi, ea hina bagade medole legei, amo nabi dagoi. E da Gibione dunu da Isala: ili dunuma gousa: su hamone, ilia fi amo ganodini esala amola nabi.
2 大為震驚，因為基貝紅是座大城，像座京城，比哈依還大，中的人又都勇敢。
Yelusaleme dunu fi da bagadewane beda: i. Bai Gibione da moilai bai bagade. Gibione da moilai huluane hina bagade gala amo defele galu. Ilia dadi gagui dunu da gasa bagade amola Gibione moilai ea defei da A: iai moilai defei baligiligai.
3 耶路撒冷王阿多尼責德克打發使者去見赫貝龍王曷罕、雅爾慕特王丕蘭、拉基士王雅非雅和厄革隆王德彼爾說：
Amaiba: le, Adounaisidege da Hibalone hina bagade Houha: me, Yamade hina bagade Ba: ila: me, La: igisi hina bagade Yafaia amola Egelone hina bagade Dibe ilima sia: adole iasi, amane,
4 「請你們前來援助我，攻打基貝紅，因為這城已與若蘇厄和以色列人媾和。」
“Nama fidila misa. Gibione moilai bai bagade dunu da Yosiua amola Isala: ili dunu ilima gousa: su hamoiba: le, na da Gibione doagala: musa: masunu.”
5 那五個阿摩黎王，即耶路撒冷王、赫貝龍王、雅爾慕特王、拉基士王和厄革隆王聯合起來，率領他們所有的軍隊上去包圍了基貝紅，合力進攻。
Amo A: moulaide hina bagade biyale gala amo Yelusaleme hina bagade, Yamade hina bagade, La: igisi hina bagade amola Egelone hina bagade, ilia da gilisili Gibione moilai bai bagade sisiga: le, doagala: i.
6 基貝紅人即派人到基耳加耳營中見若蘇厄說：「你不要袖手不顧你的僕人，請快上來援助，扶助我們，因為住在山地的眾阿摩黎王都聯合起來攻擊我們。」
Gibione dunu da Yosiua (Giliga: le abula moilaiga esalu) ema sia: adole iasi, “Nini mae fisima! Wahadafa nini gaga: la misa! Agolo sogega esala A: moulaide hina bagade huluane da gilisili ninima doagala: i dagoi.”
7 若蘇厄遂親率他的一切軍民，和所有的精兵，從耳加耳上去了。
Amaiba: le, Yosiua amola ea dadi gagui dunu huluane (noga: idafa dadi gagui amola da asi) da Giliga: le yolesi.
8 上主對若蘇厄說：「你不要怕他們，因為我已將他們交在你手中，沒有一人能抵抗你。」
Hina Gode da Yosiuama amane sia: i, “Ilima mae beda: ma. Na da dima hasalasu hou i dagoi. Dunu afae da dima bu gasawane gegemu hamedei ba: mu.”
9 若蘇厄由基耳加耳出發，整夜行軍，出其不意，突然向他們進攻。
Daeya wa: le ahoanoba hadigi, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Giliga: le fisili, Gibione moilai bai bagadega asi. Ilia da A: moulaide dunu ilima hedolowane doagala: loba, A:moulaide dunu da fofogadigi.
10 上主使他們以色列人前大為混亂，以色列人在基貝紅將他們完全擊敗，隨後在往貝特曷龍的上坡路上追趕他們，擊殺他們直到阿則卡，直到瑪刻達。
Hina Gode da hamoiba: le, A:moulaide dunu da Isala: ili dadi gagui dunu ba: loba, bagade beda: iba: le hobea: i. Isala: ili dadi gagui da ili bagohame Gibione moilai bai bagadega medole legele, sefasi. Sefasili, ilia da goumi adobo logo amo Bede Houlone amoga sefasili, Asiga moilai amola Ma: gida moilaiga doaga: i.
11 當他們逃避以色列人，來到貝特曷龍下坡時，上主從天上降下冰雹，落在他們身上，直落到阿則卡，死傷無數；為冰雹砸死的人，教宗以色列用刀死的還多。
A: moulaide dunu da goumi logoga Isala: ili dadi gagui ilima hobeale ahoananoba, Hina Gode da hamoiba: le, gibu mugene da ilima sa: ili mae fisili Asiga ahoasu amoga sa: i. Amola mugene igi amoga medole legei idi da Isala: ili dunuga medole legei idi amo baligi dagoi.
12 上主將阿摩黎人交於以色列子民的那一天，若蘇厄當以色列人的面對上主說：「太陽! 停在基貝紅! 月亮! 停在阿雅隆谷! 」
Amo esoha Hina Gode da hamoiba: le, Isala: ili dunu da A: moulaide dunuma hasali. Amola amo esoha, Isala: ili dunu huluane ba: ma: ne, Yosiua da Hina Gode hamoma: ne amane sia: i, “Eso! Di Gibione moilaiga gadodili leloma. Oubi! Di A: iyalone Fago amoga gadodili leloma.”
13 太陽果然停住，月亮站住不動，直到百姓報復了自己的仇敵。這事豈不是記載在「義士書」上了嗎﹖太陽停在空中，未急速下落，約有一整天。
Amalalu, eso da mae asili, oulelu amola oubi da mae asili, oulelu. Isala: ili dunu da ilima ha lai hasali dagoiba: le fawane bu asi. Amo hou da Ya: isa buga ganodini dedei diala. Eso da mu dogoa amo ganodini lelu, eso afaega hame sa: i.
14 以前或以後，從來沒有一天像這天一樣。上主這樣俯聽了人的呼聲，因為是上主在為以色列人作戰。
Amo hou amo Hina Gode da osobo bagade dunu ea sia: ne ba: su, musa: da hame ba: su amola fa: no amo hame ba: su. Hina Gode da Isala: ili fi fidima: ne gegei.
15 此後，若蘇厄和所有跟隨他的以色列人，回了基耳加耳營。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Giliga: le abula diasu gilisisuga buhagi.
16 至於那五個逃脫的王子，藏在瑪刻達山洞裏，
Be A: moulaide hina bagade biyale gala da hobeale, Ma: gida sogebi gele gelabo amo ganodini wamoaligi.
17 有人來通知若蘇厄說：「那五個王子已被發現，藏在瑪刻達山洞裏。」
Dunu eno da amo ba: i dagoi. Ilia wamoaligisu ilia da Yosiuama olelei.
18 若蘇厄吩咐說：「你們把幾塊大石滾到洞口，派人看守。
E amane sia: i, “Gele gelabo amo ea logo holei igi bagadega ga: sima. Ouligisu dunu amo logo ouligima: ne sia: ma.
19 你們不可停下來，要去追趕敵人，切斷他們的後路，不容他們逃入城中，因為上主你們的天主，已將他們交在你們手中。」
Be dilia amogawi mae esaloma. Ninima ha lai amo sefasili ilia baligiga fane legema. Ilia moilai bai bagadega buhagimu logo hedofama. Dilia Hina Gode da fidibiba: le, dilia da amo dunu hasali dagoi.”
20 以色列子民將他們殺得慘敗，幾乎將他們全部消滅，只剩下一些逃脫的人進入了堅城。
Yosiua amola Isala: ili dunu da amo dunu fane legei dagoi. Be mogili da ilia moilai bai bagade gagoi amo ganodini hobeale, ilia hame fane legei.
21 軍民都平安無恙地回到瑪克達見若蘇厄。以後沒有人再敢侮辱以色列子民。
Amalalu, Yosiua ea dunu huluane da hahawane Ma: gida abula diasu gilisisuga bu misi. Amalalu, amo soge dunu huluane da beda: iba: le, Isala: ili dunuma lasogole sia: mu bagadewane beda: i galu.
22 那時若蘇厄說：「你們去打開洞口，把五個王子從洞裏拉出來，帶到我這裏來。」
Amalalu, Yosiua da amane sia: i, “Gele gelabo logo doasili, amo hina bagade biyale gala nama oule misa.”
23 人就去，將那五個王子，是耶路撒冷王、赫貝龍王、雅爾慕特王、拉基斯王和厄格隆王，從洞裏拉出，帶到他面前，
Amaiba: le, ilia da gele gelabo doasili, Yelusaleme, Hibalone, Yamade, La: igisi amola Egelone amoea hina bagade dunu gadili hiouginana asili,
24 當人們把那五個王子帶到若蘇厄面前時，若蘇厄將所有的以色列人召來，對那些與他同去作戰的軍長說：「你們前來，將腳踏在這些王子的脖子上! 」他們就前來，將腳踏在那些王子的脖子上。
Yosiuama oule misi. Amalalu, Yosiua da Isala: ili dunu huluane amola dadi gagui ouligisu dunu huluane da e sigi asi, amo ilia emo amo hina bagade dunu ilia gonomagi da: iya osa: la heda: ma: ne sia: i. Ilia amo hamoi dagoi.
25 若蘇厄對他們說：「你們不要害怕，不要沮喪，只要勇敢果斷，因為上主必要這樣對待你們所征服的一切仇人。」
Amalalu, Yosiua da ea dadi gagui hina dunuma amane sia: i, “Dilia mae beda: ma mae da: i dioma. Gasa bagadewane amola hahawane hamoma. Bai Hina Gode da dilima ha lai dunu huluane ninia wali hamoi defele hamomu.”
26 隨後，若蘇厄將那五個王子殺死，將他們懸在五棵樹上，直懸到晚上。
Amalalu, Yosiua da amo hina bagade biyale gala medole legele, ilia da: i hodo ifa biyale gala amoga hegoa: nesi. Ilia da amogawi hegoa: nesili dialu, eso dabe galu bu lai.
27 到太陽快落時候，o命人將他們由樹上放下來，丟在他們藏過的山洞裏，用大石頭塞住洞口；那些大石至今尚在。
Eso dabe amoga Yosiua da sia: beba: le, ilia da hina bagade dunu amo ilia da: i hodo ifaga fadegale, gele gelabo amo ganodini musa: hina bagade da wamoaligi amoga ha: digi. Ilia da gele bagade bagohame amoga gele gelabo ea logo holeiga dedeboi. Amo gele da wali eso amaiwane diala.
28 若蘇厄當天就佔領了瑪克達，並用利劍擊殺了那城和城中的王子，並將城中的一切生靈完全毀滅，一個也沒有留下；他對待瑪刻達王如對耶利哥王一樣。
Yosiua da amo esoga, Ma: gida moilai bai bagade amola ea hina bagade doagala: le, fedele lai. Dunu huluane amo ganodini esalu e da medole legei. Dunu afae esalebe hame ba: i. E da Yeligou hina bagade ema hamoi defele, Ma: gida hina bagadema hamoi.
29 若蘇厄和跟隨他的眾以色列人，由瑪刻達往里貝納進攻，攻打里貝納。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Ma: gida fisili, Libina moilai bai bagadega doagala: i.
30 上主也將這城和城中的王子交在以色列人手中；他們用利劍擊殺了城和城中的一切生靈，一個也沒有留下；他對待這城中的王子，如對待耶利哥王一樣。
Hina Gode da fidibiba: le, Isala: ili dunu da amo moilai amola ea hina bagade hasali. Ilia dunu afae amoma hame asigiwane, huludafa fane legei. Ilia da Yeligou hina bagade ema hamoi amo defele Libina hina bagadema hamoi dagoi.
31 若蘇厄和跟隨他的眾以色列人，又從里貝納往拉基士推進，圍攻拉基士，
Amalalu, Yosiua da Libina fisili, La: igisi moilai bai bagade amo sisiga: le, doagala: i.
32 上主將拉基士也交在以色列人手中。第二天若蘇厄攻取了拉基士，用利劍擊殺了那城和城中的一切生靈，全如對待里貝納一樣。
Eso ageyaduga, Hina Gode da fidibiba: le, Isala: ili dunu da La: igisi hasali. Ilia da Libina amoga hamoi defele dunu afae moilai ganodini amoma hame asigiwane, huludafa fane legei.
33 那時曷爾曷蘭上來援救拉基士，若蘇厄也將他和他的人民殺盡，一個也沒有留下。
Houla: me (Gise moilai bai bagade hina bagade) da La: igisi dunu fidimusa: misi, be Yosiua da e amola ea dadi gagui dunu hasali. Dunu afae esalebe hame ba: i.
34 此後，若蘇厄和跟隨他的眾以色列人，由拉基士往厄革隆推進，圍攻厄革隆。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da La: igisi fisili, Egelone moilaiga asili, amo moilai sisiga: le, doagala: i.
35 當夜攻下了那城，並在那天用利劍殺盡了那城和城中的一切生靈，全如對待拉基士一樣。
Amo eso afaega ilia da moilai lai. Ilia da La: igisi fi ilima hamoi defele, dunu huluanedafa medole legei.
36 上後，若蘇厄和跟隨他的眾以色列人，從厄革隆上到赫貝龍，攻打那城；
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Egelone moilai fisili, agolo sogega asili, Hibalone moilai bai bagadega doagala: i.
37 佔領後，用利劍擊殺了那城和城中的王子，以及屬於他的一切生靈，一個也沒有留下；將那城和城中一切生靈完全消滅，全如對待厄革隆一樣。
Ilia da Hibalone lale, amo hina bagade dunu, amogai esalebe dunu huluane amola dunu huluane moilai sisiga: le ganodini esalu, medole legei. Yosiua ea sia: beba: le, ilia da Egelone moilai amoma hamoi defele, amo moilai gugunufinisi. Dunu afae amo ganodini esalebe hame ba: i.
38 此後，若蘇厄和跟隨他的眾以色列人，轉身向德彼爾推進，攻打那城，
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui da sinidigili, Dibe moilaiga doagala: i.
39 獲得了那城和那城的王子，以及屬德彼爾的一切城邑後，用利劍擊殺了他們，將這些城內的一切生靈完全毀滅，一個也沒有留下；對待德彼爾城和城中的王子，有如對待赫貝龍和赫貝龍的王子一樣又如對待里貝納和里貝納王子一樣。
E da amo moilai, ea hina bagade amola dunu huluane moilale sisiga: le dialu amo ganodini esalu lai dagoi. Yosiua da Hibalone, Libina amola ela hina bagade dunu ilima hamoi defele, e da Dibe amola ea hina bagade amoma hamoi. E da ilia dunu huluane medole legei dagoi.
40 若蘇厄征服了那一帶地方包括山地、乃革布、平原、山坡和那些地方的不子；並照上主以色列的天主的命令，消滅了所有的生靈，一個也沒有留下，
Yosiua da soge huluane hasali. E da hina bagade huluane, amo agolo soge hina bagade, eso mabadi soge hina bagade, eso dabe agolo fonobahadi hina bagade amola hafoga: i soge ga (south) dialebe hina bagade huluane fane legei. E da dunu huludafa medole legei dagoi. Bai Isala: ili Hina Gode da amo hamoma: ne sia: beba: le.
41 由卡德士巴爾乃亞起，直到迦薩，以及哥笙全境，直到基貝紅。
Yosiua da soge huluane lai. Amo da ga (south) Ga: idese Bania asili Ga: isa (amo da wayabo bagade bega: ), Gousiene soge huluane ga (north) asili, Gibione moilai bai bagadega doaga: i.
42 若蘇厄這次出征，能獲取所有的王子和他們的土地，是因為上主以色列的天主在為以色列人作戰。
Isala: ili Hina Gode da ili fidimusa: gegeiba: le, Yosiua da amo hina bagade amola ilia soge huluane hasali dagoi.
43 以後，若蘇厄和所有跟隨他的以色列人，回到基耳加耳營。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Giliga: le abula diasu gilisisuga buhagi.
