約伯記 14
1 婦女所生的人，壽命不長，且飽嘗煩惱。
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 他生出像花，瞬息凋謝；急馳如影，不得停留。
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 這樣的人，豈配你睜眼注視一下﹖或傳他到你面前聽審﹖
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 誰能使潔淨出於不潔﹖沒有一人!
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 他的時日既已注定，他的歲數既由你掌管，他決不能越過你定下的期限：
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 請你別看他，讓他安息，好像傭工度過自己的日期。
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 若是一棵樹被砍伐了，仍有希望生出新芽，嫩枝叢出不窮。
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 它的根雖老於地下，枝幹縱枯死地上，
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 但一有水氣，立即生芽，好似幼苗發出枝葉。
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 但是人一死，立即僵臥；人一斷氣，他究竟在何處﹖
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 海水能乾涸，江河能枯竭；
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 同樣，人一僵臥，即不能起立，直到天不存在，仍不能醒起，仍不能由永眠中起來。
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 人若死了，豈能再生﹖我在整個從軍之日，要堅持到底，直到換班的時期到來。
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 你若呼喚我，我必回答你：你對你手所造的，必有一種懷念。
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 你現今既數了我的腳步，不必再監察我的罪過。
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 請把我的罪過封閉在囊中，滌淨我的一切過犯。
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 但是，山能崩裂離析，盤石能由原處挪移，
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 流水能穿過石頭，驟雨能沖出泥沙：你也照樣消滅了人的希望。
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 你時常攻擊他，使他消逝；改變他的容貌，遣他離去。
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 此後，他的兒子受尊榮與否，他也不知；他們受輕賤與否，他也不覺。
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 他只覺自己肉身的痛苦，他的心靈只為自己悲哀。
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
