撒母耳記下 17
1 阿希托費耳向說：「讓我選拔一萬二千人，今夜起程去追趕達味。
Amogalu, Ahidoufele da A: basalomema amane sia: , “Na da dunu 12,000 agoane ilegele, wali gasia Da: ibidima doagala: musa: bobogema: ne sia: ma.
2 正當他困乏疲倦時，我忽然趕到，使他驚惶失措，隨從他的人，必會逃散，我只把君王一人殺了，
E da helebeba: le amola da: i dioiba: le, na da hedolo ema doagala: le, ea dunu huluane da hobeamu. Amasea, na da hina bagade fawane fane legemu.
3 然後人民來歸順你，像新娘回到新郎那裏；你只須害一人的性命，全民眾就都和平無事了」。
Amasea, na da ea dunu huluane dima oule misunu. Ilia da uda hobeale asili bu fila mabe amo defele bu manebe ba: mu. Dunu afae fawane fane legemu da defea. Eno huluane da gaga: i dagoi ba: mu.”
4 阿貝沙隆和以色列的眾長老，對這提議都很贊成。
A: basalome amola Isala: ili ouligisu dunu huluane da amo fada: i sia: hahawane nabi.
5 阿貝沙隆說：「讓把阿爾基人胡瑟召來，我們也願聽聽他說什麼」。
A: basalome da amane sia: i, “Wali Hiusiai amo misa: ne wele sia: ma. Ninia da ea sia: nabimu.”
6 胡瑟來到阿貝沙隆前，阿貝沙隆向他說：「阿希托費耳說出這樣的話，我們應按他的主意去行嗎﹖請你提議吧! 」
Hiusiai da doaga: loba, A:basalome da ema amane sia: i, “Ahidoufele da ninima amo fada: i sia: sia: i. Ninia amo sia: fa: no bobogema: bela: ? O amai hame galea, dia ninima logo olelema.”
7 胡瑟回答阿貝沙隆說：「阿希托費耳這次所出的計謀卻是不妙」。
Hiusiai da bu adole i, “Fada: i sia: amo Ahidoufele da wali dilima i, amo da noga: i hame.
8 胡瑟接著說：「你知道你父親和隨從他的人，都是勇將，現在心情惱怒，好像田野間喪子的母熊；何況，你父親又是歷戰陣的人，夜間決不會讓軍民安睡。
Dilia dawa: ! Da: ibidi amola ea dunu da nimi bagade gegesu dunu. Dunu da ‘bea’ emega ea mano wamolasea, ‘bea’ da ougi bagade ba: sa. Amo defele, Da: ibidi amola ea dunu da ougi bagade gala. Dia ada da bagade dawa: su dadi gagui dunu. E da gasia ea dunu amo gilisili hame ouesala.
9 他現在必藏在一個山洞裏，或另一個地方；若起初我們的人就有傷亡，人們聽見必要說：跟隨阿貝沙隆的人，慘遭失敗；
Amabela: ? E da wahadafa magufu gelabo o eno sogebi amo ganodini wamo aligili esalabala? Da: ibidi da dia dunu doagala: sea, amola nowa da amo sia: nabasea, Da: ibidi da dia dunu hasali dagoi, amo sia: mu.
10 那麼，連性情兇猛如獅子的壯士，也要灰心喪膽，因為全以色列人都知道你父親是個勇將，跟隨他的人，也都是驍勇的人。
Amasea, Isala: ili nimi bagade gegesu dunu, amo da laione wa: me defele beda: su hame dawa: , ilia amola da beda: igia: mu. Bai Isala: ili dunu huluanedafa da dia ada da dadi gagui dunu noga: idafa, amola ea dunu da nimi bagade gegesu dunu, amo ilia da dawa: mu.
11 我的計劃，是先把所有的以色列人集合在你身邊，從丹直到貝爾舍巴，像海邊沙粒那樣多，然後由你親自率領，前去征討；
Na fada: i sia: da agoane. Di Isala: ili dunu huluanedafa, soge bega: asili eno bega: doaga: le, huluane lidili gegedoma. Ilia da sa: i hano wayabo bagade bega: gala, amo ea su idi agoane ba: mu. Amola disu bisili, ilima gegemusa: oule masa.
12 他不論到那裏，我們也突然到那裏；像露一樣襲擊他，使他和跟隨他的人一個也不留下。
Ninia Da: ibidi ea esalebe sogebi hogolalu, e da nini mabe ea mae ba: le, e doagala: mu. E amola ea dunu huluanedafa da fane legei dagoi ba: mu.
13 若他退入一座城內，全以色列就帶著繩索去攻擊那城，將那城拉到山谷裏，連一塊小石也不剩下」。
E da hobeale, moilai bai bagade ganodini golili dasea, ninia dunu da amoga efe gaguli asili, amo moilai bai bagade, fago hagudu gala amoga hiougili gudumu. Amo moilai bai bagade ea musa: dialebe sogebi agolo da: iya, amoga igi afae dialebe hame ba: mu.”
14 阿貝沙隆和全以色列人都說：「阿爾基人胡瑟的計謀比阿希托費耳的更為可取」。原是上主決定了要破壞阿希托費耳是好計謀，為給阿彼瑟降下災禍。
A: basalome amola Isala: ili dunu huluane da amane sia: i, “Hiusiai ea fada: i sia: i da noga: i amola Ahidoufele ea sia: i baligisa.” Hina Gode da A: basalome amola Isala: ili dunu ilia da Ahidoufele ea fada: i sia: noga: i amoma mae fa: no bobogema: ne ilegei. Bai E da A: basalome dafama: ne logo hamoi.
15 隨後，胡瑟報告匝多克和厄貝雅塔爾說：「阿希托費耳給阿貝沙隆和以色列長老出了那樣的計謀，我卻出了這樣的計謀。
Amalalu, Hiusiai da gobele salasu dunu Sa: idoge amola Abaia: da elama fada: i sia: e da A: basalome amola Isala: ili ouligisu dunuma i, amola fada: i sia: amo Ahidoufele ea i, amo elama olelei.
16 現在，快派人去報告達味說：今夜不可在曠野的渡口露宿，要趕快過河，免得君王和隨從他的人民都遭殲滅」。
Hiusiai da eno amane sia: i, “Hadiga! Da: ibidima sia: sia: sima. E da gasia hano degesu hafoga: i sogega galu, amoga mae ouesaloma: ne sia: ma. Be e amola ea dunu da A: basalome ea dadi gagui dunuga gagulaligili fane legesa: besa: le, e wahadafa Yoda: ne Hano degema: ne sia: ma.”
17 那時，約納堂和阿希瑪茲已在洛革泉傍等候，因怕被人看見，不敢進城；有個使女出來給他們傳信，他們就去報告達味君王。
Abaia: da egefe Yonada: ne amola Sa: idoge egefe Ahima: ia: se ela da Enelougele hano nasu uli dogoi Yelusaleme bega: galu amoga ouesalebe ba: i. Bai ela da se nabasa: besa: le, molai bai bagade golili sa: imu da hamedei ba: i. Hawa: hamosu a: fini da eso huluane Yelusalemega hamobe hou elama olelemusa: ahoasu. Amalalu, ela da Da: ibidima alofele adomusa: ahoasu.
18 但有一個少年人看見了他們，便向阿貝沙隆報告了；他們二人就急速逃匿，來到巴胡陵的一個人家裏，他院子裏有一口井，他們便下到井裏。
Be eso afaega, goi afae da ela ba: le, A:basalomema adoi. Amaiba: le, ela da hehenane Bahiulimi dunu ea diasu ganodini wamoaligi. Ea diasu gadenene da hano uli dogoi dialebe ba: i. Ela da amo ganodini sa: ili, wamoaligi.
19 那家的婦女取了一個蓋子蓋在井口上，蓋子上又撒了些麥粒，免得有人注意。
Bahiulimi dunu ea idua da amo uli dogoi dedeboi. Amola dunu da amo mae ba: ma: ne, dedebosu abulaga figisili, amo da: iya gagoma afagogolesi.
20 阿貝沙隆的差役來到那家的婦女前問說：「阿希瑪茲和約納堂在哪裏﹖那婦女答說：「他們早過了蓄水池」。差役就去搜索他們，卻沒有找著，便回了耶路撒冷。
A: basalome ea eagene ouligisu dunu da amo diasuga misini, udama amane adole ba: i, “Ahima: ia: se amola Yonada: ne da habila: ?” E bu adole i, “Ela da hano degei dagoi.” A: basalome ea dunu da ela hogoi, be hame ba: i. Amaiba: le, ilia da Yelusalemega buhagi.
21 差役走了以後，兩人就為井裏上來；去給達味君王報信，對達味說：「起身，趕快過河，因為阿希托費耳為害你們出了這樣的計謀」。
Ilia da yolesilalu, Ahima: ia: se amola Yonada: ne da uli dogoia gudunini heda: le, hina bagade Da: ibidima sia: musa: asi. Ela da Ahidoufele ea A: basalomema hamoma: ne ilegei Da: ibidima olelelalu, amane sia: i, “Hadiga! Hano degema!”
22 達味和隨從他的人就起身過了約旦河。到天亮時，沒有一個沒有過約旦河的。
Amaiba: le, Da: ibidi amola ea dunu da muni Yoda: ne Hano degelalu, hadigibi galu degele asi dagoi ba: i.
23 阿希托費耳看見人不依從他的計謀，就備上驢，動身回家，回了本城，安排了自己的家務以後，就上吊死了。人將他埋在他父親的墳墓裏。
Ahidoufele da A: basalome amola ea dunu da ea fada: i sia: amoga hame fa: no bobogei ba: loba, e da ea dougi da: iya fisu legele, amoga fila heda: le, hi moilaidafa amoga buhagi. Amalalu, e da ea liligi huluane hahamonanu, hi gobele galogoaga gomene hegoa: nesili, bogoi dagoi. Ilia da ea da: i hodo amo ea sosogo fi ilia uli dogoiga sali.
24 阿貝沙隆率領以色列人過約旦河時，達味已到了瑪哈納因。
A: basalome amola Isala: ili dunu da Yoda: ne Hano degei dagoloba, Da: ibidi da Ma: ihana: ime sogega doaga: i dagoi ba: i.
25 阿貝沙隆派阿瑪撒代約阿布為統帥。阿瑪撒是依市瑪耳人依特辣的兒子。依特辣曾走近過葉瑟的女兒，約阿布的母親，責魯雅的姐妹阿彼蓋耳。
(A: basalome da Ama: isa amo Youa: be ea dadi gagui wa: i ouligisu sogebi lama: ne ilegei dagoi. Ama: isa da Isiama: ile fi dunu Yidie egefe. Ea ame da A: biga: ile, Na: iha: se ea idiwi amola Youa: be ea ame Selouaia amo ea hobe).
26 以色列人同阿貝沙隆在基肋阿得一帶紮了營。
A: basalome amola ea dunu da Gilia: de soge ganodini awali wa: i fi dialu.
27 當達味來到瑪哈納因時，納哈士的兒子芍彼，由阿孟人民的辣巴城，阿米爾的兒子瑪基爾由羅德巴爾城，基肋阿得人巴爾齊來由洛革林城，
Da: ibidi da Ma: ihana: ime amoga doaga: loba, Sioubai (Na: iha: se egefe. E da La: ba moilai bai bagade A: mone sogega gala amoga misi) amola Ma: ige (Loudiba dunu A: miele egefe) amola Basila: iai (e da Lougilimi moilai Gilia: de sogega misi) ilia da Da: ibidi yosia: musa: misi.
28 帶來了床、鋪蓋、杯盤、炊具、小麥、麵粉、炒麥、豆子、扁豆、
29 蜂蜜、奶油、奶餅、牛肉和羊肉，供給達味和他的的人吃用，因為他們想：這些人經過了曠野，必定感到飢餓和疲勞。
Ilia da yaeya amola osoboga hamoi ofodo amola golasu liligi amola ha: i manu, amo Da: ibidi amola ea dunuma ima: ne gaguli misi. Ilia da widi amola bali, falaua, gagoma gobei, da: iyene, da: iyene eno, agime hano, gou, dodo maga: me sefe, amola sibi gaguli misi. Bai Da: ibidi amola ea dunu da hafoga: i sogega ahoanebeba: le, ha: i amola hano hanai amola helei galu, amo ilia da dawa: i.
