撒母耳記下 16
1 達味剛走過山頂不遠，看，默黎巴耳的僕人漆巴正牽著一對備好鞍子的驢，馱著兩百個餅，一百串葡萄乾，一百鮮果和一皮囊酒，前來迎接君王。
Da: ibidi da agolo da: iya heda: le, fonobahadi baligili, Mifibousiede ea hawa: hamosu dunu amo Saiba, da ema hedolowane doaga: i. E da dougi aduna oule misi. Amo da: iya da falaua ga: gi 200amola waini fage fofogai gagabu 100agoane amola gaheabolo ifa fage gagabu amola bulamagau gadofoga hamoi daba, waini hanoga nabai, amo dougi da: iya diafulubi ba: i.
2 君王對漆巴說：「你帶這些東西來作什麼﹖」漆巴說：「驢是為君王的家眷騎的，餅和水果是為僮僕吃的，酒是為在曠野裏疲倦了的人喝的」。
Hina bagade Da: ibidi da ema amane adole ba: i, “Dia da amo liligi huluane adi hamomusa: gaguli misibala: ?” Saiba da bu adole i, “Hina noga: idafa! Dougi da dia sosogo fi ili fila heda: le masa: ne oule misi. Falaua ga: gi amola ifa fage da dia dunu ilia moma: ne amola waini hano da ilia wadela: i sogega ahoana hele nabasea, amo moma: ne gaguli misi.”
3 君王問說：「你主人的兒子在哪裏﹖」漆巴回答君王說：「他仍留在耶路撒冷，因為他說：今日以色列家會將我父親的王位歸還給我了! 」
Da: ibidi da amane adole ba: i, “Dia hina Solo amo ea aowa Mifibousiede da habila: ?” Saiba da bu adole i, “E da Yelusaleme amo ganodini ouesala. Bai Isala: ili dunu da ea aowa Solo ea hina bagade hou, amo ema bu imunu, amo e da dafawaneyale dawa: sa.”
4 君王對漆巴說：「看，凡屬默黎巴耳的，都歸你所有! 」漆巴答說：「我屈膝叩拜我主一王! 願我在你眼中獲得寵幸」。
Hina bagade da Saibama amane sia: i, “Na da Mifibousiede ea musa: gagui huluane dima iaha.” Saiba da bu adole i, “Hina noga: idafa! Na da dia hawa: hamosu dunu esala. Na da eso huluane di hahawane ba: ma: ne hamomu da defea.”
5 達味王來到巴胡陵時看，出來一個撒烏耳家族的人，是革辣的兒子，名叫史米的。他罵著走來，
Da: ibidi da Bahiulimi moilaiga doaga: loba, Solo ea fi dunu afae, amo Simiai (Gila egefe) da ougiba: le misini, e da ilima gagabusu aligima: ne sia: sisia: asi.
6 投石襲擊達味和達味的眾臣僕，雖然百姓和勇士都圍在王的左右，他毫不畏懼。
Simiai da muni Da: ibidi amola ea eagene ouligisu ilima igiga gagala: lu. Da: ibidi ea dunu amola ea da: i sosodo aligisu dunu da Da: ibidi sisiga: le lelu, be e da amo mae dawa: le, igiga gagala: i.
7 史米這樣罵君王說：「滾吧! 滾吧! 你這個殺人王! 你這個敗類!
Simiai da gagabui aligima: ne ilegele, amane sia: i, “Gadili masa! Gadili masa! Di da fasu dunu! Di da wadela: i hamosu dunu!
8 上主將撒烏耳一家的血都歸在你身上，你奪了他的王位，現在，上主將王權交在你兒子阿貝沙隆手裏，使你陷入絕境，足見你是個殺人王」。
Di da Solo ea hina bagade hou samogei. Amola, di da Solo ea sosogo fi bagohame fane legeiba: le, Hina Gode da dima se iaha. Hina Gode da hina bagade hou dima fadegale, dia mano A: basalome igili i dagoi. Di fane legesu dunu! Di da wadela: lesi dagoi ba: sa!”
9 責魯雅的兒子阿彼瑟對君王說：「為什麼讓這死狗辱罵我主大王﹖讓我去砍下他的頭來! 」
Abisia: i (ea ame da Selouaia) da hina bagadema amane sia: i, “Hina noga: idafa! Di abuliba: le, amo wa: me dima gagabui aligisa, amo ea logo hame hedofasala: ? Dia na asili, ea dialuma damuni fasima: ne sia: ma!”
10 君王說：「責魯雅的兒子，我和我和你們有什麼關係﹖讓他罵吧! 如果上主吩咐他說：你咒罵達味! 誰還敢說：你為什麼這樣做﹖」
Hina bagade da Abisia: i amola ea ola Youa: be elama amane sia: i, “Amo da alia liligi hame! E da nama gagabusa galea, Hina Gode da ema amane hamoma: ne adoiba: le, amo hou ea bai ema adole ba: mu da hamedei.”
11 達味對阿彼瑟和他的臣僕說：「唉! 我親生的兒子，尚且謀害我的生命，這個本雅明人更將如何﹖讓他罵吧! 因為上主吩咐了他。
Amola Da: ibidi da Abisia: i amola ea eagene ouligisu dunu huluane ilima amane sia: i, “Nagofedafa da na fane legemusa: logo hogolala. Amaiba: le, amo Bediamini dunu ea hou ba: beba: le, mae fofogadigima! Hina Gode da adobeba: le, e da nama gagabusu aligima: ne sia: sa. Amaiba: le, ema mae sia: ma. E da amo hou hamomu da defea.
12 也許上主會憐恤我的困苦，會將他今日的咒罵，變成我的幸福」。
Amabela: ? Hina Gode da na da: i dioi bagade ba: ma: bela: ? Amasea, e da amo gagabusu aligima: ne fadegale, nama hahawane hou ima: bela: ?”
13 達味與跟隨的人沿路前行，史米也沿著山路與他平排進行，邊走邊罵，向他拋石撒土。
Amaiba: le, Da: ibidi amola ea dunu da bu logoga ahoanu. Simiai da ili galu agolo bega: ahoanu. E da ilima gagabusa amola, ilima igi amola osoboga gagala: sa ahoanu.
14 君王與跟隨他的眾人，來到約旦河岸，非常疲倦，就在那裏暫且休息。
Hina bagade amola ea dunu huluane da hele nabawane, Yoda: ne Hano amoga doaga: i. Amogawi ilia da helefi.
15 阿貝沙隆與跟隨他的眾以色列人進了耶路撒冷，阿希托費耳也同他在一起，
A: basalome amola ema fa: no bobogebe Isala: ili dunu huluane da Yelusaleme moilai bai bagadega golili sa: i. Ahidoufele da ili galuwane golili sa: i.
16 當達味的朋友阿爾基人胡瑟來見阿貝沙隆時，便對阿貝沙隆說：「大王萬歲! 「大王萬歲! 」
Hiusiai (Da: ibidi ea sama) da A: basalomema doaga: le, amane wele sia: i, “Hina bagade! Gebe esaloma: mu! Gebe esaloma: mu!”
17 阿貝沙隆對胡瑟說：「這是你對你朋友的恩情嗎﹖為什麼沒有去跟隨你的朋友﹖」
A: basalome da ema amane sia: i, “Di da dia sama Da: ibidi fisiagabela: ? Di abuliba: le ali hame asibala: ?”
18 胡瑟回答阿貝沙隆說：「不，因為凡上主和這個民族以及全以色列人所揀選的，我就跟隨他，與他住在一起。
Hiusiai da bu adole i, “Na da habodane e amola ahoabela: ? Na da dunu amo Hina Gode da ilegei amola Isala: ili dunu huluane ilimagale ahoa. Na da ani esalumu.
19 再者，我要事奉的是誰呢﹖先前我怎樣服事了你父親，也願怎樣服事你」。
Na da na hina eagofe amo ea hawa: fawane hamomu da defea. Na da dia ada ea hawa: hamoi amo defele dia hawa: hamomu.”
20 阿貝沙隆對阿希托費耳說：「你們商討一下，我們該作什麼？」
Amalalu, A:basalome da delegili, Ahidoufelema amane sia: i, “Wali ninia huluane da guiguda: esalebe goea! Di da ninia hamoma: ne, adi fada: i sia: sia: sala: ?”
21 阿希托費耳對阿貝沙隆說：「你應去親近你父親留下看守宮殿的嬪妃，叫全以色列人知道你已惹下了你父親的仇恨，那些支持你的人，就必更加堅強」。
Ahidoufele da ema bu adole i, “Dia asili, dia ada ea gidisedagi uda amo e da hina bagade diasu ouligimusa: guiguda: yolesi, amo huluane adole lama. Amasea, Isala: ili dunu da dia ada da dia ha lai dunu, amo noga: le dawa: mu. Amola dima fa: no bobogesu dunu da dogo denesi ba: mu.”
22 於是人們在屋頂上，給阿貝沙隆支搭了一座帳棚；阿貝沙隆當著眾以色列人的面，親近了他父親的嬪妃。
Amaiba: le, ilia da hina bagade diasu gadodili fa: i amo da: iya abula diasu gagui. Amogawi, dunu huluane ba: ma: ne, A:basalome da ea ada ea gidisedagi uda huluane adole lai.
23 那時，阿希托費耳所出的主意，好像是詢問天主得來的神諭。凡阿希托費耳所出的主意，無論對達味，或對阿貝沙隆，都是如此。
Amo esoga, nowa da Ahidoufele ea fada: i sia: nabaloba, ilia da amo sia: da Gode Ea sia: defele dafawaneyale dawa: su. Da: ibidi amola A: basalome da amo sia: fa: no bobogesu.
