Palungha Lok 11
1 Angraeng loe katoeng ai tahhaih to pahnuet; toe katoeng tahhaih nuiah loe anghoehaih tawnh.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Amoekhaih oh naah, azathaih to oh; toe minawk tlim ah khosah kami khaeah loe palunghahaih to oh.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Poektoeng kami loe toenghaih mah zaeh; toe poeksae kami loe poeksethaih mah amrosak tih.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Sithaw palungphui naah angraenghaih mah na bomh mak ai; toe toenghaih mah loe duekhaih thung hoiah pahlong.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Coek koi om ai katoeng kami loe toenghaih mah loklam to hnuksak; toe kasae kami loe a sethaih mah amtimsak tik.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Katoeng kaminawk loe angmacae toenghaih mah nihcae to pahlong tih; toe sethaih sah kaminawk loe angmacae sethaih pongah aman o tih.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Kahoih ai kami duek naah, anih oephaih doeh anghma tih; poektoeng ai kaminawk ih oephaih loe anghmat.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Katoeng kami to raihaih thung hoiah pahlong, anih zuengah kasae kami nuiah raihaih to phak.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Angsah thaih kami loe pronghaih lok hoiah a imtaeng kami to amrosak; toe katoeng kami loe palunghahaih hoiah loi tih.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 Katoeng kami khosak hoih naah, vangpui to anghoe; kasae kami duek naah loe, anghoe hoi hanghaih lok to oh.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Katoeng kami tahamhoih naah, vangpui to pakoeh ah oh; toe kasae kami ih pakha mah loe vangpui to amrosak.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Palunghahaih tawn ai kami loe, a imtaeng kami to khet patoek; toe palunghahaih tawn kami loe a palai to ciipsak.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Lokpung kami loe tamqu hmuen to taphong; toe oepthok kami loe tamqu hmuen to angphat.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Zaehhoihaih om ai naah, prae kaminawk amro o; toe poekhaih paek thaih kami pop tawnh naah ngancuemhaih to oh.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Angvin ih laiba pathok pae hanah lokkam kami loe poek angpho tih; toe to tiah lokkam ai kami loe mawnhaih tawn mak ai.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Tahmenhaih tawn nongpata loe khingzahaih to hak; toe thahoih nongpanawk loe angraeng o.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Tahmenhaih tawn kami loe tangqum to hak; toe hmawsaeng kami loe a taksa raihaih paek kami ah ni oh.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Kasae kami loe alinghaih atho to hnuk; toe toenghaih tuh kami loe amkhrai thai ai tangqum to hak.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Toenghaih loe hinghaih ah oh baktih toengah, sethaih hnukah patom kami loe a duekhaih ni patom.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Poek angkawn kami loe Angraeng mah panuet; toe toenghaih loklam pazui kami nuiah loe anghoehaih to tawnh.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Kasae kaminawk loe nawnto amhong o cadoeh, danpaek ai ah om mak ai; toe katoeng kaminawk ih caa loe loihsak tih.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Khopoek thai ai kranghoih nongpata loe, ok tahmawh nui ih sui bantuek baktiah ni oh.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Katoeng kami loe kahoih hmuen khue ni koeh; toe kasae kami ih oephaih loe palungphuihaih hae ni.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 Cangti haeh kami loe pop aep ah hak; angaihaih pong kamthlai ah patung kami loe amtang aep.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Kuuhoih kami loe angraeng; minawk han tuibawh kami loe, angmah doeh tuibawh ah om toeng tih.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Cang zawh paawt kami loe, minawk mah kasae thui tih; toe cang zaw kami ih lu loe tahamhoihaih om tih.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Kahoih hmuen pakrong kami loe hoihaih to hnuk; toe kahoih ai hmuen pakrong kami loe sethaih to hnu tih.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 Angmah angraenghaih oep kami loe amtim tih; toe katoeng kami loe thingqam baktiah sai tih.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 Angmah imthung raihaih paek kami loe takhi to qawk ah toep tih; amthu loe palungha kami ih tamna ah om tih.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Hinghaih thingkung loe toenghaih thingthai ah oh; palungha kami loe minawk hinghaih to pazawk.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Khenah, katoeng kaminawk mataeng doeh long nuiah hnuk han koi atho to hnu o nahaeloe, Sithaw panoek ai kami hoi zaehaih sak koeh kaminawk cae loe kawkruk maw danpaekhaih atho to hnu o tih!
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
