2 Siangpahrang 5
1 Naaman loe Syria siangpahrang misatuh angraeng ah oh moe, anih rang hoiah Angraeng mah misanawk pazawkhaih to paek pongah, Syria siangpahrang mah anih to paroeai khingyahaih paek; anih loe angmah ih angraeng mikhnukah lensawk moe, pakoeh koi kaom ah oh. Anih loe thacak misatuh kami ah oh, toe ngansae a manh.
И беше Неман војвода цара сирског човек велик у господара свог и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак беше губав.
2 Syria misatuh abu maeto misatuk han caeh o naah, Israel prae thung hoiah naeh o ih tangla maeto a hoih o. Anih loe Naaman zu ih toksah tamna ah oh.
А из Сирије изађе чета и зароби у земљи израиљској малу девојку, те она служаше жену Неманову.
3 To nongpata tamna mah angmah ih angraeng zu khaeah, Ka angraeng loe Samaria ah kaom tahmaa khaeah caeh nahaeloe, anih mah loe ngansae to hoisak tih, tiah a naa.
И она рече својој госпођи: О да би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе.
4 Naaman mah angmah ih angraeng khaeah caeh moe, Israel tangla mah thuih ih lok baktih toengah thuih pae.
Тада он отиде к свом господару и јави му говорећи: Тако и тако каже девојка из земље израиљске.
5 To pacoengah Syria siangpahrang mah, Vaihi caeh ah, Israel siangpahrang khaeah ca kang tarik pae han, tiah a naa. Naaman loe phoisa talent hato, sui shekel sang tarukto hoi khukbuen zung hato sin moe, a caeh.
А цар сирски рече му: Хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљевом. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест хиљада сикала злата и десеторе стајаће хаљине.
6 Israel siangpahrang khaeah pat ih ca doeh a sinh, to ca thungah, Ka tamna Naaman ih ngansae to hoisak hanah, hae ca hoi nawnto anih to nang khaeah kang patoeh, tiah tarik.
И однесе књигу цару Израиљевом која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу свог, да га опростиш губе.
7 Israel siangpahrang mah ca to kroek pacoengah, Angmah ih khukbuen to angkhringh moe, Kai loe kami kahum thaih, kahingsak thaih, Sithaw ah maw ka oh moe, hae kami mah ngansae hoisak hanah kami maeto kai khaeah patoeh? Hae kami loe kai hoi misa angcoeng han ih ni a sak boeh, tiah panoek oh, tiah a thuih.
А кад цар Израиљев прочита књигу, раздре хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човека губе! Пазите и видите како тражи задевице са мном.
8 Israel siangpahrang mah a khukbuen to asih, tiah Sithaw kami Elisha mah thaih naah, siangpahrang khaeah, Tih han ih khukbuen to na sih loe? To kami mah Israel prae ah tahmaa oh, tiah panoek hanah kai khaeah angzosak ah, tiah a naa.
А кад чу Јелисије, човек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу.
9 To pongah Naaman loe angmah ih hrangnawk, hrang lakoknawk hoiah caeh moe, Elisha ih im thok taengah angdoet.
И тако дође Неман с коњима и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева.
10 Elisha mah angmah ih laicaeh to patoeh moe, Caeh ah loe, Jordan vapui ah vai sarihto amsae ah, to tiah nahaeloe na ngantui let ueloe, na ciimcai tih, tiah thui paeh, tiah a naa.
А Јелисије посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје, и очистићеш се.
11 Toe Naaman mah, Tahma loe tasa bangah tacawt tih, ka taengah angdoe ueloe, angmah ih Angraeng Sithaw ih ahmin to kawk tih, kai ih ngansae nuiah a ban to koeng ueloe, kai ih ngansae hae na hoisak tangtang tih, tiah poek pongah, palungphui moe, amlaem ving.
Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свог, и метнути руку своју на место, и очистити губу.
12 Damaska ih vapui hnetto Abanah hoi Pharpar loe Israel prae thung ih vapuinawk boih pongah hoih kue na ai maw? To vapui ah kam saeh nahaeloe ka hoih mak ai maw? tiah a poek. To pongah anih loe palungphui moe, amlaem ving.
Нису ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свих вода израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гневан.
13 Naaman ih tamna maeto anih khaeah caeh moe, Kam pa, tahmaa mah kalen parai hmuen sak hanah na thui nahaeloe, sah ai ah maw na oh han? Tipongah amsae ah loe ciimcai ah, tiah thuih ih lok baktiah na sah ai loe? tiah a naa.
Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк шта велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити?
14 To pacoengah Sithaw kami mah thuih ih lok baktih toengah, anih mah Jordan vapui ah caeh tathuk moe, vai sarihto tui angnup; to naah anih ih ngan loe nawkta ta ih ngan baktiah angcoeng, anih loe ciim boeh.
И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по речима човека Божијег, и тело његово поста као у малог детета, и очисти се.
15 Naaman loe a tamnanawk hoi nawnto Sithaw kami khaeah amlaem let; a hmaa ah angdoet pacoengah, Israel prae khue ai ah loe, long nuiah Sithaw om ai, tiah vaihi ka panoek tangtang boeh, to pongah na tamna khae ih tangqum hae talawk pae ah, tiah a naa.
Тада се врати к човеку Божијем са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: Ево сад видим да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге свог.
16 Toe tahmaa mah, A tok ka sak pae ih Angraeng loe hing pongah, tidoeh ka talawk mak ai, tiah a naa. Naaman mah talawk han thuih pae khruek, toe talawk pae ai.
Али он рече: Тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хте.
17 Naaman mah, Na talawk ai nahaeloe, na tamna, kai mah mule hrang hnetto hoi phawh ih long to na talawk pae ah; to tiah nahaeloe na tamna mah kalah sithawnawk khaeah hmuen paekhaih hoi hmai angbawnhaih sah ai ah, Angraeng khae khue ah ka sak han boeh.
Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твом ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.
18 Toe ka angraeng, Syria siangpahrang mah sithaw bok hanah Rimmon tempul ah caeh naah, anih loe ka ban ah amha moe, kai doeh Rimmon tempul thungah ka kuep naah, hae hmuen pongah Angraeng mah na tamna hae tahmen nasoe, tiah a naa.
А Господ нека опрости ово слузи твом: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римоновом, нека опрости Господ слузи твом кад се тако поклоним у дому Римоновом.
19 Elisha mah, Kamongah caeh lai ah, tiah a naa. Naaman loe caeh moe, angthla parai ahmuen ah pha ai vop.
А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште.
20 Sithaw kami Elisha ih tamna Gehazi mah, Khenah, ka angraeng loe, hae Syria kami Naaman hae tahmen hmoek pongah, a sin ih hmuen doeh talawk pae ai; Angraeng loe hing pongah, a hnukah ka patom moe, hmuen to ka lak han, tiah a thuih.
Тада рече Гијезије, слуга Јелисија човека Божијег: Гле, господар мој не хте примити из руку тог Немана Сирца шта беше донео. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу шта од њега.
21 To pongah Gehazi mah Naaman to patom; Naaman mah anih patom kami to hnuk naah, anih to tongh hanah hrang nui hoiah anghum tathuk; hmuennawk boih hoih hmang maw? tiah a dueng.
И Гијезије отрча за Неманом. А кад га виде Неман где трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли добро?
22 Gehazi mah, Hmuennawk boih loe hoih. Vaicuek pang ah Ephraim mae hoiah tahmaa ih caa hnik kai khaeah angzoh hoi, to pongah nihnik paek hanah, phoisa talent maeto hoi khukbuen zung hnetto hni pae ah, tiah ka angraeng mah ang patoeh, tiah a naa.
А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине.
23 Naaman mah, talent hnetto la ah, tiah a naa. Phoisa talent hnetto, khukbuen zung hnetto hoi nawnto pasah hnetto thungah pacaeng pae moe, a tamna hnik khaeah a paek; nihnik mah Gehazi hmaa ah phawh pae hoi.
А Неман рече: Узми и два таланта. И натера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим.
24 Nihnik vangpui sipae taengah phak hoi naah loe Gehazi mah to hmuen to lak moe, imthung ah suek; to kami hnik to loe kalah bangah caehsak ving.
А он кад дође на брдо, узе из руку њихових и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше.
25 Toe anih loe athung ah akun moe, angmah ih angraeng Elisha hmaa ah angdoet; Elisha mah, Gehazi, naa ah maw na caeh? tiah a naa. Gehazi mah, Na tamna loe naa ah doeh ka caeh ai, tiah pathim pae.
Потом дошавши стаде пред господарем својим. А Јелисије му рече: Откле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда.
26 Elisha mah anih khaeah, To kami mah nang tongh hanah hrang nui hoi anghum tathuk naah ka poekhaih palungthin nang hoi nawnto om ai, tiah na poek maw? Vaihi tue loe phoisa, khukbuen, olive takha, misur takha, tuu hoi maitaw tae, tamna nongpa hoi tamna nongpatanawk talawkhaih atue maw?
Али му он рече: Зар срце моје није ишло онамо кад се човек врати с кола својих преда те? Зар је то било време узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње?
27 To pongah Naaman ih ngansae to nangmah hoi na caanawk khaeah dungzan khoek to akap tih, tiah a naa. Gehazi loe ngansae manh moe, dantui baktih anglung pongah Elisha hmaa hoiah tacawt ving.
Зато губа Неманова нека прионе за те и за семе твоје довека. И отиде од њега губав, бео као снег.
