1 Siangpahrang 1
1 David siangpahrang loe mitong moe, saning doeh coeh boeh; khukbuen angkhuk o sak; toe ngan to bae thai ai boeh.
А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.
2 To pongah a tamnanawk mah anih khaeah, Ka angraeng siangpahrang khetzawn hanah, tangla kacuem maeto pakrong pae o si; anih mah ka angraeng siangpahrang to poeknawmsak nasoe loe, ngan bet thaih hanah anih taengah iip pae nasoe, tiah thuih o.
Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.
3 To pongah Israel prae boih ah kranghoih tangla to pakrong pae o, to naah Shunam kami Abishag to a hnuk o; anih to siangpahrang khaeah hoih o.
И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
4 To tangla loe kranghoih parai; anih mah siangpahrang to khetzawn; toe siangpahrang loe anih hoiah taksa angkomhaih om ai.
А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
5 To naah Haggith capa Adonijah mah, Kai loe siangpahrang ah ka om tih boeh, tiah angmah hoi angmah to kasangah amkoeh. To pongah hrang lakoknawk hoi hrangnawk to lak moe, angmah hmaa ah cawnh hanah kami quipangato qoih.
А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
6 Anih loe ampa mah, Tipongah hae baktih hmuen na sak loe? tiah thuitaek vai ai; anih loe krang doeh hoih parai, Absalom ih amnawk ah oh.
И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
7 Adonijah loe Zeruiah capa Joab, qaima Abiathar hoiah lok angdueng o; nihnik mah Adonijah to angdoet hoi haih.
И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
8 Toe qaima Zadok, Jehoiada capa Benaiah, tahmaa Nathan, thacak David ih misatoep kami Shimei hoi Rei cae mah loe Adonijah to angdoe o haih ai.
Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
9 To naah Adonijah loe angmah ih nawkamya siangpahrang capanawk hoi siangpahrang ih tamna Judah kaminawk to kawk moe, tuu, maitaw tae hoi maitaw caa kathawk to lak moe, En Rogel vangpui taengah kaom Zoheleth ih thlung nuiah angbawnhaih to a sak.
Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
10 Toe tahmaa Nathan, Benaiah, thacak misatoep kaminawk hoi amnawk Solomon to kawk ai.
Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.
11 To naah tahmaa Nathan mah Solomon amno Bathsheba khaeah, Aicae angraeng David panoek ai ah, Haggith capa Adonijah loe siangpahrang ah oh boeh, tito na panoek maw?
Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
12 To pongah vaihi na hinghaih hoi na capa Solomon hinghaih to pahlong hanah lok kang thuih han.
Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.
13 David siangpahrang khaeah caeh loe anih khaeah, Aw, ka angraeng, siangpahrang, Kai pacoengah loe, na capa Solomon to siangpahrang ah om tih, anih loe kang hnuthaih angraeng tangkhang pongah anghnu tih, tiah na tamna kai khaeah lok na thuih na ai maw? Tipongah Adonijah loe siangpahrang ah oh loe? tiah thui ah.
Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
14 Khenah, siangpahrang khaeah to tiah lok na thuih li naah, kai kang kun moe, na thuih ih lok to kang doet haih han, tiah a naa.
И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.
15 To pongah Bathsheba loe, Shunam kami Abishag mah khetzawn ih, mitong siangpahrang khaeah, imkhaan thungah caeh.
И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
16 A phak naah Bathsheba loe siangpahrang hmaa ah akuep tathuk. Siangpahrang mah, Timaw na koeh? tiah a naa.
И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?
17 To naah anih mah siangpahrang khaeah, Ka angraeng, na Angraeng Sithaw ih ahmin hoiah na tamna kai khaeah, Kai pacoeng loe, na capa Solomon hae siangpahrang ah om ueloe, kang hnuthaih angraeng tangkhang nuiah anghnu tih, tiah lok na thuih.
А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.
18 Toe khenah, Adonijah vaihi siangpahrang ah oh boeh, tito ka angraeng, siangpahrang nang mah na panoek ai;
А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
19 anih loe maitaw taenawk, kathawk parai maitawnawk hoi paroeai tuunawk to boh moe, siangpahrang capanawk boih, qaima Abiathar hoi misatuh angraeng Joab to a kawk; toe na tamna Solomon loe kawk ai.
Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.
20 Aw ka angraeng, siangpahrang, Siangpahrang nang pacoengah, mi maw angraeng tangkhang nuiah anghnu tih, tiah khet hanah, Israel kaminawk boih ih mik loe na nuiah ni oh.
Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.
21 To tih ai nahaeloe ka angraeng, siangpahrang ampanawk khaeah anghak pacoengah, kai hoi ka capa Solomon loe kami kazae baktiah ni na sah o tih boeh, tiah a naa.
Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.
22 Khenah, anih mah siangpahrang khaeah lokthuih li naah, tahmaa Nathan to athungah akun.
И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.
23 Nihnik mah siangpahrang khaeah, Tahmaa Nathan hae ah oh, tiah a naa. To pongah tahmaa loe siangpahrang hmaa ah caeh moe, a mikhmai long ah akuep pae.
И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.
24 Nathan mah, Aw ka angraeng, siangpahrang, kai pacoengah, Adonijah hae siangpahrang ah om ueloe, ka angraeng tangkhang nuiah anghnu tih, tiah na thuih maw?
И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?
25 Anih loe vaihniah caeh tathuk moe, maitaw taenawk, kathawk parai maitaw caa hoi paroeai tuunawk to angbawnhaih ah a paek; siangpahrang capanawk boih, misatuh angraengnawk hoi qaima Abiathar to a kawk; nihcae loe Adonijah hmaa ah buhcaak o moe, a naek o; Adonijah siangpahrang hinglung sawk nasoe, tiah a hang o.
Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.
26 Toe na tamna kai hoi qaima Zadok, Jehoiada capa Benaiah, na tamna Solomon loe kawk o ai.
Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.
27 Hae hmuen hae na tamna panoeksak ai ah, ka angraeng, siangpahrang mah, siangpahrang angmah pacoengah, angraeng tangkhang nuiah anghnu han koi kami to na suek boeh maw? tiah a naa.
Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.
28 To pacoengah David siangpahrang mah, Bathsheba to kawsak. Anih loe siangpahrang hmaa ah angzoh moe, a hmaa ah angdoet.
А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.
29 To naah siangpahrang mah, Raihaih ka tongh naah ka hinghaih pahlongkung, Angraeng loe hing pongah,
Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
30 Israel Angraeng Sithaw ih ahmin hoiah nang khaeah, kai pacoengah loe, na capa Solomon to siangpahrang ah om tih, anih loe kai zuengah ka angraeng tangkhang nuiah anghnu tih, tiah ka sak ih lokkamhaih to vaihniah ka koepsak han, tiah a naa.
Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.
31 To naah Bathsheba loe long ah akuep tathuk moe, siangpahrang to khingyahaih paek pacoengah, Ka angraeng, siangpahrang David loe dungzan khoek to hing nasoe, tiah a naa.
Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!
32 David siangpahrang mah, Qaima Zadok, tahmaa Nathan hoi Jehoiada capa Benaiah to kawk oh, tiah a naa. Nihcae loe siangpahrang hmaa ah angzoh o.
Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.
33 Siangpahrang mah nihcae khaeah, Na angraeng ih tamnanawk to kawk oh; kaimah ih hrang nuiah ka capa Solomon to angthueng o sak loe, Gihon ah caeh o haih tathuk ah.
А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;
34 To ahmuen ah qaima Zadok hoi tahmaa Nathan mah, anih to Israel kaminawk ih siangpahrang ni, tiah situi bawh hoi nasoe; mongkah to ueng oh loe, Solomon siangpahrang to Sithaw mah hinglung sawksak nasoe, tiah hang oh.
И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!
35 To pacoengah anih hoi nawnto caeh o tahang ah, anih loe kai ih angraeng tangkhang nuiah anghnu ueloe, kai zuengah siangpahrang ah om tih. Anih to Israel hoi Judah kaminawk ukkung ah ka caksak boeh, tiah a naa.
Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.
36 Jehoiada capa Benaiah mah, Amen; ka angraeng, siangpahrang ih Angraeng Sithaw mah to tiah thuih boeh.
А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.
37 Angraeng loe ka angraeng siangpahrang hoi nawnto oh baktih toengah, ka angraeng David siangpahrang pongah kalen kue angraeng tangkhang ah oh hanah, Anih mah Solomon to om thuih nasoe, tiah a naa.
Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.
38 To pongah qaima Zadok, tahmaa Nathan, Jehoiada capa Benaiah, Kereth kaminawk hoi Peleth kaminawk loe caeh o tathuk moe, Solomon to David ih mule hrang nuiah angthueng o sak pacoengah, Gihon ah caeh o haih.
И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
39 Qaima Zadok mah kahni imthung ih tuu takii thung ih situi tabu to lak moe, Solomon to bawh. To pacoengah mongkah to uengh o, kaminawk boih mah, Sithaw mah Solomon siangpahrang hinglung sawksak nasoe, tiah hang o.
И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!
40 Kaminawk boih anih hnukah caeh o tahang, kaminawk loe tamoi uengh o moe, paroeai anghoe o; nihcae ih lok pongah long to anghuenh.
И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.
41 Adonijah hoi a taengah kaom angvinnawk boih mah buhcaak pacoeng tom naah to lok to thaih o; Joab mah mongkah lok to thaih naah, Tipongmaw vangpui loe atuen apawk hoiah koi? tiah a naa.
И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?
42 To tiah lokthuih li naah, khenah, qaima Abiathar capa Jonathan to angzoh; Adonijah mah anih khaeah, Athung akun ah; nang loe kahoih kami ah na oh pongah, tamthang kahoih ni nang thui tih, tiah a naa.
И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
43 Jonathan mah Adonijah khaeah, Aicae angraeng David mah Solomon to siangpaharng ah ohsak boeh.
А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.
44 Siangpahrang mah anih to qaima Zadok, tahmaa Nathan, Jehoiada capa Benaiah, Kereth kaminawk, Peleth kaminawk hoi nawnto patoeh moe, anih to siangpahrang ih mule hrang nuiah angthueng o sak boeh;
Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.
45 qaima Zadok hoi tahmaa Nathan mah anih to Gihon ah siangpahrang ah situi bawh hoi boeh; nihcae loe to ahmuen hoiah anghoehaih hoi angzoh o pongah, vangpui to anghuenh. To atuen apawk ni a thaih o.
И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.
46 To pacoengah Solomon loe siangpahrang angraeng tangkhang nuiah anghnut boeh.
И Соломун је већ сео на царски престо.
47 Siangpahrang ih tamnanawk doeh anghoehaih lokthuih hanah aicae angraeng, David siangpahrang khaeah angzoh o; Sithaw mah Solomon ih ahmin to na hmin pongah lensak kue nasoe loe, anih ih angraeng tangkhang doeh nang ih angraeng tangkhang pongah len kue nasoe, tiah a naa o. Siangpahrang loe angsonghaih ahmuen ah tabok moe, Sithaw to a bok.
И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
48 Kaih ih angraeng tangkhang nuiah anghnu han kami to vaihniah, ka mik hoiah nang hnuksak boeh pongah, Israel Angraeng Sithaw loe tahamhoihaih om nasoe, tiah a thuih, tiah a naa.
Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.
49 To lok to Adonijah hoi nawnto kaom angvinnawk boih mah thaih o naah, zit o pongah angthawk moe, angmacae ih loklam ah caeh o boih.
Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
50 Toe Adonijah mah Solomon to zit pongah, caeh moe, hmaicam pong ih takii to patawnh hoiah oh.
А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
51 Khenah, Adonijah mah Solomon siangpaharng to zit pongah, hmaicam pong ih takii to patawnh caeng moe, Solomon siangpahrang mah kai khaeah, anih ih tamna to angmah ih sumsen hoiah ka hum mak ai, tiah vaihniah lokkamhaih sah nasoe, tiah a thuih, tiah Solomon khaeah thuih pae o.
И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.
52 Solomon mah, Angmah hoi angmah to kami kahoih ah om nahaeloe, a lu nui ih sam maeto doeh long ah krah mak ai; toe a nuiah sethaih om nahaeloe dueh tih, tiah a naa.
А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
53 To pacoengah Solomon siangpahrang mah kami to patoeh moe, anih to hmaicam hoiah angzoh o haih tathuk. Adonijah loe angzoh moe, Solomon siangpahrang hmaa ah akuep; to naah Solomon mah nangmah im ah amlaem ah, tiah a naa.
И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.
