Luke 14
1 Lumbu kimosi ki saba, Yesu bu kakota mu dia ku nzo yi pfumuyimosi yi Bafalisi, buna bobo baba muna baba kuntala bumboti.
И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2 Tala mutu wumosi wuba kimbevo kimvimbu wuba va ntualꞌandi.
И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3 Buna Yesu wuyuvula minlongi mi Mina ayi Bafalisi ti: —Minsua midi mu belusa mutu mu lumbu ki saba e?
И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4 Baba kuawu dio sui. Buna Yesu wusimba mutu beni, wumbelusa ayi wumvutula.
А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5 Bosi wukamba batu baba vana: —Nani mu beno wuidi muanꞌandi voti ngombiꞌandi vayi zimbukila yidodukidi mu dibulu, wunkambu vika ku yitapula mu lumbu ki saba e?
И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6 Basia vutula kadi diambu ko mu mambu momo.
И не могоше Му одговорити на то.
7 Muaki wukamba nongo yimosi mu diambu di bobo batumusubu kamona buevi baba sobudilanga bibuangu binzitusu; ayi wuba kamba:
А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8 —Mu thangu bela kutumisa ku nyengo wu makuela buna bika kuenda vuanda va meza va buangu ki nzitusu, ayi zimbukila mutu wumosiwulutidi minsua wutumusu kuidi mutu wowo wutumisa
Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9 bila buna mutu wowo wulutumisa ngeyo ayi niandi wela kuiza ayi kukamba: “vana buangu kiaku kuidi mutu wawu”. Buna wela monazitsoni kuenda vuanda ku buangu kitsuka.
И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10 Vayi bu bela kutumisa yenda ayi vuanda ku buangu kitsuka mu diambu mutu wowo wulutumisini bu kela kuiza wela ku kamba: “A nkundi ama, yiza vuandi vava”. Buna wela zitisu va ntuala batu bosobela ba yaku va meza.
Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11 Bila woso wukukinangikanga wela kululu ayi woso wukukikululanga wela nanguku.
Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12 Buna wukamba mutu wowo wuntumisa: —Ngeyo tumisa batu mu dia va muini voti va masika kadi tumisa bakundi baku, bakhomba ziaku, bambuta ziaku voti bamvuama bafikimini yakutala mamvawu babika kutumisa muingi bavutudila mambu momo wuba vangila.
А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13 Vayi mu thangu wumvangisa nyengo, bufueni wutumisa minsukami, babela binama, bantiudikanga, baphofo.
Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14 Ngeyo wela ba mu khini bila batu bobo basi ko kadi kiasa mu diambu bavutudila mambu momo wuba vangila. Buna Nzambi wela kumfuta mu lumbu kioki basonga bela fuluka.
И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15 Buna mutu wumosi mu bobo baba va meza, bu kawa mambu momowukamba Yesu ti: —Khini kuidi mutu wowo wela dia mu Kipfumu ki Nzambi!
А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16 Yesu wumvutudila: —Mutu wumosi wuvangisa nyengo wunneni, wutumisa batu bawombo.
А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17 Thangu yi dia bu yifuana, wufidisa kisadi kiandi mu diambu kakamba batu batumusu ti “yizanu bila mamo makubinini.”
И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18 Vayi babo balomba nlemvo. Wutheti wunkamba: “Tsola ndisumbidi ayi mfueti kaka kuenda kuyitala, diawu ndemvukila.”
И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19 Wunkaka wukamba: “Dikundi di zingombi ndisumbidi, ziawu ndieka kuenda makisa, diawu wundemvukila.”
И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20 Wunkaka wukamba: “Bosi kuandi ndikuedidi, diawu ndilendi baka bu kuizila ko.”
И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21 Kisadi beni bu kivutuka, kiyiza kamba Pfumu andi mambu moso mama. Buna pfumu yi nzo beni wufuema ayi wukamba kisadi kiandi: “Yenda nsualu mu zinzila ayi mu bina bi zinzila zi divula ayi tuala vava: minsukami, babela binama, baphofo ayi bantiudikanga…”
И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22 Buna kisadi beni kiyiza kunkamba: “A pfumu matuminingi mavangimini vayi bibuangu bikidi.”
И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23 Buna pfumu andi wumvutudila: “Yenda mu zinzila, mu yenda ziphangu kuika batu biza koti mu diambu di nzoꞌama yifuluka.
И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24 Bila bukiedika ndikulukamba kadi mutu wumosi mu bobo batumusu kalendi dia ko.”
Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25 Nkangu wu batu wuba wuwombo wuba kuenda nlandakananga. Buna Yesu wubaluka kuidi nkangu ayi wuba kamba:
Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26 —Enati mutu wizidi kuidi minu ayi enati kakadi lenda siandi, nguandi, nketuꞌandi, bana bandi, bakhomba bandi zi babakala ayi bakhomba bandi zi baketo, nkutu ayi luzingu luandi veka buna kkalendi banlonguki ama ko.
Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27 Woso wunkambu nata dikulusi diandi ayi wunkambu kundandakana, kalendi ba nlonguki ama ko.
И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28 Bila nani buna luidi bu katidi tungisa nzo yi banga wunkambu tuama vuandanga mu yindula thalu yela fua mu nzo beni mu diambu di zaba kani lenda manisa kisalu beni.
И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29 Bila enati kakadi nunga mu manisa thungulu andi bu kamanisini tula zifundasio buna batu boso bobo bela kummona, bela kunsekinina
Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30 bu bela tuba: “mutu wawu wutona tungisa nzo vayi kasia nunga ko manisa yawu”.
Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31 Voti ntinu mbi wowo tidi nuanisa ntinu wunkanka mvita wunkambu tuama vuandanga mu yindula kani mu dikumi mili di masodi buna lenda nungamu nuanisa mutu wowo wunkuiza kuidi niandi ayi makumuadi ma mili e?
Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32 Enati buawu ko buna bu kakidi thama buna makafidisa mvualakuidi ntinu wunkaka ayi kunyuvula mambu mafueni mu kotisa ndembama.
Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33 Diawu woso kuandi buna luidi wunkambu yekula bima bioso bidi yandi buna kalendi ba nlonguki ama ko.
Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34 —Tsalu kidi kima kimboti vayi enati yizimbisidi lueki luandi bunabuevi balenda vutudila lueki beni e?
Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35 Yisiedi kadi mfunu ko kani mu ntoto voti mu mbozi, yifueti kaka lozu ku nganda. Woso widi matu mawila buna bika kawa.
Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
