Acts 21
1 Buna tusia vambana yawu, tuyenda nate ku sanga ki Kosi. Mu lumbu kilanda bosi tuyenda ku Lodi bosi tutula ku Patala.
И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.
2 Bu tubuana masuwa maba mvioka ku Fenisi, tukota mu masuwa beni ayi tuyenda.
И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.
3 Bu tufikama ku sanga ki Sipeli kioki tubika ku koko ku lumoso, beto tuviokila ku ndambu Sili, bosi tutula ku disimu di Tile. Kuawu kufueti kulululu bima biba mu masuwa.
А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа.
4 Tubata minlonguki ayi tsambudi di bilumbu tuvuandila yawu. Balubula Polo mu lutumunu lu pheve Yinlongo mu bika kuenda ku Yelusalemi.
И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.
5 Bilumbu bieto bu bimanisa, tuyenda ayi tutatamana nzietolo eto. Minlonguki mioso ayi baketo bawu ayi bana bawu bayenda tuvekisa nate kuna difula di divula. Bu tutula ku dibongo tufukama ayi tusambila.
А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу.
6 Bu tumana bumbakala beto yi beto, tukota mu masuwa bosi bawu bavutuka mu zinzo ziawu.
И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама.
7 Bu tumanisa nzietolo eto mu maza, botuka ku Tile nate ku Pitolemayisi. Kuawu tuvanina bakhomba mboti. Lumbu kimvimba tukadila yawu.
А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.
8 Mu lumbu kilanda, tuyenda ku Sezale. Tukota mu nzo Filipi, nsamuni wu Nsamu Wumboti; wuba wumosi mu tsambudi di bisadi biobi dibundu disobuladibundu. Ku nzoꞌandi tuleka.
А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега.
9 Bana baya babaketo baba yandi; basi zaba nitu yi dibakala ko. Dikaba di bikula diba yawu.
И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху.
10 Bu tuvuanda kuna bilumbu biwombo, buna mbikudi wumosiwuba ku Yuda dizina diandi Angabusi.
Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;
11 Wuyiza kutu bata; Wubonga sentila yoyi Polo kaba mvuantilanga minledi; wukikanga malu ayi mioko ayi wutuba: —Pheve Yinlongo kakembi: Buawu buabu Bayuda bela kangila ku Yelusalemi mutu vuidi sentila yayi ayi bela kunyekula mu mioko mi Bapakanu.
И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.
12 Bu tuwa mambu momo, beto ayi mikhuikizi mi Sezale tuleba Polo muingi kabika kuenda ku Yelusalemi.
И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.
13 Vayi niandi wutuvutudila: —A mbi lulembo vangi bu lulembo didi ayi bu lulembo mbonisa kiadi mu ntima e? Bila kuidi minu, ndidi wukubama bika sia ti, mu kota mu nloko, vayi khubimini mu fua ku Yelusalemi mu diambu di dizina di Pfumu Yesu!
А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.
14 Bu tusia nunga ko mu balula mabanza mandi, tusia buela kunleba ko ayi tutuba: —Bika luzolo lu Pfumu luvangama!
А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде.
15 Bilumbu bina bu bivioka, tukubika bima bieto ayi tuyenda ku Yelusalemi.
А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.
16 Ndambu minlonguki minkaka mi Sezali miyenda yeto. Mitunata ku nzo Nasoni muisi Sipeli; niandi wuba nlonguki wuthama; kuidi niandi tuvuanda.
А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали.
17 Bu tutula ku Yelusalemi, bakhomba zituyakula mu khini.
И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.
18 Mu lumbu kilanda Polo wutunata kuidi Zaki, kuna ku kutakana bakulutuboso ba dibundu.
А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине.
19 Buna Polo wuba vana mboti, Polo wuba kamba diambu dimosi-dimosidiodi Nzambi kavanga mu niandi kuidi Bapakanu.
И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.
20 Bu bawa mambu moso momo, bakembisa Nzambi bosi bakamba Polo: —A khomba, ngeyo mueni ti Bayuda bawombo bawilukidi ayi bawu boso bankinzikanga ngolo Mina mi Moyize.
А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон.
21 Muaki bawilu ti ngeyo wulembo longi Bayuda bobo beti zingila mu mavula ma Bapakanu ti babika buela tumimina Mina mi Moyize. Ngeyo wukuba kambanga ti babika buela zengisanga nitu yi kibakala yi bana bawu bababakala ayi babika buela tumimina bifu bieto.
А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.
22 A buabu mbi tusia e? Bila ma bawa ti wutudidi kuaku.
Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.
23 Diawu tumimina mambu momo tueka kukamba: babakala baya badi yetovava bavengi tsila.
Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу;
24 Wuba bongi, wukivedisa va kimosi ayi bawu. Ayi wuba futilazimbongo mu diambu bavukusu dikungulu. Buawu bobo batu boso bakuiza zabila ti mambu moso bawilu mu diambu diaku madi ma luvunu bila ngeyoveka weti kinzikanga Mina.
Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.
25 Vayi mu diambu di Bapakanu bawilukila, tubaka lukanu ayi tuba sonikina nkanda mu kuba kandika ti ba bika dianga zimbizi ziozi zitambuku makaba kuidi zinzambi zi bitumba, babika dianga bibulu biobibivondolo mu kambu totuka menga, babika dianga menga ayi babika kitsuza.
А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства.
26 Mu lumbu kilanda, Polo wubonga batu beni, wukivedisa va kimosiayi bawu; wukota yawu mu Nzo Nzambi mu diambu di kamba kuidi batu lumbu kiela manisa tsukudulu ayi lumbu kiela vanu dikaba di kadika mutu.
Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих.
27 Buna tsambuadi di bilumbu bieka nduka duka, Bayuda baba ku Azibayiza bakula Polo muna Nzo Nzambi, batuma batu batotula khindu mu nkangu wu atu ayi bankanga.
А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.
28 Bayamikina: —A basi Iseli! Luiza lu tusadisa! Talanu mutu wawu wetalonga muamo ayi kuidi batu boso mu diambu di vueza batu beto, Mina mieto ayi buangu kiaki. Tala kutu wukotisidi basi Ngelese, mu Nzo Nzambi ayi wusumuni buangu kiaki kinlongo.
Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово.
29 Batubila bobo mu diambu bamona Polo, ku divula, va kimosi ayi Tolofime muisi Efeso. Bawu babanzila ti Polo wunnata ku Nzo Nzambi.
Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву.
30 Divula dioso diyiza ba ntengu-ntengu ayi batu bawombo bayiza kutakana kuna mu nsualu. Bakanga Polo, bankoka nate ku nganda nzo Nzambi ayi bakanga mielo mi Nzo Nzambi.
И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.
31 Bu batomba bu vondila Polo, tsangu yitula nate kuidi Pfumu masodi ma basi Loma ti khindu yeka mu Yelusalemi dioso.
А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.
32 Muna thangu yina Pfumu masodi ma basi Loma wubonga masodi ayi bapfumu ziawu, bayenda nsualu ku buangu ki kutakana batu. Bu bamona pfumu masodiva kimosi ayi masodi, balembolo buela beta Polo.
А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла.
33 Pfumu masodi wufikama vaba Polo, wunsimba ayi wutuma masodibakanga polo mu zisieni zizole. Bosi wuyuvula kani Polo niandi nani ayi diambu mbi kavengi.
А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.
34 Vayi va khatitsika batu bobo bakutakana; bankaka bayamikina diambu dina; bankaka bayamikina diambu diadi. Sumbu pfumu masodi kasia zaba ko diambu diodi ditotula khindu bila divula diba dinneni; buna wutuma banata Polo ku ka ki masodi.
А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор.
35 Polo bu katula va kikada, masodi mannanguna mu diambu di nganzi yi batu bobo bakutakana vana.
А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.
36 Bila nkangu wu batu wuba kunlandakana wuba yamikina: —Kafua!
Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га.
37 Mu thangu banzola kotisa Polo ku Ka ki masodi, wukamba pfumu masodi ti: —Ndilenda baka minsua mi kukambila diambu e? Pfumu masodi wuyuvula Polo: —Zebi tuba ki Kingelesi e?
А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки?
38 Ngeyo wisiko muisi Ezipiti, wowo wutotula khindu mu bilumbu bibedi, wuba kuenda natanga mili ziya zi mimvondi mu dikanga e?
Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?
39 Polo wumvutudila: —Nana tata! Minu ndidi Nyuda, ndidi muisi Talise, divula dimosi di mfunu didi mu zunga ki Silisi. Ndemvukila, wuphana minsua miyolukila va ntuala batu.
А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.
40 Pfumu masodi wumvana minsua. Polo wutelama va kikada, wumuna koko mu diambu di sima biyoko bosi biyoko bimanisa. Biyoko bioso bu bimanisa, bosi wutona yoluka mu mbembo yi ki Ebelewo:
А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи:
