Imbombo 21
1 Unsiki ghuno tukalekine navene, tukyula ku nyanja, tukafikile mulikaja ilya Kosi, ikighono kinokikafikile mu likaja lya Rodo, na kuhuma ukuo tukafikile mulikaja lya Patara.
離開了他們，便開船一直航行，來到科斯，第二天到了洛多，又從那裏到了帕塔辣。
2 Ye tupatile i meli jinojino jilovoka kuluta ku Foinike, tukapandile na kukyula.
我們遇見了一隻要開往腓尼基的船，便上去航行。
3 Ye tufikile pavulongolo pa kiponge ikya Kipro, tukajilekile ulubale ulwa ng'ighi, tukakyula kuluta ku Siria, tukima mulikaja ilya Tiro, ulwakuva ukuo kwekuno imeli jikale jipakilvue ishehena ja mwene.
我們望見了塞浦路斯，就從它左邊駛過，向敘利亞駛去，在提洛靠了岸，因為船要在那裏卸貨。
4 Ye avavuene avavulanisivua, tukikala ukuo ifighono budika lubale. Ava vulanisivua avaava vakam'bula u Paulo kukilila uMhepo kuuti umwene nangisaghe ku Yerusalemu.
我們找到了門徒，就在那裏住了七天；他們因聖神的默示，告訴保祿不要上耶路撒冷去。
5 Ye visile ifighono fila, usue tukabuka kuluta kulyusue. Vooni palikimo, nava mama vavanave palikimo navaana vavanave, vakatuhingilisie musila siitu yeye tuhumile kunji kulikaja. Kange tukafughama ku pwani, tukifunya, tukalaghine tweeni.
日子一滿，我們便出發前行，眾人同妻子兒女陪送我們直到城外；我們跪在岸上祈禱，
6 Tukapandile imeli, kuno avenge vigomoka kange kunyumba sivanave.
彼此辭別後，我們上了船，他們就回家去了。
7 Kange ye tumalile ulughendo lwitu kuhuma ku Tiro, tukafikile ku Tolemai. Pala tukahungile avanyalukolo na pikukala na vene kighono kimo.
我們從提洛到了仆托肋買，便行完了航程；向弟兄們請過安，就在他們那裏住了一夜。
8 Ikighono kino kikwisa tukabukile tukalutile ku Kaisaria. Usue tukingile munyumba ja Filipo, undaliki ughwa livangili, juno alyale jumbo vava budika lubale, najusue tukikala palikimo nu mwene.
第二天我們出發，來到凱撒勒雅，進了傳福音者斐理伯的家，住在他那裏，他是七執事之一。
9 Umuunhu uju alyale navahinja vano vakavilagha.
他有四個女兒，都是貞女，能說預言。
10 Ye ikalile ukuo ifighono n'diiki, akika kuhuma kuvu Yahudi um'biili jumo juno itambulivua Agabo.
我們住了多日。有一個先知，名叫阿加波，從猶太下來。
11 Umwene akisile kulyusue akatola ukanda ghwa Paulo. Ku uluo akipinya amaghulu nana mavoko gha mwene jujuo akaati, “U Mhepo u Mwitike iiti ndiiki,” “Ava Yahudi ku Yerusalemu vikupinya u muunhu juno itema ukanda ughu, voope vikupela mumavoko gha vaanhu avapanji.”
他來到我們這裏，拿起保祿的腰帶，將自己的腳和手綁了，說：「聖神這樣說：猶太人要在耶路撒冷這樣捆綁這條腰帶的主人，將他交在外邦人手中。」
12 Ye tum'pulike amasio agha usue navaanhu vano vakale vikukala pala tukam'bula u Paulo aleke pitogha kuluta ku Yerusalemu.
我們一聽這話，就同當地居民請求保祿不要上耶路撒冷去。
13 Pe u Paulo akamula, “Muvomba kiki, mulila na kudenyania inumbula jango? Ulwakuva niling'anisie, nambe kukungua kweene, looli kange kufwila ukuo ku Yerusalemu vwimila vwa litavua ilya Mutwa Yesu.”
保祿回答說：「你們為什麼啼哭，使我心碎呢﹖為了主耶穌的名，我不但準備受綑綁，而且也準備死在耶路撒冷。」
14 Ulwakuva u Paulo nakale ilonda kuvulua, tukabuhilile na kujoova, “kange uvughane vwa Mutwa vuvombike.”
我們既不能說服他，也就靜默了，只說：「願主的旨意成就罷！」
15 Ifighono ifi, tukatolile amafuko ghitu nakuluta ku Yerusalemu.
過了幾天，我們便收拾行李上耶路撒冷去；
16 Avavulanisivua vamo kuhuma ku Kaisaria tukafwatine nusue. Vakan'twala umuunhu jumo juno itambulivua Mnasoni, muunhu ghwa ku Kipro, um'bulanisivua ghwa pakali, juno tulikalile palikimo.
有幾個凱撒勒雅的門徒，也和我們同去，他們領我們到一個久為門徒的塞浦路斯人木納松那裏住宿。
17 Ye tufikile ku Yerusalemu, avanyalukolo vakatuupile nulukelo.
我們到了耶路撒冷，弟兄們高興地接待了我們。
18 Ikighono kino kikwisa u Paulo akalutile palikimo nusue kwa Yakobo, nava ghogholo vooni vano pevakale.
第二天，保祿同我們去見雅各伯，眾長老也都聚集在那裏。
19 Ye tuhungile, akavapela imola jino ye jikyale ijinge amasio ghano uNguluve alyavombile mu vanave mu vapanji kuhumila mumbombele inofu ijaija ija mweene.
保祿向他們請安以後，就將天主在外邦人中藉他的服務所行的事，一一敘述了。
20 Unsiki ye vam'pulike agha, vakam'pala u Nguluve, pe vakam'bula, “Ghulola, nyalukolo kweghale amaelufu ghalingi vitiike muvala muva Yahuhudi. Aveene Vooni valinuvufumbue uvwakukola indaghilo.
他們聽了，就光榮天主，並對保祿說：「弟兄! 你看，在信教的猶太人中盈千累萬，都是熱愛法律的人；
21 Vavulilue kusimilisivua uve, kuuti ghu vulanisia ava Yahudi vino vikukala pakate pavapanji kulekana nu Musa, kuuti ghukuvavula vano navakekile avaana vavanave, kangekange navangafwataghe injio isa kali.
關於你，他們聽說你教訓在外邦人中的一切猶太人背棄梅瑟，說不要給孩子行割損禮，也不要按規例行。
22 Tunoghile tuvombe kiki? Vikagula kuuti vipulika uve ghwisile.
那麼怎麼辦呢﹖他們總會聽說你已來了。
23 Lino vombagha kino usue tukukuvula: tuulinavoope vaanhu vane vano vavikile ulujigho.
你就按照我們告訴你的去辦罷：我們這裏有四個人，他們都有願在身；
24 Vatole avaanhu ava pe ghuvalasie ghwe mwene palikimo navene, pe uvahombele ighalama savanave, neke vakeete amatue ghavanave. Mu uluo umuunhu jumo akagule kuuti ghano gha vombilue vwimila uve gha vudesi. Vamanyile kuuti uve ghugadilile indaghilo.
你帶這些人，同他們一起行取潔禮，並替他們出錢，叫他們剃頭；這樣，眾人便知道自己關於你所聽到的事原是假的，而你卻是個循規蹈矩，遵守法律的人。
25 Looli imola isa vapanji vaano viitiki, tulyalembile na kuhumia ululaghilo kuuti vanoghile kukujileka ni fiinu fino fihumisivue mumatekelo agha fihweni, ni danda, kuhuma ni kila kino kinyongilue, kange vavulekaghe uvuvafu.”
關於信教的外邦人，我們已寫信決定，叫他們戒避祭邪神之物、血、窒死的禽獸和姦淫。」
26 Pe pano, u Paulo akavatoola avaghosi, ikighono ikyavuvili, akinosisie jujuo palikimo na veene, akingila mu nyumba imbaha inyimike ijakufunyila, kupulisia unsiki ughwa kighono ikyakuvavulanisia na lilitekelo lihumisivue vwimila umuunhu ghweni ughwa vanave.
於是保祿就把這幾個人帶去；第二天，同他們一起行了取潔禮，以後進了聖殿，呈報取潔的日子何時滿期，何時為他們每人奉獻供物。
27 Ifighono fila ifya budika lubale ye flipipi kusila, ava Yahudi vamo kuhuma ku Asia vakamwaghile u Paulo mu nyumba imbaha inyimike ija kufunyila, namapugha vakakalala, kange vakamugholokesia amavoko.
當七天快完時，從亞細亞來的猶太人見保祿在殿裏，就煽動所有的群眾，向他下手，
28 Valyale vijeghela, “Avaanhu ava ku Israeli, mututange, uju ghwe muunhu jula juno ivulanisia avaanhu kwooni amasio ghano gha pungine na vaanhu, indaghilo pano tulipuo apa. Kange avaletile ava Yunani mu nyumba inyimike ijakufunyila na piku panyasia apa pa vwimike.”
喊著說：「以色列人! 請幫忙，這就是到處教訓眾人反對人民、法律和這地方的那個人。他還領了希臘人們進聖殿，褻瀆了這聖地。」
29 Ulwakuva pavwasio valyale vamwaghile u Trofimo mu Efeso alyale nu mwene palikimo kulikaja, aveene vyalale viiti u Paulo akan'twala ku nyumba imbaha inyimike ija kufunyila.
原來他們以前見過厄弗所人特洛斐摩同他在城裏，就以為保祿領他進了聖殿。
30 Ilikaja lyooni lilyale nuludegho, na vaanhu vakakimbiila palikimo na ku n'kola u Paulo. Vakamumia kunji mu nyumba imbaha ijakufunyila, kaange amalyango ghakadindua.
於是全城震動，百姓一起跑來，拿住保祿，把他拉出殿外，立即把門都關上。
31 Ye valyale vighela kukum'buda imola sikam'fikila um'baha ghwa kipugha ikya valoleli kuuti i Yerusalemu jooni jilyale jimemile ulunjughanjugha.
他們正想要殺他時，有人上去報告給營部的千夫長說： 「全耶路撒冷都亂了！」
32 Pa uluo akavatola avasikari nava jemedari akakimbilila ikipugha. Unsiki ghuno avaanhu ye vamwaghile um'baha ughwa valoleli navasikari, vakamuleka kun'tova u Paulo.
千夫長立時帶著士兵和百夫長跑下來，到了他們那裏；他們一見了千夫長和士兵，就停止，不打保祿了。
33 Kange um'baha ghwa kipugha ye alipipi akan'kosa u Paulo, pe akalaghila akungue namanyololo mu m'biili. Akam'posia umwene kaange ghwe veeni kange ghwe veeni avombile kicking.
於是千夫長前去，拿住保祿，下令用兩條鎖鏈綁了，遂查問他是誰，作了什麼事。
34 Vamo avaanhu mukipugha valyale vilalatila ikiiinu iiki navange ikinge. Ulwakuva u jemedari naghelile kukuvavula ikinu kye kyoni kila ulwakuva lwa njeghelo sila, akalaghila u Paulo ise munkate mu lilinga.
群眾中，有的喊這，有的喊那；由於亂嚷，千夫長不能得知實情，便下令將保祿帶到營裏去。
35 Kange ye afikile pa ngasi, pe akatolua nu nsikari ughwa kipugha vwimila uvwa lunjughanjugha.
當走上台階時，由於群眾擠得兇猛，保祿只好由士兵抬著；
36 Pe ikipugha kikam'bingilila na kughendelela ni njeghelo, “M'busie uju!”
一群百姓跟在後面喊著說：「除掉他！」
37 U Paulo ye itwalua munkate mu ngome, akam'bula um'baha ghwa kipugha, “Lunoghile kukum'bula ikinu?” Um'baha jula ughwa kipugha akaati, “Ghujova ikii Yunani?
快要帶進營盤時，保祿向千夫長說：「許我向你說句話嗎﹖」他說： 「你會希臘話﹖
38 Asi, uve naveve mu Misri juno pavutengulilo alongosia uvugalusi kaange atoola avalugu imbilima shine kulukuve?”
莫非你就是前些日子作亂，帶領四千匕首黨人，往荒野去，的那個埃及人嗎﹖」
39 U paulo akaati, “Une nili Muyahudi kuhuma mulikaja ilya Tarso ilya ku Krikia. UneUne nili muholua ghwa likaja lino litanbulike. Nikuvasuma, munitavule nijove na vaanhu.”
保祿答說：「我是猶太人，是塔爾索人，基里基雅的一個並非無名城市的公民。我求你，准我向百姓講話。」
40 Unsiki ghuno u jemedari atavwile, u Paulo Akiva pa ngasi akahumia indaghilo ku vaanhu kuluvoko lwa mwene. Unsiki ghuno ghukalilime fiijo pe akajova navoope kuki Hebrania. Akaati,
千夫長准許了；保祿就站在台階上向百姓揮手，大家都安靜下來後，保祿便用希伯來話致辭說：
