< Zǝbur 121 >
1 «Yuⱪiriƣa qiⱪix nahxisi» Kɵzlirimni taƣlar tǝrǝpkǝ kɵtürüp ⱪaraymǝn; Mening yardimim ⱪǝyǝrdin kelur?
Подижем очи своје ка горама; одакле ми долази помоћ?
2 Mening yardimim Pǝrwǝrdigardindur; Asman-zeminni Yaratⱪuqidindur.
Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.
3 U putungni ⱨeq teyildurmaydu; Seni saⱪliƣuqi ⱨeq mügdimǝydu!
Неће дати да попузне нога твоја; не дремље чувар твој.
4 Mana, ⱪara, Israilni saⱪliƣuqi ⱨǝm mügdimǝydu, ⱨǝm uhlimaydu!
Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев.
5 Pǝrwǝrdigar sening saⱪliƣuqingdur; Pǝrwǝrdigar ong yeningdiki sayiwǝndur.
Господ је чувар твој, Господ је сен твој, Он ти је с десне стране.
6 Ⱪuyax kündüzdǝ, ay keqidǝ sanga zǝrǝr yǝtküzmǝydu;
Дању те неће сунце убити ни месец ноћу.
7 Pǝrwǝrdigar barliⱪ yamanliⱪtin seni saⱪlaydu; U jeningni saⱪlaydu;
Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ.
8 Pǝrwǝrdigar qiⱪixingni, kirixingni, Buningdin keyin ǝbǝdil’ǝbǝdgiqǝ saⱪlaydu.
Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека.