Qɵl-bayawandiki sǝpǝr 23
1 Balaam Balaⱪⱪa: — Sili muxu yǝrgǝ manga yǝttǝ ⱪurbangaⱨ yasitip bǝrsilǝ, muxu yǝrgǝ yǝnǝ yǝttǝ buⱪa bilǝn yǝttǝ ⱪoxⱪarmu ⱨazirlap bǝrsilǝ, — dedi.
И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
2 Balaⱪ Balaamning deginidǝk ⱪilip bǝrdi; Balaⱪ bilǝn Balaam ikkisi ⱨǝrbir ⱪurbangaⱨⱪa ⱪurbanliⱪ ⱪilixⱪa birdin buⱪa bilǝn birdin ⱪoxⱪar sundi.
И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
3 Balaam Balaⱪⱪa: — Sili ɵz kɵydürmǝ ⱪurbanliⱪlirining yenida tursila, mǝn aldiƣa barimǝn, Pǝrwǝrdigar mening bilǝn kɵrüxüxkǝ kelǝmdikin? U manga nemǝ dǝp kɵrsǝtmǝ bǝrsǝ, mǝn ɵzlirigǝ xuni dǝp berimǝn, — dedi wǝ bir dɵnggǝ qiⱪti.
Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
4 Huda Balaam bilǝn kɵrüxti; Balaam Hudaƣa: — Mǝn yǝttǝ ⱪurbangaⱨ ⱨazirlattim, ⱨǝrbir ⱪurbangaⱨⱪa ⱪurbanliⱪ süpitidǝ birdin buⱪa bilǝn birdin ⱪoxⱪar sundum, — dedi.
И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
5 Pǝrwǝrdigar Balaamning aƣziƣa bir sɵzni selip: — Balaⱪning yeniƣa ⱪaytip berip uningƣa mundaⱪ, mundaⱪ degin, — dedi.
А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.
6 Xuning bilǝn u Balaⱪning yeniƣa ⱪaytip bardi. Mana, u wǝ Moabning barliⱪ ǝmirliri uning kɵydürmǝ ⱪurbanliⱪining yenida turatti.
И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.
7 Balaam kalam sɵzini aƣziƣa elip mundaⱪ dedi: — Balaⱪ meni Aram degǝn yurttin, Moab xaⱨi Balaⱪ meni mǝxriⱪ taƣliridin elip kelip, Mundaⱪ dedi: — Kǝl, mening üqün Yaⱪupni ⱪarƣiƣin. Kǝl, Israilni rasa bir sɵküp ǝyibligin.
А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
8 Tǝngri Ɵzi ⱪarƣimiƣan birawni mǝn ⱪandaⱪ ⱪarƣay? Pǝrwǝrdigar Ɵzi sɵküp ǝyiblimigǝn birawni mǝn ⱪandaⱪ sɵküp ǝyiblǝy?
Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?
9 Mǝn ⱪoram taxlarning qoⱪⱪilirida turup uni kɵrmǝktimǝn, Dɵnglǝrdǝ turup uningƣa nǝzǝr salmaⱪtimǝn; Mana, ular yǝkkǝ yaxaydiƣan bir ⱪowm, Ular baxⱪa ⱪowmlarning ⱪatarida sanalmaydu.
Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.
10 Yaⱪupning topilirini kim ⱨesablap qiⱪalaydu? Ⱨǝtta Israilning tɵttin birinimu kim sanap qiⱪalaydu? Mening jenim ⱨǝⱪⱪaniyning ɵlümidǝk ɵlsun, Mening ahirim uningkidǝk bolƣay!
Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
11 Balaⱪ Balaamƣa ⱪarap: — Sǝn manga nemǝ ⱪiliwatisǝn?! Mǝn seni düxmǝnlirimni ⱪarƣap berixkǝ qaⱪiritⱪan tursam, mana sǝn ǝksiqǝ pütünlǝy ularƣa amǝt tiliding! — dedi.
Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
12 — Pǝrwǝrdigarning aƣzimƣa salƣinini yǝtküzüxkǝ kɵngül ⱪoymisam bolamti? — dǝp jawap bǝrdi Balaam.
А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
13 Balaⱪ Balaamƣa: — Mening bilǝn billǝ baxⱪa bir yǝrgǝ barsila, ularni xu yǝrdin kɵrǝlǝyla; biraⱪ ularning ⱨǝmmisini ǝmǝs, ularning qegridiki bir ⱪisminila kɵrǝlǝyla; sili xu yǝrdǝ turup ularni mǝn üqün ⱪarƣap bǝrsilǝ, — dedi.
Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
14 Xuning bilǝn Balaⱪ Balaamni «Zofimning dalasi»ƣa, Pisgaⱨ teƣining qoⱪⱪisiƣa baxlap berip, xu yǝrdǝ yǝttǝ ⱪurbangaⱨ saldurup, ⱨǝrbir ⱪurbangaⱨⱪa ⱪurbanliⱪ süpitidǝ birdin buⱪa, birdin ⱪoxⱪar sundi.
И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
15 Balaam Balaⱪⱪa: — Sili muxu yǝrdǝ ɵzlirining kɵydürmǝ ⱪurbanliⱪlirining yenida turup tursila, mǝn awu yaⱪⱪa berip kɵrüxüp kelǝy, — dedi.
Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
16 Pǝrwǝrdigar Balaam bilǝn kɵrüxüp, uning aƣziƣa bir sɵzni selip: — Sǝn Balaⱪning yeniƣa ⱪaytip uningƣa mundaⱪ, mundaⱪ degin, — dedi.
И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.
17 Balaam Balaⱪning yeniƣa ⱪaytip kǝlgǝndǝ, mana, u wǝ Moabning barliⱪ ǝmirliri uning kɵydürmǝ ⱪurbanliⱪining yenida turatti. — Pǝrwǝrdigar nemǝ dedi? — dǝp soridi Balaⱪ.
И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?
18 Balaam kalam sɵzini aƣziƣa elip mundaⱪ dedi: — «Ⱨǝy Balaⱪ, sǝn ⱪopup angliƣin, Aⱨ, Zipporning oƣli, manga ⱪulaⱪ salƣin.
А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
19 Tǝngri insan ǝmǝstur, U yalƣan eytmaydu, Yaki adǝm balisimu ǝmǝstur, U puxayman ⱪilmaydu. U degǝnikǝn, ixⱪa axurmay ⱪalamdu? U sɵz ⱪilƣanikǝn, wujudⱪa qiⱪarmay ⱪalamdu?
Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?
20 Mana, manga «bǝrikǝtlǝ» dǝp tapxuruldi, U bǝrikǝtligǝnikǝn, buni mǝn yanduralmaymǝn.
Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
21 U Yaⱪupta ⱨeq gunaⱨ kɵrmigǝn, Israilda naⱨǝⱪliⱪni uqratmiƣan. Hudasi Pǝrwǝrdigar uning bilǝn billǝ, Padixaⱨning tǝntǝnǝ awazi uning arisididur.
Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
22 Tǝngri uni Misirdin elip qiⱪⱪan; Uningda yawa kaliningkidǝk küq bardur.
Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.
23 Qünki Yaⱪuplarƣa ǝpsun karƣa kǝlmǝydu, Israillarƣimu pal karƣa kǝlmǝydu. Waⱪti-saiti kǝlgǝndǝ, Yaⱪup bilǝn Israil toƣrisida: — «Tǝngri nǝⱪǝdǝr karamǝt ix ⱪilip bǝrgǝn-ⱨǝ!» Dǝp jakarlanmay ⱪalmaydu!
Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
24 Mana, bu ⱪowm qixi xirdǝk ⱪopidu, Ərkǝk xirdǝk ⱪǝddini ruslaydu; Ɵzi owliƣan owni yemigüqǝ, Ɵltürgǝnlǝrning ⱪenini iqmigüqǝ, Ⱨǝrgiz yatmaydu!».
Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.
25 Balaⱪ Balaamƣa: — Boldi, sili ularni azraⱪmu ⱪarƣimisila, ularƣa amǝtmu tilimisilǝ! — dedi.
Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.
26 Balaam Balaⱪⱪa jawab ⱪilip: — Mǝn siligǝ: — «Pǝrwǝrdigarning manga eytⱪanlirining ⱨǝmmisigǝ ǝmǝl ⱪilmisam bolmaydu» degǝn ǝmǝsmidim? — dedi.
А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?
27 Balaⱪ Balaamƣa: — Kǝlsilǝ, mǝn silini baxⱪa bir yǝrgǝ apiray, Hudaning nǝziridǝ sili xu yǝrdǝ turup ularni ⱪarƣaxliri muwapiⱪ tepilarmikin? — dedi.
А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
28 Xuning bilǝn Balaⱪ Balaamni baxlap, qɵl-bayawanƣa ⱪaraydiƣan Peor teƣining qoⱪⱪisiƣa kǝldi.
И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
29 Balaam Balaⱪⱪa: — Sili bu yǝrdǝ manga yǝttǝ ⱪurbangaⱨ saldurup bǝrsilǝ, yǝttǝ buⱪa bilǝn yǝttǝ ⱪoxⱪarmu tǝyyarlap bǝrsilǝ, — dedi.
И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
30 Balaⱪ Balaamning deginidǝk ⱪildi, ⱨǝrbir ⱪurbangaⱨⱪa birdin buⱪa bilǝn birdin ⱪoqⱪar sundi.
И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.
