Markus 4
1 U yǝnǝ dengiz boyida [hǝlⱪⱪǝ] tǝlim berixkǝ baxlidi. Uning ǝtrapiƣa zor bir top adǝmlǝr olixiwalƣaqⱪa, u bir kemigǝ qiⱪip dengizda olturdi; pütkül halayiⱪ bolsa dengiz ⱪirƣiⱪida turuxatti.
И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
2 U ularƣa tǝmsil bilǝn nurƣun ixlarni ɵgǝtti. U tǝlim berip mundaⱪ dedi:
И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
3 — Ⱪulaⱪ selinglar! Uruⱪ qaqⱪuqi uruⱪ qaqⱪili [etizƣa] qiⱪiptu.
Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
4 Uruⱪ qaqⱪanda uruⱪlardin bǝziliri qiƣir yol boyiƣa qüxüptu, ⱪuxlar kelip ularni yǝp ketiptu.
И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
5 Bǝziliri tupriⱪi az taxliⱪ yǝrgǝ qüxüptu. Topisi qongⱪur bolmiƣanliⱪtin, tezla ünüp qiⱪiptu,
А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
6 lekin kün qiⱪix bilǝnla aptapta kɵyüp, yiltizi bolmiƣaqⱪa ⱪurup ketiptu.
А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
7 Bǝziliri tikǝnlǝrning arisiƣa qüxüptu, tikǝnlǝr ɵsüp maysilarni boƣuwelip, ular ⱨeq ⱨosul bǝrmǝptu.
И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
8 Bǝziliri bolsa, yahxi tupraⱪⱪa qüxüptu. Ular ɵsüp awup qong bolƣanda ⱨosul beriptu. Ularning bǝziliri ottuz ⱨǝssǝ, bǝziliri atmix ⱨǝssǝ, yǝnǝ bǝziliri yüz ⱨǝssǝ ⱨosul beriptu.
И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
9 — Angliƣudǝk ⱪuliⱪi barlar buni anglisun! — dedi u.
И рече: Ко има уши да чује нека чује.
10 U uning ǝtrapidikilǝr ⱨǝm on ikkiylǝn bilǝn yalƣuz ⱪalƣanda, ular uningdin tǝmsillǝr toƣruluⱪ soraxti.
А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
11 U ularƣa mundaⱪ dedi: — Hudaning padixaⱨliⱪining sirini bilixkǝ silǝr nesip boldunglar. Lekin sirttikilǝrgǝ ⱨǝmmǝ ix tǝmsillǝr bilǝn uⱪturulidu;
И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
12 buning bilǝn: «Ular ⱪaraxni ⱪaraydu, biraⱪ kɵrmǝydu; Anglaxni anglaydu, biraⱪ qüxǝnmǝydu; Xundaⱪ bolmisidi, ular yolidin yanduruluxi bilǝn, Kǝqürüm ⱪilinatti» [degǝn sɵz ǝmǝlgǝ axurulidu].
Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
13 Andin u ularƣa: — Silǝr muxu tǝmsilnimu qüxǝnmidinglarmu? Undaⱪta, ⱪandaⱪmu baxⱪa ⱨǝrhil tǝmsillǝrni qüxinǝlǝysilǝr? — dedi.
И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
14 Uruⱪ qaqⱪuqi sɵz-kalam qaqidu.
Сејач реч сеје.
15 Üstigǝ sɵz-kalam qeqilƣan qiƣir yol boyi xundaⱪ adǝmlǝrni kɵrsǝtkǝnki, ular sɵz-kalamni angliƣan ⱨaman Xǝytan dǝrⱨal kelip ularning ⱪǝlbigǝ qeqilƣan sɵz-kalamni elip ketidu.
А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
16 Buningƣa ohxax, taxliⱪ yǝrlǝrgǝ qeqilƣan uruⱪlar bolsa, sɵz-kalamni angliƣan ⱨaman huxalliⱪ bilǝn ⱪobul ⱪilƣanlarni kɵrsitidu.
Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
17 Ⱨalbuki, ⱪǝlbidǝ ⱨeq yiltiz bolmiƣaqⱪa, pǝⱪǝt waⱪitliⱪ turidu; sɵz-kalamning wǝjidin ⱪiyinqiliⱪ yaki ziyankǝxlikkǝ uqriƣanda, ular xuan yoldin qǝtnǝp ketidu.
Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
18 Tikǝnlǝrning arisiƣa qeqilƣini xundaⱪ bǝzi adǝmlǝrni kɵrsǝtkǝnki, bu adǝmlǝr sɵz-kalamni angliƣini bilǝn,
А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
19 lekin kɵngligǝ bu dunyaning ǝndixiliri, bayliⱪlarning eziⱪturuxi wǝ baxⱪa nǝrsilǝrgǝ bolƣan ⱨǝwǝslǝr kiriwelip, sɵz-kalamni boƣuwetidu-dǝ, u ⱨeq ⱨosul qiⱪarmaydu. (aiōn g165)
Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
20 Lekin yahxi tupraⱪⱪa qeqilƣan uruⱪlar bolsa — sɵz-kalamni anglixi bilǝn uni ⱪobul ⱪilƣan adǝmlǝrni kɵrsitidu. Bundaⱪ adǝmlǝr ⱨosul beridu, birsi ottuz ⱨǝssǝ, birsi atmix ⱨǝssǝ, yǝnǝ birsi yüz ⱨǝssǝ ⱨosul beridu.
А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
21 U ularƣa yǝnǝ mundaⱪ dedi: — Qiraƣ sewǝt yaki kariwat astiƣa ⱪoyulux üqün kǝltürülǝmdu? U qiraƣdanning üstigǝ ⱪoyulux üqün kǝltürülmǝmdu?
И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
22 Qünki yoxurulƣan ⱨeqⱪandaⱪ ix axkarilanmay ⱪalmaydu, xuningdǝk ⱨǝrⱪandaⱪ mǝhpiy ix yüz bǝrgǝndin keyin ayan bolmay ⱪalmaydu.
Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
23 Angliƣudǝk ⱪuliⱪi barlar buni anglisun!
Ако има ко уши да чује нека чује.
24 Angliƣanliringlarƣa kɵngül bɵlünglar! Qünki silǝr [baxⱪilarƣa] ⱪandaⱪ ɵlqǝm bilǝn ɵlqisǝnglar, silǝrgimu xundaⱪ ɵlqǝm bilǝn ɵlqǝp berilidu, ⱨǝtta uningdinmu kɵp ⱪoxup berilidu.
И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
25 Qünki kimdǝ bar bolsa, uningƣa tehimu kɵp berilidu; ǝmma kimdǝ yoⱪ bolsa, ⱨǝtta uningda bar bolƣanlirimu uningdin mǝⱨrum ⱪilinidu.
Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
26 U yǝnǝ mundaⱪ dedi: — Hudaning padixaⱨliⱪi yǝnǝ birsining tupraⱪⱪa uruⱪ qaqⱪiniƣa ohxaydu:
И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
27 u uhlaydu, orundin turidu, keqǝ-kündüzlǝr ɵtüwerip, uruⱪ bih urup ɵsidu. Lekin qaqⱪuqi ⱪandaⱪ yol bilǝn ɵsidiƣanliⱪini bilmǝydu.
И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
28 Tupraⱪ ɵzlükidin ⱨosul beridu; uruⱪ awwal bih uridu, keyin bax qiⱪiridu, ahirda baxaⱪlar toluⱪ dan tutidu.
Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29 Dan pixⱪanda, [qaqⱪuqi] dǝrⱨal orƣaⱪ salidu, qünki ⱨosul waⱪti kǝlgǝn bolidu.
А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
30 U yǝnǝ mundaⱪ dedi: — Hudaning padixaⱨliⱪini nemigǝ ohxitimiz? Yaki ⱪandaⱪ bir tǝmsil bilǝn sürǝtlǝp berǝlǝymiz?
И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31 U goya bir tal ⱪiqa uruⱪiƣa ohxaydu. U yǝrgǝ terilƣanda, gǝrqǝ yǝr yüzidiki barliⱪ uruⱪlarning iqidǝ ǝng kiqiki bolsimu,
Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
32 terilƣandin keyin, ⱨǝrⱪandaⱪ ziraǝttin egiz ɵsüp xundaⱪ qong xahlayduki, asmandiki ⱪuxlarmu uning sayisigǝ ⱪonidu.
А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
33 U xuningƣa ohxax halayiⱪ anglap qüxinǝligüdǝk nurƣun tǝmsillǝr bilǝn sɵz-kalamni yǝtküzdi.
И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
34 Lekin tǝmsil kǝltürmǝy turup ularƣa ⱨeqⱪandaⱪ sɵz ⱪilmaytti. Lekin ɵz muhlisliri bilǝn yalƣuz ⱪalƣinida, ularƣa ⱨǝmmini qüxǝndürüp berǝtti.
А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
35 Xu küni kǝq kirgǝndǝ, u ularƣa: — Dengizning u ⱪetiƣa ɵtǝyli, — dedi.
И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
36 Ular halayiⱪni yolƣa seliwǝtkǝndin keyin, uni kemidǝ olturƣan peti elip yürüp ketixti. Ular bilǝn billǝ mangƣan baxⱪa kemilǝrmu bar idi.
И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
37 Wǝ mana, ǝxǝddiy ⱪara ⱪuyun qiⱪip kǝtti; xuning bilǝn dolⱪunlar kemini urup, su ⱨalⱪip kirip, kemigǝ toxay dǝp ⱪalƣanidi.
И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
38 Lekin u kemining ayaƣ tǝripidǝ yastuⱪⱪa bax ⱪoyup uyⱪuƣa kǝtkǝnidi. Ular uni oyƣitip: — I ustaz, ⱨalak boluwatⱪinimizƣa karing yoⱪmu? — dedi.
А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
39 U ornidin turup, boranƣa tǝnbiⱨ berip, dengizƣa: «Tinqlan! Jim bol!» dewidi, boran tohtap, qongⱪur bir jimjitliⱪ ⱨɵküm sürdi.
И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
40 — Nemixⱪa xunqǝ ⱪorⱪisilǝr? Silǝrdǝ ⱪandaⱪsigǝ tehiqǝ ixǝnq bolmaydu? — dedi u ularƣa.
И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
41 Ularni intayin zor bir ⱪorⱪunq basti, ular bir-birigǝ: — Bu adǝm zadi kimdu? Ⱨǝtta xamal wǝ dengizmu uningƣa itaǝt ⱪilidikǝn-ⱨǝ! — dǝp ketixti.
И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
