Yǝrǝmiya 22
1 Pǝrwǝrdigar manga mundaⱪ dedi: «Barƣin, Yǝⱨuda padixaⱨining ordisiƣa qüxüp bu sɵzni xu yǝrdǝ ⱪilƣin: —
Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч,
2 Pǝrwǝrdigarning sɵzini angla, i Dawutning tǝhtigǝ olturƣuqi, Yǝⱨuda padixaⱨi — Sǝn, ǝlǝmdar-hizmǝtkarliring wǝ muxu dǝrwazilardin kirip-qiⱪidiƣan hǝlⱪing, —
И кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.
3 Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: Adalǝt wǝ ⱨǝⱪⱪaniyliⱪ yürgüzünglar; bulanƣan kixini ǝzgüqining ⱪolidin ⱪutⱪuzunglar; musapirlarni, yetim-yesirlǝrni wǝ tul hotunlarni ⱨeq harlimanglar yaki bozǝk ⱪilmanglar, gunaⱨsiz ⱪanlarni bu yǝrdǝ tɵkmǝnglar.
Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту.
4 Silǝr bu ǝmrlǝrgǝ ⱨǝⱪiⱪǝtǝn ǝmǝl ⱪilsanglar, ǝmdi Dawutning tǝhtigǝ olturƣan padixaⱨlar, yǝni ular, ularning ǝmǝldar-hizmǝtkarliri wǝ hǝlⱪi jǝng ⱨarwiliriƣa olturup wǝ atlarƣa minip bu ɵyning dǝrwaziliridin kirip qiⱪixidu.
Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов.
5 Biraⱪ silǝr bu sɵzlǝrni anglimisanglar, Mǝn Ɵz namim bilǝn ⱪǝsǝm iqkǝnki, — dǝydu Pǝrwǝrdigar, — bu orda bir harabǝ bolidu.
Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом.
6 Qünki Pǝrwǝrdigar Yǝⱨuda padixaⱨining ɵyi toƣruluⱪ mundaⱪ dǝydu: — Sǝn Manga huddi Gilead, Liwanning qoⱪⱪisidǝk bolƣining bilǝn, bǝrⱨǝⱪ Mǝn seni bir qɵl-bayawan, adǝmlǝr waz kǝqkǝn xǝⱨǝrlǝrdǝk ⱪilimǝn.
Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног: Ти си ми Галад и врх ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.
7 Mǝn ⱨǝrbiri yahxi ⱪorallanƣan wǝyran ⱪilƣuqilarni sanga ⱪarxi ǝwǝtimǝn; ular «esil kedirliringni» kesiwetip, otⱪa taxlaydu.
И спремићу на тебе затираче, сваког с оружјем, и посећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.
8 Nurƣun ǝllǝr bu xǝⱨǝrdin ɵtüp, ⱨǝrbiri yeⱪinidin: «Nemixⱪa Pǝrwǝrdigar bu uluƣ xǝⱨǝrni bundaⱪ ⱪilƣandu?» dǝp soraydu.
И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог?
9 Wǝ ular jawabǝn: «Qünki ular Pǝrwǝrdigar Hudasining ǝⱨdisidin waz keqip, baxⱪa ilaⱨlarƣa qoⱪunup ularning ⱪulluⱪiƣa kirgǝn» — dǝydu.
И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им.
10 Ɵlginigǝ yiƣlimanglar, uning üqün aⱨ-zarlimanglar; bǝlki sürgün bolƣini üqün ⱪattiⱪ yiƣlanglar, qünki u ɵz yurtiƣa ⱨeqⱪaqan ⱪaytip kǝlmǝydu.
Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.
11 Qünki Yǝⱨuda padixaⱨi Yosiyaning oƣli, yǝni atisi Yosiyaning orniƣa tǝhtigǝ olturƣan, bu yǝrdin sürgün bolƣan Xallum toƣruluⱪ Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: U ⱨǝrgiz bu yǝrgǝ ⱪaytmaydu;
Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити.
12 qünki u ǝsir ⱪilinip apirilƣan yurtta ɵlidu, u bu zeminni ikkinqi kɵrmǝydu.
Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље.
13 Ɵyini adilsizliⱪ bilǝn, balihana-rawaⱪlirini adalǝtsizlik bilǝn ⱪurƣanning ⱨaliƣa way! U ⱪoxnisini bikar ixlitip, ǝmgikigǝ ⱨeqⱪandaⱪ ⱨǝⱪ bǝrmǝydu;
Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му;
14 u: «Ɵzümgǝ kǝngtaxa bir ordini, azadǝ rawaⱪlar bilǝn ⱪoxup salimǝn; tamliriƣa derizilǝrni kǝng qiⱪirimǝn; tamlirini kedir tahtaylar bilǝn bezǝymǝn, ɵylirini pǝrǝng sirlaymǝn» — dǝydu. [Uning ⱨaliƣa way]!
Који говори: Саградићу себи велику кућу и простране клети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.
15 Sǝn kedir yaƣiqidin yasalƣan tahtaylarni qaplap, [ata-bowiliring] bilǝn bǝslǝxsǝng ⱪandaⱪmu padixaⱨ boluxⱪa layiⱪ bolisǝn? Sening atang yǝp-iqixkǝ tǝxǝkkür eytip, adalǝt wǝ durus ixlarni yürgüzgǝn ǝmǝsmu? Xunga u buning yahxiliⱪini kɵrgǝn.
Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? Кад чињаше суд и правду, тада му беше добро.
16 U mɵminlǝrning wǝ namratlarning dǝwasini toƣra soriƣan; xunga hǝlⱪning ǝⱨwali yahxi idi. Bundaⱪ ix Meni tonuxtin ibarǝt ǝmǝsmu?» — dǝydu Pǝrwǝrdigar.
Даваше правицу сиромаху и убогоме, и беше му добро; није ли то познавати ме? Говори Господ.
17 — Biraⱪ kɵzüng wǝ kɵnglüng bolsa pǝⱪǝt ɵz jazanǝ-mǝnpǝǝtinggǝ erixix, gunaⱨsizlarning ⱪenini tɵküx, zorluⱪ-zumbuluⱪ wǝ bulangqiliⱪ ⱪilix pǝytini kɵzlǝp tikilgǝndur.
Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду.
18 Xunga Pǝrwǝrdigar Yǝⱨuda padixaⱨi Yosiyaning oƣli Yǝⱨoakim toƣruluⱪ mundaⱪ dǝydu: — Hǝlⱪ uning ɵlümidǝ: «Aⱨ, akam! Aⱨ, singlim!» dǝp aⱨ-zarlar kɵtürmǝydu; yaki uning üqün: «Aⱨ, begim! Aⱨ, uning ⱨǝywisi!» dǝp aⱨ-zarlar kɵtürmǝydu;
Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног: Неће нарицати за њим: Јаох брате мој! Или: Јаох сестро! Неће нарицати за њим: Јаох господару! Или: Јаох славо његова!
19 u exǝkning dǝpnisidǝk kɵmülidu, jǝsiti Yerusalem dǝrwazilirining sirtiƣa qɵrüp taxlinidu.
Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских.
20 Liwanƣa qiⱪip pǝryad ⱪil, Baxanda awazingni kɵtür, Abarimning qoⱪⱪiliridinmu nalǝ kɵtür; qünki sening «axniliring»ning ⱨǝmmisi nabut ⱪilindi.
Изиђи на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.
21 Mǝn aman-esǝn turƣiningda sanga agaⱨlandurdum; lekin sǝn: «Anglimaymǝn!» — deding. Yaxliⱪingdin tartipla bundaⱪ ⱪilip Mening awazimƣa ⱪulaⱪ salmasliⱪ dǝl sening yolung bolup kǝlgǝn.
Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој.
22 Xamal barliⱪ «baⱪⱪuqi»liringƣa «baⱪⱪuqi» bolup ularni uqurup ketidu, xuning bilǝn axniliring sürgün boluxⱪa qiⱪidu; bǝrⱨǝⱪ, sǝn xu qaƣda barliⱪ rǝzilliking tüpǝylidin hijil bolup rǝswa bolisǝn.
Све ће пастире твоје однети ветар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидети за сву злоћу своју.
23 I «Liwan»da turƣuqi, kedir dǝrǝhliri üstigǝ uwiliƣuqi, sǝn tolƣaⱪ tutⱪan ayalning azabliridǝk, dǝrd-ǝlǝmlǝr bexingƣa qüxkǝndǝ ⱪanqilik ingrap ketǝrsǝn!
Ти седиш на Ливану, гнездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!
24 Ɵz ⱨayatim bilǝn ⱪǝsǝm iqimǝnki, — dǝydu Pǝrwǝrdigar, — sǝn Yǝⱨoakimning oƣli Koniya ⱨǝtta ong ⱪolumdiki mɵⱨürlük üzük bolsangmu, Mǝn seni xu yǝrdin yulup taxlaymǝn;
Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.
25 Mǝn seni jeningni izdigüqilǝrning ⱪoliƣa wǝ sǝn ⱪorⱪⱪan adǝmlǝrning ⱪoliƣa, yǝni Babil padixaⱨi Neboⱪadnǝsarning ⱪoliƣa wǝ kaldiylǝrning ⱪoliƣa tapxurimǝn.
И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима.
26 Mǝn seni ⱨǝm seni tuƣⱪan anang ikkinglarni ɵzünglar tuƣulmiƣan yat bir yurtⱪa qɵriwetimǝn; silǝr xu yǝrdǝ ɵlisilǝr.
И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети.
27 Jeninglar ⱪaytip kelixkǝ xunqǝ tǝxna bolƣan bu zeminƣa bolsa, silǝr ⱨǝrgiz ⱪaytip kelǝlmǝysilǝr.
А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу.
28 Koniya degǝn bu kixi qeⱪilƣan, nǝzǝrgǝ elinmaydiƣan sapal kozimu? Ⱨeqkim ⱪarimaydiƣan bir ⱪaqimu? Əmdi nemixⱪa ular, yǝni u wǝ uning nǝsli bolƣanlar qɵriwetilgǝn, ular tonumaydiƣan bir yurtⱪa taxliwetilidu?
Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен? Је ли суд у коме нема милине? Зашто бише истерани, он и семе његово, и бачени у земљу, које не познају?
29 I zemin, zemin, zemin, Pǝrwǝrdigarning sɵzini angla!
О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу.
30 Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: — Bu adǝm «pǝrzǝntsiz, ɵz künidǝ ⱨeq ƣǝlibǝ ⱪilalmiƣan bir adǝm» dǝp yazƣin; qünki uning nǝslidin ⱨeqⱪandaⱪ adǝm ƣǝlibǝ ⱪilip, Dawutning tǝhtigǝ olturup Yǝⱨuda arisida ⱨɵküm sürmǝydu.
Овако вели Господ: Запишите да ће тај човек бити без деце и да неће бити срећан до свог века; и нико неће бити срећан од семена његовог, који би седео на престолу Давидовом и још владао Јудом.
