< Misirdin qiⱪix 10 >

1 Andin Pǝrwǝrdigar Musaƣa: — Pirǝwnning aldiƣa barƣin; qünki ularning arisida bu mɵjizilik alamǝtlǝrni kɵrsitixim üqün Pirǝwnning kɵnglini wǝ ǝmǝldarlirining kɵnglini ⱪattiⱪ ⱪilip ⱪoydum.
А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима,
2 Bu ix bilǝn Mening misirliⱪlarni ⱪandaⱪ rǝswa ⱪilƣanliⱪim wǝ ularning arisida kɵrsǝtkǝn mɵjizilik alamǝtlirimni sǝn oƣlungning andin nǝwrǝngning ⱪuliⱪiƣa yǝtküzisǝn. Buning bilǝn Mening Pǝrwǝrdigar ikǝnlikimni bilisilǝr, dedi.
И да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.
3 Xuning bilǝn Musa bilǝn Ⱨarun Pirǝwnning aldiƣa berip, uningƣa: — Ibraniylarning Hudasi Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: «Ɵzüngni aldimda tɵwǝn tutuxni ⱪaqanƣiqǝ rǝt ⱪilisǝn? Manga ibadǝt ⱪilix üqün ⱪowmimni ⱪoyup bǝr.
И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.
4 Qünki ǝgǝr sǝn ⱪowmimni ⱪoyup berixni rǝt ⱪilsang, mana, Mǝn ǝtǝ sening yurtungƣa qekǝtkǝ ǝwǝtimǝn.
Јер ако нећеш пустити народ мој, ево сутра ћу нанети скакавце на земљу твоју;
5 Ular silǝr zemin yüzini kɵrmigüdǝk ⱪilip yepiwetidu, silǝrning mɵldürdin aman ⱪalƣan nǝrsiliringlarnimu, dalalarda ɵskǝn ⱨǝmmǝ dǝl-dǝrǝhliringlarnimu yǝp ketidu.
И покриће сву земљу да се неће видети земља, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.
6 Ular orda-sarayliringƣa, ǝmǝldarliringning sarayliri, xundaⱪla barliⱪ misirliⱪlarning ɵylirigǝ tolup ketidu; bundaⱪ apǝtni ata-bowangliring wǝ ata-bowiliringning ata-bowilirimu yǝr yüzidǝ apiridǝ bolƣandin tartip kɵrüp baⱪmiƣan» — dedi-dǝ, burulup Pirǝwnning aldidin qiⱪip kǝtti.
И напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Мисираца, шта нису видели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренувши се отиде од Фараона.
7 Pirǝwnning ǝmǝldarliri uningƣa: — Bu adǝm bizgǝ ⱪaqanƣiqǝ tuzaⱪ bolar? Ɵz Hudasi Pǝrwǝrdigarƣa ibadǝt ⱪilixⱪa bu adǝmlǝrni ⱪoyup bǝrgǝyla! Misirning harab bolƣinini tehiqǝ kɵrmǝywatamdila? — dedi.
А слуге рекоше Фараону: Докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу свом. Зар још не видиш где пропаде Мисир?
8 Xuning bilǝn Musa bilǝn Ⱨarun Pirǝwnning aldiƣa yǝnǝ qaⱪiritip kelindi. U ularƣa: — Pǝrwǝrdigarƣa ibadǝt ⱪilix üqün beringlar; lekin baridiƣanlar zadi kimlǝr? — dedi.
И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: Идите, послужите Господу Богу свом. А који су што ће ићи?
9 Musa jawab berip: — Yaxlirimiz wǝ ⱪeri-qürilǝr bilǝn, oƣullirimiz wǝ ⱪizlirimiz bilǝn, ⱪoy wǝ kala padilirimizni elip ⱨǝmmimiz barimiz; qünki biz Pǝrwǝrdigar üqün ⱨeyt ɵtküzüximiz kerǝk, dedi.
А Мојсије рече: С децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.
10 U ularƣa: — Silǝrni bala-qaⱪanglar bilǝn ⱪoxup ⱪoyup bǝrginimdǝ, Pǝrwǝrdigar silǝr bilǝn billǝ bolƣay! Mana, aldinglarda balayi’apǝt turuptu!
А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите.
11 Yoⱪsu, bundaⱪ ⱪilixinglarƣa bolmaydu! Pǝrwǝrdigarƣa ibadǝt ⱪilixⱪa pǝⱪǝt aranglardin ǝr kixilǝrla barsun! Qünki silǝrning tǝlipinglar dǝl xu ǝmǝsmidi! — dedi-dǝ, ular Pirǝwnning aldidin ⱪoƣlap qiⱪirildi.
Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отера их од себе Фараон.
12 Andin Pǝrwǝrdigar Musaƣa: — Misir zeminining üstigǝ ⱪolungni uzatⱪin. Xundaⱪ ⱪilsang, qekǝtkilǝr Misir zeminini besip, zemindiki ⱨǝrhil otyaxlarni, yǝni mɵldürdin aman ⱪalƣanning ⱨǝmmisini yǝp ketidu, dedi.
Тада рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на земљу мисирску, да дођу скакавци на земљу мисирску и поједу све биље по земљи, шта год оста иза града.
13 Musa ⱨasisini Misir zeminining üstigǝ uzatti; Pǝrwǝrdigar xu küni wǝ keqisi zemin üstigǝ xǝrⱪ xamili qiⱪardi. Sǝⱨǝrdǝ, xǝrⱪ xamili qekǝtkilǝrni uqurup kǝldi.
И пружи Мојсије штап свој на земљу мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цели дан и целу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.
14 Qekǝtkilǝr Misirning pütkül zeminiƣa yeyilip, Misirning pütün qegrisinimu basti. Apǝt intayin eƣir boldi; ilgiri bundaⱪ qekǝtkǝ apiti bolup baⱪmiƣan, mundin keyinmu uningdǝk bolmaydu.
И дођоше скакавци на сву земљу мисирску, и попадаше по свим крајевима мисирским силни веома, каквих пре никада није било нити ће кад бити онаквих.
15 Ular pütkül zeminning yüzini ⱪaplidi, yǝr ⱪarangƣulixip kǝtti; ular mɵldürdin aman ⱪalƣan zemindiki ⱨǝmmǝ otyaxlarni wǝ dǝl-dǝrǝhlǝrning barliⱪ mewilirini yǝp kǝtti. Xuning bilǝn pütkül Misir zemini tǝwǝsidiki dǝl-dǝrǝhlǝrdǝ yaki daladiki gül-giyaⱨlarda ⱨeq yexilliⱪ ⱪalmidi.
И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољског у свој земљи мисирској.
16 Andin Pirǝwn aldirap-tenǝp Musa bilǝn Ⱨarunni qaⱪirtip ularƣa: — Mǝn ⱨǝm Hudayinglar Pǝrwǝrdigar aldida ⱨǝm silǝrning aldinglarda gunaⱨ ⱪildim.
Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу Богу вашем и вама.
17 Əmdi muxu bir ⱪetim gunaⱨimdin ɵtüp Pǝrwǝrdigar Hudayinglardin bu ɵlümni mǝndin elip ketixini iltija ⱪilixinglarni ɵtünimǝn, — dedi.
Али ми још сада само опрости грех мој, и молите се Господу Богу свом да уклони од мене само ову смрт.
18 Xuning bilǝn Musa Pirǝwnning aldidin qiⱪip Pǝrwǝrdigarƣa iltija ⱪildi.
И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.
19 Xuning bilǝn Pǝrwǝrdigar xamalni burap ƣǝrb tǝrǝptin intayin küqlük boran qiⱪirip, qekǝtkilǝrni uqurup, Ⱪizil Dengizƣa ƣǝrⱪ ⱪildi; Misirning pütkül tǝwǝsidǝ bir talmu qekǝtkǝ ⱪalmidi.
И окрену Господ ветар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у целој земљи мисирској.
20 Lekin Pǝrwǝrdigar Pirǝwnning kɵnglini ⱪattiⱪ ⱪilip ⱪoyƣini üqün u Israillarni ⱪoyup bǝrmidi.
Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве.
21 Andin Pǝrwǝrdigar Musaƣa: — Ⱪolungni asmanƣa ⱪaritip uzatⱪin; xuning bilǝn ⱪattiⱪ bir ⱪarangƣuluⱪ bolidu, ⱨǝtta adǝm silisa ⱪoliƣa tuyulƣudǝk ⱪoyuⱪ ⱪarangƣuluⱪ Misir zeminini ⱪaplaydu, — dedi.
И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи мисирској таква да ће је пипати.
22 Andin Musa ⱪolini asmanƣa ⱪaritip uzitiwidi, ⱪoyuⱪ bir ⱪarangƣuluⱪ Misir zeminini üq küngiqǝ ⱪaplap turdi.
И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи мисирској за три дана.
23 Üq küngiqǝ biri yǝnǝ birini kɵrǝlmǝs wǝ ya ⱨeqkim ɵz jayidin ⱪozƣilalmas boldi; lekin barliⱪ Israillar olturƣan jaylarda yoruⱪluⱪ bar idi.
Не виђаху један другог, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим.
24 Pirǝwn Musani qaⱪirtip uningƣa: — Berip, Pǝrwǝrdigarƣa ibadǝt ⱪilinglar. Pǝⱪǝt ⱪoy wǝ kala padiliringlar ⱪalsun; bala-qaⱪiliringlarnimu elip barsanglar bolidu, dedi.
Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: Идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а деца ваша нека иду с вама.
25 Musa jawabǝn: — Undaⱪta Hudayimiz Pǝrwǝrdigarƣa ⱪurbanliⱪ ⱪilixⱪa [inaⱪliⱪ] ⱪurbanliⱪi wǝ kɵydürmǝ ⱪurbanliⱪiƣa lazimliⱪ qarpaylarni sǝn bizgǝ berǝmsǝn?
А Мојсије рече: Треба да нам даш и шта ћемо принети и сажећи на жртву Господу Богу свом;
26 Ɵzimizning qarpaylirimiz biz bilǝn birgǝ ketixi kerǝk, bir tuyiⱪimu kǝynidǝ ⱪalsa bolmaydu; qünki Hudayimiz Pǝrwǝrdigarƣa ibadǝt ⱪilixⱪa ⱪurbanliⱪ ⱪilidiƣinimizni bulardin talliximiz lazim. U yǝrgǝ yetip barmiƣuqǝ, Pǝrwǝrdigarƣa ⱪaysi ⱪurbanliⱪlar bilǝn ibadǝt ⱪilidiƣinimizni bilmǝymiz, — dedi.
Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.
27 Lekin Pǝrwǝrdigar Pirǝwnning kɵnglini ⱪattiⱪ ⱪildi; u ularni yǝnila ⱪoyup bǝrmidi.
Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити.
28 Pirǝwn Musaƣa: — Aldimdin yoⱪal! Ⱨezi bol, ikkinqi manga kɵrüngüqi bolma! Qünki yüzümni yǝnǝ kɵrgǝn kününg jeningdin ayrilisǝn, — dedi.
И рече му Фараон: Иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.
29 Musa uningƣa: — Rast eytting! Mǝn sening yüzüngni ikkinqi kɵrgüqi bolmaymǝn, — dedi.
А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи.

< Misirdin qiⱪix 10 >