Padixaⱨlar 2 20
1 Xu künlǝrdǝ Ⱨǝzǝkiya ǝjǝl kǝltürgüqi bir kesǝlgǝ muptila boldi. Amozning oƣli Yǝxaya pǝyƣǝmbǝr uning ⱪexiƣa berip, uningƣa: — «Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: — — Ɵyüng toƣruluⱪ wǝsiyǝt ⱪilƣin; qünki ǝjǝl kǝldi, yaximaysǝn» — dedi.
У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
2 [Ⱨǝzǝkiya] bolsa yüzini tam tǝrǝpkǝ ⱪilip Pǝrwǝrdigarƣa dua ⱪilip: —
А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи:
3 I Pǝrwǝrdigar, Sening aldingda mening ⱨǝⱪiⱪǝt wǝ pak dil bilǝn mengip yürgǝnlikimni, nǝziring aldingda durus bolƣan ixlarni ⱪilƣanliⱪimni ǝslǝp ⱪoyƣaysǝn, — dedi. Wǝ Ⱨǝzǝkiya yiƣlap eⱪip kǝtti.
Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
4 Yǝxaya qiⱪip ordidiki ottura ⱨoyliƣa yǝtmǝstǝ, Pǝrwǝrdigarning sɵzi uningƣa yetip mundaⱪ deyildi: —
И Исаија још не беше отишао до половине двора, а дође му реч Господња говорећи:
5 Yenip berip hǝlⱪimning baxlamqisi Ⱨǝzǝkiyaƣa mundaⱪ degin: — «Pǝrwǝrdigar, atang Dawutning Hudasi mundaⱪ dǝydu: — «Duayingni anglidim, kɵz yaxliringni kɵrdüm; mana, Mǝn seni saⱪaytimǝn. Üqinqi künidǝ Pǝrwǝrdigarning ɵyigǝ qiⱪisǝn.
Врати се и реци Језекији, вођи народа мог: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје; ево исцелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.
6 Künliringgǝ Mǝn yǝnǝ on bǝx yil ⱪoximǝn; xuning bilǝn Mǝn seni wǝ bu xǝⱨǝrni Asuriyǝ padixaⱨining ⱪolidin ⱪutⱪuzimǝn; Ɵzüm üqün wǝ ⱪulum Dawut üqün Mǝn bu xǝⱨǝrni ǝtrapidiki sepildǝk ⱪoƣdaymǝn.
И додаћу ти веку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град себе ради и ради Давида, слуге свог.
7 (Yǝxaya bolsa: — «Ənjür poxkili tǝyyarlanglar, dedi. Ular uni elip kelip, yarisiƣa qapliwidi, u saⱪaydi.
Потом рече Исаија: Донесите груду сувих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцели се.
8 Ⱨǝzǝkiya Yǝxayadin: Pǝrwǝrdigar meni saⱪaytip, üqinqi küni uning ɵyigǝ qiⱪidiƣanliⱪimni ispatlaydiƣanƣa ⱪandaⱪ bexarǝtlik alamǝt bolidu? — dǝp soriƣanidi.
А Језекија рече Исаији: Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?
9 Yǝxaya: — Pǝrwǝrdigarning Ɵzi eytⱪan ixini jǝzmǝn ⱪilidiƣanliⱪini sanga ispatlax üqün Pǝrwǝrdigardin xundaⱪ bexarǝtlik alamǝt boliduki, sǝn ⱪuyaxning pǝlǝmpǝy üstigǝ qüxkǝn sayisining on basⱪuq aldiƣa mengixi yaki on basⱪuq kǝynigǝ yenixini halamsǝn? — dedi.
А Исаија рече: Ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао: хоћеш ли да отиде сен десет кољенаца напред или да се врати десет кољенаца натраг?
10 Ⱨǝzǝkiya: Ⱪuyax sayisining on basⱪuq aldiƣa mengixi asan; sayǝ on baxⱪuq kǝynigǝ yansun, degǝnidi.
А Језекија рече: Лако је да сен отиде напред десет кољенаца; немој, него нека се врати сен десет кољенаца натраг?
11 Xuning bilǝn Yǝxaya pǝyƣǝmbǝr Pǝrwǝrdigarƣa nida ⱪildi wǝ U ⱪuyaxning Aⱨaz padixaⱨ ⱪurƣan pǝlǝmpǝy basⱪuqiliri üstigǝ qüxkǝn sayisini yandurup, on basⱪuq kǝynigǝ mangdurdi).
И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сен по кољенцима по којима беше отишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет кољенаца.
12 Xu pǝyttǝ Baladanning oƣli Babil padixaⱨi Merodaⱪ-Baladan, Ⱨǝzǝkiyani kesǝl bolup yetip ⱪaptu, dǝp anglap, hǝtlǝr ⱨǝdiyǝ bilǝn ǝwǝtti.
У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је болестан Језекија.
13 Ⱨǝzǝkiya bolsa ǝlqilǝrning gepini tingxap, ularƣa barliⱪ hǝzinǝ-ambarlirini, kümüxni, altunni, dora-dǝrmanlarni, sǝrhil maylarni, sawut-ⱪorallar ambiridiki ⱨǝmmini wǝ bayliⱪlirining barliⱪini kɵrsǝtti; ordisi wǝ pütkül padixaⱨliⱪi iqidiki nǝrsilǝrdin Ⱨǝzǝkiya ularƣa kɵrsǝtmigǝn birimu ⱪalmidi.
И Језекија саслушавши посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.
14 Andin Yǝxaya pǝyƣǝmbǝr Ⱨǝzǝkiyaning aldiƣa berip, uningdin: — «Muxu kixilǝr nemǝ dedi? Ular seni yoⱪlaxⱪa nǝdin kǝlgǝn?» — dǝp soridi. Ⱨǝzǝkiya: — «Ular yiraⱪ bir yurttin, yǝni Babildin kǝlgǝn» dedi.
Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су, из Вавилона.
15 Yǝxaya yǝnǝ: — «Ular ordangda nemini kɵrdi?» dǝp soridi. Ⱨǝzǝkiya: — «Ordamda bar nǝrsilǝrni ular kɵrdi; bayliⱪlirimning arisidin mǝn ularƣa kɵrsǝtmigǝn birimu ⱪalmidi» — dedi.
А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао.
16 Yǝxaya Ⱨǝzǝkiyaƣa: Pǝrwǝrdigarning sɵzini anglap ⱪoyƣin: —
Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господњу.
17 — Mana xundaⱪ künlǝr keliduki, ordangda bar nǝrsilǝr wǝ bügüngǝ ⱪǝdǝr ata-bowiliring toplap, saⱪlap ⱪoyƣan ⱨǝmmǝ Babilƣa elip ketilidu; ⱨeqnǝrsǝ ⱪalmaydu — dǝydu Pǝrwǝrdigar.
Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.
18 — Ⱨǝmdǝ Babilliⱪlar oƣulliringni, yǝni ɵzüngdin bolƣan ǝwladliringni elip ketidu; xuning bilǝn ular Babil padixaⱨining ordisida aƣwat bolidu.
И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског.
19 Ⱨǝzǝkiya ǝmdi ɵz-ɵzigǝ «Ɵz künlirimdǝ bolsa aman-tinqliⱪ, Hudaning ⱨǝⱪiⱪǝt-wapaliⱪi bolmamdu?», dǝp Yǝxayaƣa: — «Siz eytⱪan Pǝrwǝrdigarning muxu sɵzi yahxi ikǝn» — dedi.
А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња, коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера?
20 Ⱨǝzǝkiyaning baxⱪa ǝmǝlliri, jümlidin uning sǝltǝnitining ⱪudriti, uning ⱪandaⱪ ⱪilip xǝⱨǝrgǝ su tǝminlǝx üqün kɵl, xundaⱪla su apiridiƣan nor yasiƣanliⱪi «Yǝⱨuda padixaⱨlirining tarih-tǝzkiriliri» degǝn kitabta pütülgǝn ǝmǝsmidi?
А остала дела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудиних?
21 Ⱨǝzǝkiya ata-bowilirining arisida uhlidi; oƣli Manassǝⱨ ornida padixaⱨ boldi.
И почину Језекија код отаца својих, а на његово се место зацари Манасија, син његов.
