< Korintliⱪlarƣa 2 4 >
1 Xunga [Huda] bizgǝ rǝⱨim-xǝpⱪǝt kɵrsǝtkǝndǝk, bu hizmǝt bizgǝ amanǝt ⱪilinƣanikǝn, biz bǝl ⱪoywǝtmǝymiz;
Ось тому́, мавши за милосердям Божим таке служі́ння, ми не тратимо відваги,
2 ǝmdiliktǝ xǝrmǝndilikkǝ ait yoxurun ixlarni taxlap, nǝ aldamqiliⱪta mangmay, nǝ Hudaning sɵzini burmilimay, bǝlki ⱨǝⱪiⱪǝtni ǝynǝn ayan ⱪilix bilǝn Huda aldida durusluⱪimizni ⱨǝr adǝmning wijdaniƣa kɵrsitimiz.
але ми відреклися тайного со́рому, не хо́дячи в хитрості та не перекручуючи Божого Слова, але з'я́вленням правди доручуємо себе кожному сумлінню лю́дському перед Богом.
3 Əmma hux hǝwirimiz qümkǝlgǝn bolsimu, u ⱨalak boluwatⱪanlarƣa nisbǝtǝn qümkǝldi;
Коли ж наша Єва́нгелія й закрита, то закрита для тих, хто гине, —
4 Qünki Hudaning sürǝt-obrazi bolƣan Mǝsiⱨning xan-xǝripi toƣrisidiki hux hǝwǝrning nuri ularning üstidǝ yorumisun dǝp, bu zamanning ilaⱨi etiⱪadsizlarning oy-zeⱨinlirini kor ⱪildi. (aiōn )
для невіруючих, яким бог цього віку засліпив розум, щоб для них не зася́яло світло Єва́нгелії слави Христа, а Він — образ Божий. (aiōn )
5 Qünki biz ɵzimizni ǝmǝs, bǝlki Mǝsiⱨ Əysani Rǝb, xuningdǝk ɵzimizni Əysa üqün silǝrning hizmǝtkaringlar dǝp elan ⱪilimiz.
Бо ми не себе самих проповідуємо, але Христа Ісуса, Господа, ми ж самі — раби ваші ради Ісуса.
6 Qünki «ⱪarangƣuluⱪtin nur yorusun» dǝp buyruƣan Huda, Mǝsiⱨning didaridin Ɵzining xan-xǝripini tonutuxⱪa bolƣan yoruⱪluⱪning [biz arⱪiliⱪ] qeqilixi üqün, bizning ⱪǝlbimizni yorutⱪandur.
Бо Бог, що звелів був світлу зася́яти з те́мряви, у серцях наших зася́яв, щоб просвітити нам знання́ слави Божої — в Особі Христовій.
7 Əmma ⱪudrǝtning ƣayǝt zorluⱪi bizdin ǝmǝs, bǝlki Hudadin bolƣanliⱪi kɵrünsun dǝp bu gɵⱨǝrgǝ sapal idixlarda ⱪaqilaⱪliⱪ ⱨalda igidarliⱪ ⱪilimiz.
А ми маємо скарб цей у посу́динах гли́няних, щоб ве́лич сили була Божа, а не від нас.
8 Mana biz ⱨǝrtǝrǝptǝ ⱪistilip ⱪalduⱪ, ǝmma yǝnjilmiduⱪ; tǝmtirǝp ⱪalduⱪ, ǝmma ümidsizlǝnmiduⱪ;
У всьому нас тиснуть, та не поти́снені ми; ми в важки́х обставинах, але не впадаємо в ро́зпач.
9 ziyankǝxlikkǝ uqrawatimiz, ǝmma ⱨǝmdǝmsiz ⱪalmiduⱪ; yiⱪitilduⱪ, ǝmma ⱨalak bolmiduⱪ;
Переслідують нас, але ми не полишені; ми повалені, та не погублені.
10 Əysaning ⱨayati tenimizdǝ ayan ⱪilinsun dǝp, ⱨǝrdaim tenimizdǝ Əysaning ɵlümini kɵtürüp yürimiz.
Ми за́всіди носимо в тілі ме́ртвість Ісусову, щоб з'явилося в нашому тілі й життя Ісусове.
11 Qünki Əysaning ⱨayati ɵlidiƣan ǝtlirimizdǝ ayan ⱪilinsun üqün, tirik ⱪalƣan bizlǝr ⱨǝrdaim ɵlümgǝ tapxurulmaⱪtimiz.
Бо за́всіди нас, що живемо́, віддають на смерть за Ісуса, щоб з'явилось Ісусове в нашому смертельному тілі.
12 Xuning bilǝn bizdǝ ɵlüm ixlǝwatidu, ǝmma ⱨayat silǝrdǝ ixlǝwatidu.
Тому́ то смерть діє в нас, а життя — у вас.
13 Wǝ «Mǝn ixǝndim, xunga sɵz ⱪildim» dǝp yezilƣandikidǝk iman-ixǝnqtiki roⱨⱪa igǝ bolup, bizmu ixǝnduⱪ wǝ xuning bilǝn sɵz ⱪilimiz;
Та мавши того ж духа віри, за написаним: „Вірував я, через те говорив“, і ми віруємо, тому то й говоримо,
14 qünki Rǝb Əysani tirildürgǝn [Huda] bizni Əysa bilǝn birgǝ tirildüridu, xundaⱪla bizni silǝr bilǝn birgǝ Ɵz aldiƣa ⱨazir ⱪilidu, dǝp bilimiz.
знавши, що Той, Хто воскресив Господа Ісуса, воскреси́ть з Ісусом і нас, і поставить із вами.
15 Qünki [bu] ⱨǝmmǝ ixlar silǝr üqündurki, tehimu kɵp kixilǝrning wujudida exip taxⱪuqǝ beƣixlanƣan meⱨir-xǝpⱪǝt sǝwǝbidin kɵp kixilǝrningmu Hudani uluƣlap eytⱪan tǝxǝkkürliri exip taxidu.
Усе бо для вас, щоб благода́ть, розмножена через багатьох, збагати́ла подяку на Божу славу.
16 Xunga biz bǝl ⱪoyuwǝtmǝymiz; gǝrqǝ taxⱪi insanliⱪimiz solaxsimu, dǝrⱨǝⱪiⱪǝt iqki insanliⱪimiz kündin-küngǝ yengilanmaⱪta.
Через те ми відваги не тратимо, бо хоч ни́щиться зовнішній наш чоловік, зате день-у-день відновля́ється внутрішній.
17 Qünki bizning bir dǝⱪiⱪilik wǝ yenik japa-muxǝⱪⱪǝtlirimiz biz üqün exip taxⱪan, mǝnggülük, zor wǝzinlik xan-xǝrǝpni ⱨasil ⱪilidu. (aiōnios )
Бо тепе́рішнє легке наше горе достачає для нас у безмірнім багатстві славу вічної ваги, (aiōnios )
18 Xunga biz kɵrüngǝn ixlarƣa ǝmǝs, bǝlki kɵrünmǝs ixlarƣa kɵz tikimiz; qünki kɵrüngǝn ixlar waⱪitliⱪ, ǝmma kɵrünmǝs ixlar mǝnggülüktur. (aiōnios )
коли ми не дивимося на види́ме, а на невиди́ме. Бо види́ме - дочасне, невиди́ме ж - вічне! (aiōnios )