Rut 2
1 Naomining érige tughqan kélidighan Boaz isimlik bir adem bar idi. U Elimelekning jemetidin bolup, intayin bay adem idi.
納敖米的丈夫厄里默肋客家族中有個親人，是有錢有勢的人，名叫波阿次。
2 Moab qizi Rut Naomigha: — Men étizliqqa baray, birerkimning neziride iltipat tépip, uning keynidin méngip arpa bashaqlirini tersem? — dédi. U uninggha: — Barghin, ey qizim, dédi.
摩阿布女子盧德對納敖米說：「讓我到田裏去，我在誰眼中蒙恩，就在誰後面拾麥穗。」納敖米答應她說：「我女，你去罷! 」
3 Shuning bilen u chiqip étizliqlargha kélip, u yerde ormichilarning keynidin bashaq terdi. Bextige yarisha, del u kelgen étizliq Elimelekning jemeti bolghan Boazning étizliqliri idi.
她就去了，來到田間，在收割人的後面拾麥穗。可巧，她正來到了厄里默肋客家族人波阿次的田地裏。
4 Mana, u waqitta Boaz Beyt-Lehemdin chiqip kélip, ormichilar bilen salamliship: — Perwerdigar siler bilen bille bolghay! — dédi. Ular uninggha jawaben: — Perwerdigar sanga bext-beriket ata qilghay! — dédi.
當時波阿次也正從白冷來到，向收割的人說：「願上主與你們同在! 」他們回答他說：「願上主祝福你! 」
5 Boaz ormichilarning üstige nazaretke qoyulghan xizmetkaridin: — Bu yash chokan kimning qizi bolidu? — dep soridi.
波阿次問監督收割的僕人說：「這是誰家的女子﹖」
6 Ormichilarning üstige qoyulghan xizmetkar jawab bérip: — Bu Naomi bilen bille Moabning sehrasidin qaytip kelgen Moabiy chokan bolidu.
監督收割的僕人答說：「是那由摩阿布鄉間與納敖米歸來的摩阿布女子。
7 U: «Ormichilarning keynidin önchilerning arisidiki chéchilip ketken bashaqlarni tériwalaymu?» dep telep qildi. Andin u kélip etigendin hazirghiche ishlewatidu; u peqet kepide bir’az dem aldi, — dédi.
她事先請求過：請讓我在收割的人後面拾取麥穗。她來到這裏，從早晨到現在，從未休息片刻。」波阿次厚待盧德
8 Boaz Rutqa: — Ey qizim, anglawatamsen?! Sen bashaq tergili bashqa bir kimning étizliqigha barmighin, bu yerdinmu ketme, méning dédeklirim bilen birge mushu yerde turghin.
波阿次對盧德說：「我女，你聽我的話，你不要到別人的田裏去拾取，也不要離開這裏，要常同我的使女在一起。
9 Diqqet qilghin, qaysi étizda orma orghan bolsa, [dédeklerge] egiship barghin. Men yigitlerge: Uninggha chéqilmanglar, dep tapilap qoydum! Eger ussap qalsang bérip, idishlardin yigitlirim [quduqtin] tartqan sudin ichkin, — dédi.
你看僕人們在那塊田裏收割，你就跟著去，我已吩咐了僕人們不要難為你。你渴了，可到水罐那裏去喝僕人打來的水。」
10 Rut özini yerge étip tizlinip, béshini yerge tegküzüp tezim qilip, uninggha: — Men bir bigane tursam, némishqa manga shunche ghemxorluq qilghudek neziringde shunchilik iltipat tapqanmen? — dédi.
盧德遂俯首至地，向他下拜說：「我怎樣竟蒙你如此垂青，眷顧我這外方的女子﹖」
11 Boaz uninggha jawaben: — Éring ölüp ketkendin kéyin qéynananggha qilghanliringning hemmisi, shundaqla séning ata-anangni we öz wetiningdin qandaq ayrilip, sen burun tonumaydighan bir xelqning arisigha kelgining manga pütünley ayan boldi;
波阿次答覆她說：「自你丈夫死後，你怎樣待了你的婆婆，以及你怎樣離開了你的父母和故鄉，來到這素不相識的民族中；這一切事，人家都一一告訴了我。
12 Perwerdigar qilghininggha muwapiq sanga yandurghay, sen qanatlirining tégide panah izdigen Israilning Xudasi Perwerdigar teripidin sanga uning toluq in’ami bérilgey, dédi.
願上主報答你的功德，願你投奔於他翼下的上主，以色列的天主，賜與你的報答是豐富的! 」
13 Rut jawaben: — Ey xojam, neziringde iltipat tapqaymen; men séning dédiking bolushqimu yarimisammu, sen manga teselli bérip, dédikingge méhribane sözlerni qilding, — dédi.
盧德答說：「我主，我連你的一個婢女都不如，竟在你眼裏蒙恩，你竟安慰我，對你的婢女說出這樣動心的話! 」
14 Tamaq waqtida Boaz uninggha: — Qéni, buyaqqa kelgin, nandin ye, nanni sirkige tögürgin! — dédi. Rut ormichilarning yénigha kélip olturdi; Boaz qomachtin élip uninggha tutti. U uningdin toyghuche yédi we yene azraq ashurup qoydi.
到了吃飯的時候，波阿次對她說：「你上前來吃餅，將你的餅浸在酸酒裏。」她就坐在收割的人旁，波阿次遞給了她烘焙的麥遂；她吃了，也吃飽了，還有剩下的。
15 U bashaq tergili qopqanda, Boaz yigitlirige buyrup: — Uni hetta önchilerning arisida bashaq tergili qoyunglar, uni héch xijalette qaldurmanglar.
當她起來再拾取麥穗的時候，波阿次吩咐他的僕人說：「就連她在麥捆中拾取，你們有不要為難她；
16 Hetta hem uning üchün azraq bashaqlarni önchilerdin etey ayrip, uninggha tergili chüshürüp qoyunglar, uni héch eyiblimenglar, dédi.
並且要從麥梱中，為她抽出些來，留下讓她拾取，不要叱責她。」
17 Shundaq qilip u kechkiche étizliqta bashaq terdi, tériwalghanlirini soqqanda, texminen bir efah arpa chiqti.
她在田間拾取麥穗，直到晚上，將所拾的打了約有「一厄法」大麥。盧德回家
18 Andin u arpisini élip, sheherge kirdi, qéynanisi uning tergen [arpisini] kördi; u yene u yep toyun’ghandin kéyin saqlap qoyghinini chiqirip uninggha berdi.
她就背著回城去，教她婆婆看看她的收獲；又將吃飽後剩下的東西，拿出來給了她。
19 Qéynanisi uninggha: — Sen bügün nede bashaq terding, nede ishliding? Sanga ghemxorluq qilghan shu kishige bext-beriket ata qilin’ghay! — dédi. U qéynanisigha kimningkide ish qilghinini éytip: — Men bügün ishligen étizning igisining ismi Boaz iken, dédi.
她的婆婆問她說：「你今天在那裏拾麥穗，在那裏工作﹖願那眷顧你的人家蒙受祝福! 」她就告訴她婆婆，她在誰那裏工作，並且說：「我今天在他那裏工作的人，名叫波阿次。」
20 Naomi kélinige: — Tiriklergimu, ölgenlergimu méhribanliq qilishtin bash tartmighan kishi Perwerdigardin bext-beriket körgey! — dédi. Andin Naomi uninggha yene: — U adem bizning yéqin tughqinimizdur, u bizni qutquzalaydighan hemjemetlerdin biridur, — dédi.
納敖米對她的兒媳說：「願那位從未忘卻對生者死者施慈愛的上主祝福這人! 」納敖米又向她說：「這人是我們的親人，且是有至親義務的人。」
21 Moab qizi Rut yene: — U manga yene: «Méning yigitlirim pütün hosulumni yighip bolghuche ular bilen birge bolghin» dédi, — dédi.
摩阿布女子盧德接著說：「並且他還對我說過：你要常同我的僕人在一起，直到收完我的莊稼。」
22 Naomi kélini Rutqa: — Ey qizim, birsining sanga yamanliq qilmasliqi üchün bashqisining étizliqigha barmay, uning dédekliri bilen bille chiqip ishliseng yaxshidur, dédi.
納敖米向自己的兒媳盧德說：「我女，你更好跟著他的使女去罷! 免得在別人的田裏受難為。」
23 Shuning bilen arpa we bughday hosuli yighilip bolghuche, Rut Boazning dédekliri bilen yürüp bashaq terdi. U qéynanisi bilen bille turuwerdi.
盧德就緊隨著波阿次的使女拾麥穗，直到收完了大麥和小麥。盧德時常與自己的婆婆住在一起。
