Rimliqlargha 2
1 Emdi ey bashqilarning üstidin höküm qilidighan insan, kim bolushungdin qet’iynezer bahane körsitelmeysen; chünki bashqilar üstidin qaysi ishta höküm qilsang, shu ishta öz gunahingni békitisen. Chünki ey hökümchi, sen özüngmu ulargha oxshash ishlarni qiliwatisen.
Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
2 Bizge melumki, Xudaning undaq ishlarni qilghanlar üstidin höküm chiqirishi [mutleq] heqiqetke asaslan’ghandur.
А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.
3 Shunga, i shundaq ishlarni qilghanlar üstidin höküm chiqarghuchi, shundaqla shuninggha oxshash ishlarni qilghuchi insan, özüng Xudaning hökümidin qachalaymen dep xiyal qilamsen?
Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?
4 Yaki Xudaning méhribanliqining séni towa qilish yoligha bashlaydighanliqini héch bilmey, uning méhribanliqi, keng qorsaqliqi we sewr-taqitining molluqigha sel qarawatamsen?
Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
5 Eksiche, towa qilmaydighan jahilliqing we tash yüreklikingdin, Xuda adil hökümini ayan qilidighan ghezeplik küni üchün sen öz béshinggha chüshidighan ghezipini toplawatisen.
Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
6 Xuda herkimge öz emellirige yarisha ish köridu.
Који ће дати свакоме по делима његовим:
7 Yaxshi ishlarni sewrchanliq bilen qilip, shan-sherep, hörmet-éhtiram we baqiyliqni izdigenlerge U menggülük hayat ata qilidu; (aiōnios g166)
Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни; (aiōnios g166)
8 lékin shexsiyetchilerge, heqiqetke ten bermey, eksiche heqqaniyetsizlikke egeshkenlerge ghezep-qehr yaghdurulidu;
А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
9 yamanliq qilidighan barliq jan igisige, aldi bilen Yehudiylargha, andin Gréklerge külpet we derd-elem chüshidu;
Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
10 biraq, barliq yaxshiliq qilghuchilargha, aldi bilen Yehudiylargha, andin Gréklerge shan-sherep, hörmet-éhtiram we aman-xatirjemlik teqdim qilinidu.
А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
11 Chünki Xudada ademning yüz-xatirisini qilish yoqtur.
Јер Бог не гледа ко је ко.
12 — chünki Tewrat qanunini bilmey gunah sadir qilghanlarning herbiri Tewrat qanunining hökümige uchrimisimu, [eyibke uchrap] halak bolidu; Tewrat qanunini bilip turup gunah sadir qilghanlarning herbiri bu qanun boyiche soraqqa tartilidu
Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
13 (chünki Xudaning aldida qanunni anglighanlar emes, belki qanun’gha emel qilghuchilar heqqaniy hésablinidu.
(Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
14 Chünki Tewrat qanunini bilmeydighan ellikler tebiiy halda bu qanun’gha uyghun ishlarni qilsa, gerche bu qanundin xewersiz bolsimu, Tewrat qanuni ularda körün’gen bolidu.
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
15 Ularning bu qilghanliri öz qelblirige qanun teleplirining pütüklük ikenlikini körsitidu; shuningdek, ularning wijdanlirimu özlirige heqiqetning guwahchisi bolup, oy-pikirliri özini eyibleydu yaki özini aqlaydu)
Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
16 — men yetküzüp kéliwatqan bu xush xewerge asasen Xudaning Eysa Mesih arqiliq insanlarning qelbide pükken mexpiy ishlar üstidin höküm chiqiridighan künide [yuqirida éytilghan ishlar choqum yüz béridu].
На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
17 Senchu, eger özüngni Yehudiy dep atap, Tewrat qanunigha ümid baghlap, Xudagha tewemen dep maxtansang,
Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
18 qanundin öginip uning iradisini bilip, ésil bilen pesni perq etken bolsang,
И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
19 Tewrat qanunidin bilim we heqiqetning jewhirige ige boldum dep qarap, özüngni korlargha yol bashlighuchi, qarangghuda qalghanlargha mayak, nadanlargha ögetküchi, gödeklerge ustaz dep ishen’gen bolsang —
И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,
Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
21 emdi sen bashqilargha telim bérisenu, özüngge bermemsen? Oghriliq qilmanglar dep wez éytisenu, özüng oghriliq qilamsen?
Учећи, дакле, другог себе не учиш;
22 «Zina qilmanglar» — dep wez éytiysenu, özüng zina qilamsen? Butlardin nepretlinisenu, özüng butxanilardiki nersilerni bulang-talang qilamsen?
Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
23 Tewrat qanuni bilen maxtinisenu, özüng shu qanun’gha xilapliq qilip, Xudagha dagh keltüremsen?!
Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.
24 Xuddi [muqeddes yazmilarda] yézilghinidek: «Silerning qilmishinglar tüpeylidin Xudaning nami taipiler arisida kupurluqqa uchrimaqta».
Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
25 Tewrat qanunigha emel qilsang, xetne qilin’ghiningning ehmiyiti bolidu, lékin uninggha xilapliq qilsang, xetne qilin’ghining xetne qilinmighandek hésablinidu.
Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
26 Emdi xetnisizler qanunning teleplige emel qilsa, gerche xetnisiz bolsimu, Xuda teripidin xetnilik hésablanmamdu?
Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
27 Tewrat qanun desturidin xewerdar we xetnilik turuqluq qanun’gha xilapliq qilghuchi, i Yehudiy, qanun’gha emel qilidighan jismaniy xetnisizler teripidin séning gunahing üstidin höküm chiqiriliwatmamdu?
И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
28 Chünki sirtqi körünüshi Yehudiy bolsila uni [heqiqiy] Yehudiy dégili bolmaydu, sirtqi jehettiki jismaniy xetninimu [heqiqiy] xetne dégili bolmaydu,
Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
29 rohida Yehudiy bolghini [heqiqiy] Yehudiydur; uning xetne qilin’ghini xetne qanun desturi arqiliq emes, belki qelbide, Rohtindur. Bundaq kishining teriplinishi insanlar teripidin emes, belki Xuda teripidin bolidu.
Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.
