< Zebur 62 >
1 Neghmichilerning béshi Yedutun’gha tapshurulghan, Dawut yazghan küy: — Jénim Xudaghila qarap sükütte kütidu; Méning nijatliqim uningdindur.
大卫的诗,照耶杜顿的作法,交与伶长。 我的心默默无声,专等候 神; 我的救恩是从他而来。
2 Peqet Ula méning qoram téshim we méning nijatliqim, Méning yuqiri qorghinimdur; Men unchilik tewrinip ketmeymen.
惟独他是我的磐石,我的拯救; 他是我的高台,我必不很动摇。
3 Siler qachan’ghiche shu ajiz bir insan’gha hujum qilisiler? Hemminglar qingghiyip qalghan tamni, Irghanglap qalghan qashani ghulatqandek, uni ghulatmaqchisiler?
你们大家攻击一人,把他毁坏, 如同毁坏歪斜的墙、将倒的壁,要到几时呢?
4 Uni shöhret-heywitidin chüshürüwétishtin bashqa, ularning héch mesliheti yoqtur; Yalghanchiliqlardin xursen ular; Aghzida bext tiligini bilen, Ular ichide lenet oquydu. (Sélah)
他们彼此商议,专要从他的尊位上把他推下; 他们喜爱谎话,口虽祝福,心却咒诅。 (细拉)
5 I jénim, Xudaghila qarap sükütte kütkin; Chünki méning ümidim Uningdindur.
我的心哪,你当默默无声,专等候 神, 因为我的盼望是从他而来。
6 Peqet U méning qoram téshim hem méning nijatliqim, Méning yuqiri qorghinimdur; Men tewrinip ketmeymen.
惟独他是我的磐石,我的拯救; 他是我的高台,我必不动摇。
7 Nijatliqim hem shan-shöhritim Xudagha baghliqtur; Méning küchüm bolghan qoram tash, méning panahgahim Xudadidur.
我的拯救、我的荣耀都在乎 神; 我力量的磐石、我的避难所都在乎 神。
8 I xalayiq, Uninggha herdaim tayininglar! Uning aldida ich-baghringlarni tökünglar; Xuda bizning panahgahimizdur! (Sélah)
你们众民当时时倚靠他, 在他面前倾心吐意; 神是我们的避难所。 (细拉)
9 Addiy bendiler peqet bir tiniq, Ésilzadilermu bir aldam söz xalas; Tarazigha sélinsa ularning qilche salmiqi yoq, Bir tiniqtinmu yéniktur.
下流人真是虚空; 上流人也是虚假; 放在天平里就必浮起; 他们一共比空气还轻。
10 Zomigerlikke tayanmanglar; Bulangchiliqtin xam xiyal qilmanglar, Bayliqlar awusimu, bulargha könglünglarni qoymanglar;
不要仗势欺人, 也不要因抢夺而骄傲; 若财宝加增,不要放在心上。
11 Xuda bir qétim éytqanki, Mundaq déginini ikki qétim anglidimki: — «Küch-qudret Xudagha mensuptur».
神说了一次、两次,我都听见: 就是能力都属乎 神。
12 Hem i Reb, Sanga özgermes muhebbetmu mensuptur; Chünki Sen herbir kishige öz emilige yarisha qayturisen.
主啊,慈爱也是属乎你, 因为你照着各人所行的报应他。