Zebur 54

1 Neghmichilerning béshigha tapshurulup, tarliq sazlar bilen oqulsun dep, Dawut yazghan «Masqil» (Zif shehiridikiler Saul padishahning yénigha bérip: «Dawut bizning mushu yurtimizgha möküwalghan, sili bilmemdila?» dep ayghaqchiliq qilghandin kéyin yézilghan): I Xuda, Öz naming bilen méni qutquzghaysen; Zor qudriting bilen dewayimni sorighaysen.

Bože! imenom svojim pomozi mi, i krjepošæu svojom odbrani me na sudu.

2 I Xuda, duayimni anglighaysen; Aghzimdiki sözlerge qulaq salghaysen.

Bože! usliši molitvu moju, èuj rijeèi usta mojih.

3 Chünki yat ademler manga hujum qilishqa ornidin turdi; Zomigerler méning jénimni owlimaqta; Ular Xudani nezirige héch ilmaydu. (Sélah)

Jer tuðini ustaše na me, i silni traže dušu moju; nemaju Boga pred sobom.

4 Qara, Xuda manga yardem qilghuchidur; Reb jénimni yöleydighanlar arisididur. (Sélah)

Gle, Bog je pomoænik moj, Gospod daje snagu duši mojoj.

5 U düshmenlirimning yamanliqini özige qayturidu; [I Xuda], Öz heqiqiting bilen ularni üzüp tashlighaysen.

Obratiæe zlo na neprijatelje moje, istinom svojom istrijebiæe ih.

6 Men Sanga xalis qurbanliqlar sunimen; Namingni medhiyeleymen, i Perwerdigar; Shundaq qilish eladur.

Rado æu prinijeti žrtvu, proslaviæu ime tvoje, Gospode, jer je dobro.

7 Chünki U méni barliq bala-qazalardin qutquzdi; Düshmenlirimning meghlubiyitini öz közum bilen kördüm.

Jer me izbavljaš od svake nevolje, i na neprijatelje moje bez straha gleda oko moje.