Zebur 38
1 Dawut yazghan küy: — (Eslime üchün) I Perwerdigar, ghezipingde tenbih bermigeysen, Qehringde méni jazalimighaysen!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Chünki oqliring méni zeximlendürüp sanjidi, Qolung üstümdin qattiq basti.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Qattiq gheziping tüpeylidin etlirimde héch saqliq yoq, Gunahim tüpeylidin ustixanlirimda aram yoqtur.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Chünki gunahlirim boyumdin tashti; Ular kötürelmigüsiz éghir yüktek méni bésiwaldi.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Exmeqliqimdin jarahetlirim sésip, shelwerep ketti.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Azabtin bellirim tolimu pükülüp ketti, Kün boyi ghemge pétip yürimen!
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Chatiraqlirim otqa toldi, Etlirimning saq yéri yoqtur.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Men tolimu halsirap, ézilip kettim; Qelbimdiki azab-qayghu tüpeylidin hörkireymen.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Reb, barliq arzuyum köz aldingdidur; Uh tartishlirim Sendin yoshurun emes;
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Yürikim jighildap, halimdin kettim; Közlirimning nuri öchti.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Yar-buraderlirimmu méni urghan waba tüpeylidin, özlirini mendin tartti; Yéqinlirimmu mendin yiraq qachti.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Jénimni almaqchi bolghanlar tuzaq quridu; Manga ziyanni qestligenler zehirini chachmaqta; Ular kün boyi hiyle-mikirlerni oylimaqta.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Lékin men gas ademdek anglimaymen, Gacha ademdek aghzimni achmaymen;
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Berheq, men angliyalmaydighan gaslardek bolup qaldim; Aghzimda qilidighan reddiye-tenbih yoq.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Chünki ümidimni Sen Perwerdigargha baghlidim; Reb Xudayim, Sen iltijayimgha ijabet qilisen.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Chünki men: — «Ular méning üstümge chiqip maxtanmighay; Bolmisa, putlirim téyilip ketkende, ular shadlinidu» — dédim men.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Chünki men deldengship, tügishey dep qaldim, Azabim köz aldimdin ketmeydu.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Chünki men öz yamanliqimni iqrar qilimen; Gunahim üstide qayghurimen.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Lékin düshmenlirim jushqun hem küchlüktur; Qara chaplap, manga nepretlen’genlerning sani nurghundur.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Wapagha japa qilidighanlar bolsa, men bilen qarshilishidu; Chünki men yaxshiliqni közlep, intilimen.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 I Perwerdigar, mendin waz kechmigeysen! I Xudayim, mendin yiraqlashmighaysen!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 I Reb, méning nijatliqim, Manga chapsan yardem qilghaysen!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
