Zebur 147
1 Hemdusana! Yahni medhiyilenglar! Berheq, bundaq qilish shérindur; Xudayimizni küylenglar! Medhiye oqush insan’gha yarishidu.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Perwerdigar Yérusalémni bina qilmaqta; Israilning sürgün qilin’ghanlirini U yighip kélidu;
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 U köngli sunuqlarni dawalaydu; Ularning yarilirini tangidu.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 U yultuzlarning sanini sanaydu; Ularning hemmisige bir-birlep isim qoyidu.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Ulughdur Rebbimiz, zor qudretliktur; Uning chüshinishi cheksizdur.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Perwerdigar yawash möminlerni yölep kötüridu; Rezillerni yergiche töwen qilidu.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Perwerdigargha teshekkürler bilen naxsha éytinglar; Küylerni chiltargha tengshep éytinglar!
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 U asmanni bulutlar bilen qaplitidu, Zémin’gha yamghurni békitidu, Taghlarda ot-chöplerni östüridu;
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Mallargha ozuq, Tagh qaghisining chüjiliri zarlighanda, ulargha ozuq béridu;
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 At küchidin U zoq almaydu; Ademning chebdes putlirini xursenlik dep bilmeydu;
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Perwerdigar belki Özidin eyminidighanlarni, Özining özgermes muhebbitige ümid baghlighanlarni xursenlik dep bilidu.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Perwerdigarni maxtanglar, i Yérusalém; Xudayingni medhiyile, i Zion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Chünki U derwaziliringning taqaqlirini mehkem qilidu; Séningde turuwatqan perzentliringge bext-beriket berdi.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 U chet-chégraliringda aram-tinchliq yürgüzidu, Séni bughdayning ésili bilen qanaetlendüridu.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 U Öz emr-bésharetlirini yer yüzige ewetidu; Uning söz-kalami intayin téz yügüridu.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 U aq qarni yungdek béridu, Qirawni küllerdek tarqitidu.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Uning muzini nan uwaqliridek qilip parchiliwétidu; Uning soghuqi aldida kim turalisun?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 U sözini ewetip, ularni éritidu; Uning shamilini chiqirip, sularni aqquzidu.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 U Öz söz-kalamini Yaqupqa, Belgilimilirini hem hökümlirini Israilgha ayan qilidu;
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 U bashqa héchbir elge mundaq muamile qilmighandur; Uning hökümlirini bolsa, ular bilip baqqan emes. Hemdusana!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
